петак, 13. јул 2012.

Јован Дучић - Срце


Срешћемо се опет, ко зна где и када,
Ненадно и нагло јавићеш се мени -
Можда кад у души болно застудени,
И у срцу почне први снег да пада.

На уснама нашим поникнути неће
Ни прекор, ни хвала; нити туга нова
Што не оста више од негдашњих снова
Ни капља горчине, ни тренутак среће.

Али старом страшћу погледам ли у те:
То нове љубави јавља се глас смео!
Јер што срце хоће то је његов део -
Увек нови део од нове минуте.