уторак, 03. април 2012.

Јован Дучић - Песма

Ноћ је наједном пала црна,
Као под крилом гаврановим.
Беле ће руже с оштрог трна
Да плану рано с даном новим.

Учаурена буба ћути,
И преде свилу за плашт Цара;
Запалише се Млечни Пути,
И препуни се сребром бара.

Зрно у мраку журно клија,
Да га израсте цела шума!
А на мом путу сама сија
Сумња, то сунце мога ума.