Већ месецима огањ дажди,
Препуклу земљу мори суша;
Најзад ће сунце сад да зажди
Замрли гајић оскоруша.
Сув поток крај ког мртво ћути,
Без гласа и без прама дима,
Сеоце; само златом жýти
Тиква по врелим вртовима.
Све жега мори као чума;
Долина пуна немог страха;
У пољу насред белог друма
Вештица диже стуб од праха.
