И наше племе очајно зебе
На овој леденој киши:
Нису Лавали сви код тебе,
Имамо и ми свој Виши.
Увек је дошла гора смена,
Увек туђ жбир на стражи!
Глупост је тврђа од свих Вердена,
А Верден слабији од лажи...
Место хероја, трговци фразе
Громкије од свих звона;
Жандари посели Фошове стазе,
И рове свих батаљона.
Сад марсељеза предводи стопе,
И с Марне убојне трубе,
Џелату док се до пања попе
Где главу Француској рубе.
И ми смо луч на другој страни,
Предстража и мач права —
И у нас подли адвокат брани
Што пређе брањаше слава!
И ми имамо те Лавале,
Имамо и твоје Више —
И бруке које не би спрале
Никакве Божје кише.
(„Американски Србобран“,
15. јануара 1943.)
