Кад небо засја прво вече,
Чу се глас звезде с видокруга:
- Ја сјам за срећне, једна рече,
- А ја за бедне, каже друга.
- Ја краљевима, збори трећа,
- Ја херојима. - А ја робљу.
- Ја заљубљеним! - А највећа:
- А ја за дугу ноћ на гробљу.
- А ја ћу, чу се из тог шума,
Светлости таште дати реку:
Као Божанство, та коб ума,
Што сјаји само у човеку.
