На житу пламти јара врела,
Јули ће све да затре;
Дитирамб сунцу пева пчела -
Све речи од саме ватре.
Не чезне брдо дах да нађе.
Нит шума за сен вапи
И река пре но сунце зађе
Жели да умре до капи.
Спрема се класје све да падне,
И лишће пред ноге пању;
Да земља данас жудно знадне
За лепу смрт у сјању.
