Прену се као птић у џбуну
Плашљиви први дах и струја;
Но тек што сиђе брдо, груну,
И огласи се сав олуја.
На мочварној се изви њиви;
Он - малочас што се сплете
У рупцу жене, коњској гриви -
У небо с криком сад полете.
Сва гора паде... смрзну река...
Али већ одмах, пред ноћ глуху,
У шупљу трску залелека,
И умре на једном листу суху.
