Падају сутони први плави,
И звезда већ зрачи с речног дна.
Засипа с топола мир по трави...
Анђели веслају барке сна.
Нестаје и с даном део мене,
Путима незнаним куд и све...
Лагано као што и цвет вене,
Умиру јесени хладне, зле.
А када у тренут неки касни,
Све ствари зажеле задњег сна -
Пред ким ће поћи да негде засни
Ледена звезда са речног дна?
