Господин Бартоло, властелин с Посата,
Doctor іn utroque и ђак Саламанке,
С чипкастом кô пена јаком око врата,
Отменог морала, ћуди врло танке.
Познат је философ, љубавник над свима,
И песник, кад треба. Госпар Бартолео,
Победилац срца и на двобојима —
Једног дана спази да је постô бео.
Докле још у своме прслуку од свиле
По које писамце опази да има,
И малу мараму, ко зна које виле,
Пуну пољубаца и пуну парфима.
Хтеде да се снужди и да сузе распе,
Но беше у журби. Брзо он је сео:
„Госпођо контеса, ноћас... кад све заспе,
Доћи ћу. Addіo, cara. Бартолео.“
