Све војске ноћи језде,
Заставе мрака вихоре;
Ветар је разнео звезде
И задње лишће са горе.
Поноћни црни петли
Већ су се трипут чули;
У луци фар не светли
Где брод мој мирно трули.
Црни ће ветар да пири,
И кише падаће црне,
Док дан на окно завири
С детињим очима срне.
Нешто што вапи нама
Одувек и без моћи,
На даљњим обалама
Умреће ове ноћи.
