(Одломак)
Жене почињу бивати дубоко милосрдне тек кад су и саме дубоко несрећне, у
срећи су бездушне и пустоглаве, сасвим обратно од човека који је добар
само кад је срећан.
Код жена је урођено да вара на мало и на велико, свесно и несвесно,
намерно и ненамерно, а врло често и без икакве зле намере, и чак сасвим
често из најбоље намере: у највише случајева, само да би се већма
допала. Али једна жена само вреди колико воли, а она вара и када
највећма воли. Има жена које никад не кажу лаж, али никад не кажу целу
истину.
Жена воли човека док јој верује. И онда када га не воли, она тражи да
јој ипак верује. Не воли се бранити ни кад је крива; и хоће да има
илузију да је држите за добру и кад то није. Кад је не држите за добру,
она верује да је више не држите ни за лепу. А њој није довољно ни да
изгледа лепа, него хоће да буде и једина лепа. Кад жена треба да се
почне бранити, она се не брани, него престане да воли и почиње да мрзи.
Зато, не објашњавај се, него или узми или остави. Дубоко је увређена кад
је праве кривом, а није крива; а још је више увређена ако јој кажу да
је крива када то одиста јесте. Жена нема осећања одговорности као ни
дете; и она се брани сузама, а не разумевањем. Али и када моли за
опроштење, то не знаћи да признаје кривицу, него избегава грубе сцене.
Брак се најчешће састоји од једног лажова и једног насилника. Жене када
лажу, оне увек лажу на крупно и тотално; и кад имају да сакрију ситницу,
жене негирају и све друго што је с том ситницом у вези, и то брзо,
одлучно и коначно. Није нигде била, није никога видела, није ништа чула;
не познаје уопште особу за коју је везују зли језици; није било ничег.
Ако хоћете да вас жена воли, треба јој дати прилике да вас сто пута слаже, и да увек изгледа као да то не видите.
Жена је и иначе увек једно биће за себе и за цео свет, а друго за човека којег воли.
Никад не питајте жену да вам каже нешто од своје прошлости. Ниједна не
воли да има прошлост, нити јој даје какву цену; а ако вам крије
прошлост, то није зато да њу не сачува за себе, него да вас не изгуби.
Ако хоће да прећути прошлост, то је и зато што је жена према прошлости
одиста равнодушна, јер жена по природи није романтик. Жена не подноси
спомен. Она бездушно све крије јер не жели да има очи ни на чему што
није у вези са човеком којег воли у том тренутку. Жена живи с дана на
дан.
Само људи велике углађености и артисти у животу направе од љубави
неисцрпни извор своје радости или своје туге. Лирски песник говори о
својој љубави озбиљно као о створењу света. И данас је више на земљи
самоубистава због пропале љубави, него због пропалог имања или пропале
части. Просечни човек увек воли више жену него љубав. Код жена је сасвим
обратно: ретко је којој жени довољан само човек, и која не чезне да
буде вољена. Истина, много се на свету мање мисли о љубави него што
изгледа. Љубав на свету одрзавају само жене и песници.
Човек воли љубав - бол, а жена воли љубав - радост.
Први знак да једна жена одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна жеља да добије дете од човека којег воли.
Више за жену вреди један добар каламбур него најдубља Њутнова истина. За
њу више вреди човек духовит него дубок, и а више блистав него духовит.
Свака жена је досадна осим оне коју волимо. Међутим, жени није досадан
него само онај човек који јој се не диви, или који је не жели, или који
се не диви макар њеном укусу, или се не интересује бар њеним псетом.
Најлепша је жена у љубави она за коју кажемо да је лепа а не знамо зашто.
Лепота физичка, то је неоспорно једна племенита човекова врлина.
Уосталом, телесна лепота је само спољни израз виших унутрашњих човекових
лепота, јер лепота није никад била особина зликоваца и неваљалих жена;
и, неоспорно, увек поред физичких лепота у истом човеку борави још
неколико било душевних или духовних квалитета првог реда. Има одиста
најлепших очију које не умеју погледати и најлепших усана које се не
знају осмехнути. Обе ове велике и неопредељиве лепоте су нематеријалне,
јер су искључиво душевне. Леп поглед и леп осмех немају чак ништа
заједничког са бојом очију или формом уста. Осмех, то је зора и свитање
тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.
Да вас жена воли женски, морате с њом поступати мушки.
Човек заљубљен одмах мисли како да своју срећу подели, а жена мисли како
да своју срећу удвостручи. Жени није довољно да добије највише од
човекове среће, него да што више отме од човекове слободе. Јер јој је
сношљивија њена беда него човекова слободан, пошто је човекова слобода,
одиста, извор свих жениних неправда и несрећа.
Ако и животиње могу да мисле, онда оне имају о нама извесно, исто мишљење које имамо ми о њима.
Много је мање љубави на свету него у литератури; у једном роману има више љубави него у једном великом граду.
Постоје два могућа брака: брак за младе и за младост, и други за старе и
за старост. Први да се подели срећа и обест, а други да се подели
несрећа и болест. За један прође време врло брзо, а за други је увек на
време. Паметан се човек ожени на време. У младости је брак ствар љубави и
спола, а у старости је ствар слабости и страха од самоће.
Жена је, ипак и неоспорно, највећа илузија човекова. Не постоји ниједна
срећа која је у стању да домаши радост љубави. Нема веће радости
човекове од оне коју може да подели са једном женом. Нема за хероја
ниједног правог тријумфа ако не може да свој победнички мач спусти пред
ноге жене коју воли.
