Сневај, да увидиш да пролазни снови
Још најближе стоје постојаној срећи;
Да не питаш никад, зашто јади ови,
А не који други, а не који трећи.
Љуби, љуби силно, увек истоветан,
У љубави само ти ћеш јасно знати:
Како мало треба да се буде сретан,
И сто пута мање да се вечно пати.
И умри, да спасеш веровање чисто,
Да си кад год стао пред истином голом:
И да у животу ниси једно исто
Једном звао срећом, а други пут болом.
