Чекасмо се дуго, а кад смо се срели,
Дала си ми руку и пошла си са мном.
И идући стазом нејасном и тамном,
Искали смо сунца и среће смо хтели.
Обоје смо страсно веровали тада
Да се бесмо нашли. И ми нисмо знали
Колико смо били уморни и пали
Од сумња и давно преживљених јада...
И за навек кад се растасмо, и тако
Стежућ своје срце рукама обема,
Отишла си плачна, замрзла и нема,
Ко што беше дошла, тужно и полако.
