субота, 03. март 2012.

Јован Дучић - Самоћа

Лежи река расута у мраку,
Мртва, бела. Не чујем да прска
Ни таласић између густих трска,
Ни птић речни гдегод у врбаку.

Само дрхте у провидној тмини
Две-три звезде беле у дну свода;
И диже се изнад немих вода
Црн силует шуме у висини.

Док блиснуше небеса у часу,
И шум чудан прође по самоћи,
Мирис липа долином се расу:
Једна душа мину посред ноћи...