Стоји тутањ коњских оклопа и звека
Панцира. Већ подне пада на врхунце.
Цар гледа, још врве, страшни из далека —
Сваки у свом штиту носи једно сунце.
Кациге од туча; властелински шлеми
С пауновим перјем; на рукама свима
Тешке рукавице; стег за стегом стреми —
Сто нових победа већ хуче у њима.
Док над Паунима блисну задња
зрака У злату једнога коња и јунака —
То деспот Оливер од Леснова, мину.
Посут драгуљима у руци му сину
Тешки крст за Солун, кад падне од мача:
Светом Димитрију поклон освајача.
