tag:blogger.com,1999:blog-7591825389876788932024-03-14T04:20:10.249+01:00Јован ДучићПоезија је ритмичко стварање лепоте у речима. (Платон)Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comBlogger257125tag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-57644098104257977712015-08-17T16:29:00.003+02:002015-08-17T16:29:30.910+02:00Јован Дучић (1874 - 1943)<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
За разлику од Алексе Шантића, "највећег поклоника завичаја и родне груде
кога је наша поезија дала" други херцеговачки песник и његов друг из
детињства, Јован Дучић (1874 - 1943), био је опседнут "великим и умним
Западом". Рођен је у Требињу, трговачку школу завршио у Мостару,
а учитељску у Сарајеву и Сомбору. Након дипломирања (1893), као учитељ
је радио у Бијељини и Мостару. Већ 1899. године напушта Мостар и одлази
на студије у Женеву, да би по њиховом окончању (1906), дошао у
Србију, ступио у службу у Министарство иностраних послова, а 1910. ушао
у дипломатију. По избијању Другог светског рата одлази у Америку где и
умире 1943. године - посмртни остаци су му тек 2001. године пребачени у
родно Требиње где је по други пут, уз изразе највећег поштовања, и
сахрањен.<br />
<br />
Дучић је један од ретких наших уметника код кога се у педесетогодишњој
уметничкој каријери константно региструју развој и усавршавање. Управо
зато је и у праву Зоран Гавриловић кад на почетку свог рада о овом нашем
песнику бележи како је управо он "моћно развио нашу поезију и уздигао је
на висину на којој никада дотле није била".<br />
<br />
У том дугогодишњем стваралачком напору могу се регистровати три развојне
фазе које га битно карактеришу: прва, временски везана до одласка у
Женеву у којој се као следбеник Војислава Илића развија у оквирима
"домаће песничке традиције", и која се слободно може назвати
војиславовска; друга, која временски траје до Првог светског рата,
парнасо - симболистичка, у којој се развија под искључивим
утицајем француске поезије и у којој прави радикалан раскид с првом
фазом, и трећа, или пост - симболистичка која почиње од краја Првог
светског рата па траје надаље - до самог краја - у којој упознајемо
Дучића у пуној и правој мисаоној и уметничкој зрелости.<br />
<br />
Оно што се код Дучића да одмах осетити јесте непрестани и увек додатни
напор да се буде на висини задатка и тежња ка стваралачком савршенству.
Та амбиција, ма колико и људска, и уметнички била и оправдана и разумљива
има и својих недостатака који се код Дучића, пре свега, рефлектују у
"пренапрегнутости" језика и тежње да се у сваком тренутку, па чак и
код савршено безначајних ствари "види нешто изузетно, судбинско". Управо
зато код њега је присутна одсутност конкретног и непосредног, а управо је
то оно што најмање погодује љубавним и родољубивим песмама - ономе
што чини бит традиционалног српског песништва. Зато код Дучића нема
ни конкретне жене, ни конкретног љубавног доживљаја, његова је
љубав апстрактна до нестварности, измишљена - присетимо се само Заласка
сунца. Али, иако чак и таква, љубав је ипак основа, "извор и утока
његовог певања", успркос меланхоличном, сетном и суморном расположењу.<br />
<br />
Но, насупрот чињеници да је његова љубавна поезија много хваљена, да је
својеврстан "фатум, надмоћна сила" којој се и он немоћно приклања, и
насупрот изричитом подвлачењу Јована Скерлића да је "љубав главна, и
искључива преокупација" Дучићева чини се да је Миодраг Павловић више у
праву кад каже да "љубавна поезија Дучићева (...) спада у слабији
део Дучићева стварања".<br />
<br />
Оно врело, оно извориште у коме му уметничке домете не само нико не спори
но их сврстава у највише висове наше поезије ипак је дескриптивност,
"загњуреност" у шумове природе, прелазе из дана у ноћи, зоре и сутоне,
трептај лишћа и цветање цвећа.<br />
<br />
Дучићев опис изражава субјективан однос и прераста у симбол "људског
осећања света". Његова је слика препуна интимних људских садржаја. Он
бежи од "тачности слике у фактографском и фотографском смислу", замењује
је симболом у непрестаној потреби да дочара доживљај предмета.<br />
<br />
Бавећи се Дучићевом дескриптивном поезијом Јован Скерлић још на почетку
20. века примећује оно што би се и данас тешко могло спорити: Дучић нема
истанчан осећај за прелив боја - он се код њега готово и неопажа, али
тај недостатак изванредно надокнађује изванредно развијеним осећајем за
шумове:<br />
<br />
"Мало који од наших песника тако јако и тако потпуно осећа та треперења
звука. Он добро распознаје све могуће шумове, каткада изгледа као слепац
који сав живи тим чулом; читави описи нису ништа друго до вешто ухваћен и
преведен звук. Он нарочто воли ноћ која се диже и спушта са неким шумом,
јер у њеној тишини осећа све могуће шумове, он тада чује зборове, олује,
хујање река, роморење потока. Када види пусту цркву, првиће му утисак
бити, да је она без гласа и без звона; небеса му немо блистају; ваздух је
без гласа, без звука, без јава; вал јеца; мрак је глув; пустиња је нема;
за своје песме вели да су ’плач вјетрова у дрвећу голом’, плач јесењих
вјетрова који, промукли од бола, дубоко јецају и умиру у јесењем зраку. У
ноћи, када умукне свака врева:<br />
<br />
<div style="text-align: center;">
Сваки цвијетак, камен, талас, лист са горе,</div>
<div style="text-align: center;">
Звук свој има у њој; сви шапћу и струје...</div>
<div style="text-align: center;">
И мој дух се мрачни јасно у њој чује...</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
Или:</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
Мир, тишина смрти. Али испод мира,</div>
<div style="text-align: center;">
Често ко да чујем глас далеког хора,</div>
<div style="text-align: center;">
Тајанственост, страшног у дугој тишини.</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
То се буди гробље под широком водом!</div>
<div style="text-align: center;">
Почиње оп’јело... Ноћ под црним сводом</div>
<div style="text-align: center;">
Шуми псалме, палећ’ св’јеће у висини."</div>
<br />
Постоји, међутим код Дучића једна ствар која, имајући у виду поднебље из
кога потиче, у најмању руку изненађује. Реч је о "националном осећању".
Он као да нема "довољно осећања" за оно што је изван њега, за појаве од
"вишег, ширег, општечовечанског значаја".<br />
<br />
Објашњавајући ову парадоксалност, Скерлић полази од констатације да је
Дучић песник форме и описа, а не идеја. "Он није у стању", подвлачи овај
наш знаменити критичар, "да изађе из себе, у животу види само облике и
контуре, он чује само шумове, он осећа само љубавну френезију која после
тога остаје, (...) кад хоће да се вине даље, осећа се немоћ, тромост,
укоченост, као тежак лет барских птица".<br />
<br />
И доиста, кад се детаљније погледају његове песме родољубиве инспирације,
из времена балканских ратова и Првог светског, не може а да се не уочи
његова "хипнотична успомена" на Душана - попут оне коју је Виктор Иго
имао према Наполеону. Душан, цар, царство, застава, победа, слава - то су
појмови којима Дучић оперише у својој родољубивој поезији. Нема сумње да
му је средњи век и далек, и туђ.<br />
<br />
Дучић је песник објективне и наративне
поезије. Тамо где су те склоности долазиле до израза презентирао нам је
праве поетске медаљоне. Невоља је само у томе што његова развојна линија
није ишла ка афирмацијама ових склоности колико их је убедљиво сузбијала.
Можемо само наслућивати каквог бисмо песника у Дучићу имали да је ствар
текла обрнутим путем.<br />
<br />
<a href="http://www.scribd.com/doc/86882646/%D0%93%D0%9E%D0%9B%D0%93%D0%9E%D0%A2%D0%90-%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%98%D0%88%D0%95-%D0%BC%D1%80-%D0%A0%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%BE-%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" target="_blank">Мр Рајко Премовић, Голгота Србије </a><span id="goog_917518787"></span><span id="goog_917518788"></span><a href="https://www.blogger.com/"></a></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-48531921919748727172015-05-17T18:11:00.000+02:002015-05-17T18:11:03.383+02:00Благо цара Радована - О пророцима<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://2.bp.blogspot.com/-W4kX7Symowo/VVi9PZf9hwI/AAAAAAAABR4/mNOhf_hWzx0/s1600/Fotografija-103.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://2.bp.blogspot.com/-W4kX7Symowo/VVi9PZf9hwI/AAAAAAAABR4/mNOhf_hWzx0/s320/Fotografija-103.jpg" width="202" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
У човековом животу је извесна само прошлост; јер садашњост не постоји, а будућност ће тек постојати. Због такве неизвесности свог живота човек није престајао да разбија врата ћутања на великој и тамној тврђави судбине. Узнемирење и страх на земљи долази само од нечег што човек слути, а увек слути само оно што је страшно. Због тога су и сујевере биле јаче него вере. Вере, као што је хришћанска, почивају на начелима божанске правде, а сујевере се оснивају само на осећањима страха од фаталности; зато су само најсавршеније вере с нешто успеха сузбијале мрачну и необуздану моћ сујевере. За хришћанина је веровање у чудеса значило веровање у чудеса Божја; али је за паганца то веровање значило само веровање у мрачна и фатална чуда у природи, пошто је, стварно, природа за пагански материјалистички свет остала до његовог краја увек у стању хаоса.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Зато је сваки човек пророк, јер по цео дан прориче или себи или другом. Он прориче мало и велико, добро и зло, право и неправо. - Ово ће се догодити, а то неће! У овом ћете успети а у том нећете! - тако шапуће сваки човек на којег наиђете путем, или којег сретнете на степеницама. Ко зна да овај нагон за прорицањем није можда наш најближи додир с Богом. Пола човекових размишљања су начињена од оваквих зидања ни на чему; и оно што људи зову својим идејама, нису у великом броју ништа друго него осећање и такве пророчке опсесије. Најзад, добра половина целе људске енергије иде на прегнућа која су поникла само из химера ове врсте. Људи често своја сопствена прорицања, више него туђа, узимају за готове истине. - Уосталом, авантура је урођено пијанство свих инспирисаних људи, и људи снажних по карактеру или по духу. Свет има природну потребу да увек иде за нечим што јe само наслутио, јер никад обичне стварности нису биле сматране за потпуне среће. Света ватра, то је пламен који осветљава само путеве оних који стварно не гледају куд иду, али добро знају камо одлазе. - Нико се не може ослободити потребе да верује у чудеса. Кад људи не би веровали у чудеса, не би било великих људских стварања. Најбољи доказ, што је веровање у чудеса више особина моћних људи него слабих. Зато велики људи увек изгледају другим људима манијаци. Они одиста не верују у немогућно, и никад се не осећају слабијим од оног што хоће да постигну.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Проричући себи неку могућност, човек заборави све друго око себе, и свом силином инстинкта иде ка том циљу, скоро затворених очију; и право, као копље бачено у простор. Пронаћи себи циљ, то је пронаћи свој пут у животу и одмерити своје место међу људима: то је истовремено једна човекова духовна моћ и његова морална дужност; јер ко не пронађе свој циљ, тај лута као слепац без очију, или као злочинац без моралног смисла. Међутим, људи све у свом животу остварују случајно; најмање је оних који знају куда иду, и да ли иду путем своје природе и свог талента. А они који су у себи пронашли свој циљ, врло често и стигну да га остваре. Јер између нас и нашег циља постоји једна нерасудна али сигурна веза, пошто ми никад нећемо дубоко пожелети осим оно што истински можемо и остварити; и увек наш циљ стоји у сразмери са нашом крајњом моћи, као да се наша жеља зачиње без нас, у одсуству нашег разума који и није права мера ни наше снаге ни туђег отпора. - Најбољи су докази за ово хероји, јер њихова дела увек превазилазе меру разума. Хероји су људи изванредни, већ и зато што не знају за највећу људску беду, за страх на свету. Стога легендарни хероји убијају змајеве и аждаје, а и сами историјски хероји, у стварном људском животу, обарају гомиле и народе. Не разумевајући ништа од оног што их премаша, људи нису разумевали ни хероје. Због тога хероји из старе легенде имају оружја по правилу увек друкчија него сви остали људи, и увек онаква каква им припадају према њиховој снази или величини њиховог циља. Чак најчешће имају она оружја која су сами себи сковали. Ахилу је оружје сковао сам бог Хефест, а опис његовог штита у Илијади спада међу најсјајнија места у тој епопеји. Средњовековни херој Сигфрид иде у своју авантуру против аждаје која чува благо, њу убија а благо осваја; али затим напушта благо да би ослободио девојку Брунхилду што чека у својој огњеној планини хероја ослободиоца, хероја који се не боји чак ни огња. Циљ херојев био је свагда израз највеће човекове судбине. Историјски хероји Александар и Наполеон, бацајући под ноге своје читаве народе и њихова царства, чинили су то верујући да ослобађају некултурне народе и њихова царства од њихове сопствене несреће, и да их воде вишим циљевима.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Људи који верују у своје више судбине, увек верују и да су силнији од свих противника и од свих препона; а само кукавице верују да је од њих свако силнији, и да их све тешкоће премашају. Плашљивци нису обдарени пророчком моћи, јер у духу плашљивог човека постоји неред. Кукавица и глупак имају то заједничко што је један глуп вољом колико је други глуп памећу. Ни један ни други не познају основни закон мисли, а то је закон о пропорцијама, пошто све виде без сразмере и у збрци. Због тог је пророчка моћ одлика само храбрих срца и ведрих духова.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Постоје четири велике беде човекове пред животом, и то човековим животом који увек тражи намере и акције, а то су: слабост воље, лична сујета, разочарење, страх од другог човека. Хероји живота за ово не знају, а кукавице живота, напротив, не знају него само за те беде. У здравом и моћном духу је први знак здравља, то је осећање мере равнотеже. Због тога су наше жеље увек у сразмери са нашим духовним и моралним здрављем. Многобројне жеље, то су увек многобројне моћи и још неостварена дела; неостварена али прецизирана дела. Ко има много жеља, тај има много снаге, а не само много маште или сујете. Престајање жеља, то је пропаст инстинкта и прва смрт човекова. Апатија и смрт, то је једно исто; а жеља и живот иду нераздвојно. Желети, то је живети. Жеља која је бесна и необуздана, то је већ жеља која је упола постигнут циљ. У битки на Арбалесу се борио млади краљ македонски Александар гологлав, како би распалио у војсци жељу за такмичењем и победничку обест воље, пошто су његове трупе биле малобројне према непријатељским војскама. Шпански краљевић Дон Хуан је у битки код Лепанта стајао на својој адмиралској галији сав у злату као изливен, и са папином заставом у руци, да би међу хришћанима разбуктао жељу за победом, и то закона једне више воље.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Увек победа духа долази пре сваке материјалне победе. Наше су жеље свагда зависне или од наше сопствене воље ако је јака, или од нечије туђе сугестије ако нисмо довољно јаки. Човек који понови себи своју жељу стотину пута, он затим изгледа сав од ње изграђен, а то је прави пут ка циљу. То је одлазак Сигфрида да продре и у саму огњену планину. Човек зове уверењима и своје фикције о будућим стварностима, пошто човек много мање дугује свом разуму него својим инстинктима. Зато су све дубоке енергије произишле само из дубоких химера и пророчанских опсесија. Има људи који од почетка изгледају да носе своју судбину као го мач у рукама, и да ништа неће моћи омести њихове планове у животу. Ово је врхунац духа и воље који постижу само људи дубоких пророчких енергија. Цезар је победио у Галији, а не римске легије; а Наполеон је на Аустрелицу био јачи од обе војске које су се бориле.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Пошто сваки човек прориче себи и другом, сасвим је у његовој природи да верује и кад други њему проричу. Зато ће прорицања бити сматрана за свете ствари докле траје сунца и месеца. Према томе, и постанак пророка је био један резултат историје људског срца, и духа. Најкултурнији народи античког доба, као египатски и грчки, дигли су били своја пророчишта до највиших религиозних установа. Амон је у Египту прорицао судбине људима и народима као и доцније Аполон у Грчкој. У Делфе су ишли не само Грци као у средиште света, него и краљеви из Лидије и цезари из Рима. Храмови страшног Бога Сунца у Египту били су изворима највећих мистерија, као и храмови грчког Бога Сунца. Велико пророчиште у Делфима није било прибежиште људи само слабих вољом и нејаких духом, него су онамо одлазиле и славне војсковође, као Темистокле, и велики философи, као Аристотел. Према таквим пророчанствима, иако једва разумљивим, управљале су се и саме државе; и ма колико сумња била урођена људима, већма него вера, нико није сумњао у делфијска прорицања. Атињани су за време персијске најезде напустили свој град и склонили се на бродове код Саламине да Персијанце дочекају у једној поморској битки, а не у копненој, само зато што је тако тражило делфијско пророчиште. Тако је исто Питија прорекла и да ће слава македонске монархије достићи врхунац под једним Филипом; а тако се и догодило. Није уопште било античких прорицања која нису и погађала, а о таквим озбиљностима пророчанстава говоре све књиге Херодота и Плутарха. Зато није ни чудо што су Грци имали ништа мање него три оваква велика пророчишта, најпре у Додони, а затим у Делфима и у Самотраки, и сва подједнако света. - Било је и врачева шарлатана, али је било и грчких врачева који су одиста и завек сматрани правим пророцима и тумачима божје воље. - Било је међу таквим пророцима и људи који су прослављани као прави хероји. Паусанија помиње некаквог пророка Агију који је прорекао славном спартанском генералу Лисандру да ће у битки код Егоспотама заробити све бродове атинске, осим десет трирема које ће једино успети да побегну у Кипар, што се за длаку и остварило; а после овога је исти Агија за то добио своју бронзану статуу на главном тргу града Спарте. Зар и Ханибал није поверовао и сам пророчанству Амоновом кад му је оно прорекло да ће умрети у Либији, што је тај херој разумео како ће умрети у афричкој Либији; значи као слободан човек и победилац, а не у једном азијском селу Либији близу Никомедије, као што је одиста и умро, и то бедном смрћу побеђеног. Ни Александар ни Цезар нису ништа предузимали док нису саслушавали врачеве; Александар је водио читаву гомилу таквих аугура, а Наполеон је саслушавао чак и бабе које су врачале у боб. Истина, ни грчки врачеви ни римски аугури нису сматрани светим лицима; први су били само погађачи а други само свештеници. Чак ни јеврејски пророци нису постали светитељима док их нису посветили хришћани, него су у Старом завету били само обичним посредницима између Јехове и његовог изабраног народа.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Многи су велики људи и сами за себе лично веровали да стоје у непосредној вези с Богом, и то не само Мојсије и Нума који су били законодавци, него и Фидија који је био славни вајар. Свршивши код свог Зевса од злата и слонове кости, за храм у Олимпији, кип који је био најпознатије и најславније вајарско дело античког века, уметник Фидија је запитао громовника да ли је задовољан његовим радом, а Зевс је на ово одговорио скулптору ударивши громом у патос храма, и осветливши на тај начин његов кип радосном небеском ватром. Тако пише о Фидији стари Паусанија.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Али ово су само врачања, а пророчанства су нешто сасвим друго. Човек носи своју тајну собом као закључан ковчежић или запечаћено писмо. Човек зна за ово откад је постао, и то га мучи и тера у сујеверу. У Аркадији је постојао један бунар у којем су људи, огледајући своје лице, увек сагледали оно што су тражили да сазнају. И српски херој Марко се огледао у бунару на Шари-планини и видео у води да му нема главе на рамену, по чему је и разумео да ће скоро умрети.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Четири велика покретача и творца међу људима, то су песник, херој, краљ и пророк. А пошто сваки човек носи у себи елементе ове четири стихијске и необуздане творачке силе, човек је божанствен, рођен од Бога (диогенес), и богочовек. Песник дадне пророку своју лепоту говора, хероју дадне своју веру у славу, и краљу дадне своју љубав за људе. Али је пророк можда збир свију могућности ове тројице осталих покретача и твораца. У једно доба људске историје, пророк је био одиста све ово уједно. Он је једини био већ и законодавац, песник и краљ; Мојсије и Хомер, Хума и Ликург. Пророк је онај који навештава победу добра над злом, победу чистог идеала над рђавом стварношћу, тријумф среће над несрећом, везу између неба и земље. Он кличе војскама да издрже битку до краја, песницима да нађу реч која је синтеза божанске мудрости, краљевима да буду над добром нишчих. Без пророка би свет потонуо у мрак и изгубио пут; и зато је Бог ставио у њега једну тоталну снагу какву у истој мери немају ни песник, ни краљ, ни херој. Пророци су први указивали на ствари за које су хероји гинули, којима су песници певали, и за које су краљеви стављали на коцку државе и народе. Они су људски дух стално подизали изнад малих срећа и изнад ситних несрећа. Они су највећи сањари и утописти, богоносци и животворци, гласоноше и предстраже. Њихове личности су увек биле изнад свих историјских личности, а њихови су животи увек постојали фабулом и митом. Њихове речи нису сматране само за речи највећих мудраца, ни за речи најдубљих визионара, него као највиша поруке с неба, и као највеће тумачење закона божјих.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Пророци су вечити борци за нешто што је више од свега оног за што се боре обични људи, или за које живе народи, а то је за виши закон. Пророци су били борци против идеологије и заблуде, мрачњаштва и назатка, који су у крви и људима. Они су били највећи носиоци божанских завета и откривачи обетованих светова. Многи су пророци веровали и у религиозно братство као најчвршћу везу између оних који владају и оних који слушају. Христос је говорио о оном свету као о вишој стварности, а овај је свет био оставио Цезару. Пророци су били бунтовници против зла више него против злотвора. Христос је говорио да Богу треба дати божје, а Цезару цезарово, и зато римски суд у Јудеји није судио новог пророка као непријатеља римске државе, него га је, кажу, осудио на смрт јеврејски суд само као јеврејског јеретика. - Хришћани су говорили о равноправности међу људима, и били су за слободу робова; али су истовремено говорили и да је свака сила од Бога. Они су проповедали послушност и покорност према јачем, јер је овај свет споредан а онај други је главни. Апостол Павле је чак проповедао да остане свако онде где се затекао, и да роб и слуга одају господару почаст, јер му она припада. Међутим, сви су подједнако одговорни пред небом. Свети Јустин је говорио императору да Бог тражи рачуна од оних којима је дао власт над људима, али светац не каже и да ли су великаши за злоупотребу одговарали на овом свету. - Лутер, који је био пророк, пренеразио се кад је видео да је његова побуна против папе изазвала у Немачкој сељачки устанак против грофова. Штавише, тад је Лутер, индигниран против. бунтовника, рекао ове занимљиве речи: „Сваки усташ крије у себи пет тирана". Јер је Лутер био скрушен пред владаоцем и онда кад је био највећи бунтовник према папи. Уосталом, овај компромис је можда био и главни узрок његовог успеха у тој борби. - Најзад, хришћанство је било против отаџбине, зато што је она од овог света, а признавало је само једно идеално царство, а то је божје, које није од овог света. Избегавајући овако сукоб са цезарима, хришћанство није никако било револуционарно, бар на иаглед. Одобравало је само дефанзивни рат, мада су све хришћанске доктрине стварно ишле за потпуним превратом тадашњег друштва.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Свагда је земља дала од себе знак радости кад се родио један пророк. У часу кад се родио пророк Зороастер, цела се земља обасјала, реке набрекле као после благодетних киша, шуме затрептале светлошћу и музиком, а звери и пламенови дошли да чују заповести пророкове. За тридесет година колико је тај пророк обитавао пећину, једна ватра је стално залазила у његов стан, као посланик Ахура-Мазде, чију је мудрост пророк објашњавао свету. Краљ Виспа је и сам примио веру од овог пророка, и ставио своје војске у службу његове свете речи, против Дева, лажних богова, који су онда пустошили Бактријану. - Христоса су објавили анђели и звезде. Пророк Мухамед је био поздрављен светлошћу кад се родио, а истог часа су се и демони стрмоглавили из небеских сфера у црни понор. Козроеса се затресла из основе, палате краља Козроеса препукле, и четири куле на месту сурвале, а света ватра персијска, запаљена пре више од хиљаду година, наједном се угасила пред првим дахом овог новорођеног детета које је било пророк. Мухамед је сличан Мојсију и Заратустри, пошто је и он био рушилац идолатрије, као и ова друга двојица. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Иако су и песници и краљеви и хероји исти такви богољупци, ипак су пророци били једини који су говорили с Богом насамо. На молбу Мојсија, престао је да пада страшан град који је у то време пустошио Египат; и тек кад је, по наредби Господа, пружио Мојсије руку према Црвеном мору, порасло је то море толико да је потопило силне војске фараонове које су гониле Јевреје приликом њиховог изласка из Египта. Доцније је Господ преко пророка Самуила основао и краљевство израиљско. Значи да је било примљено као коначно веровање како Господ дејствује само кроз своје доглавнике на земљи, а то су пророци. - Мухамед је сам себе сматрао слугом једног вишег закона и више воље, али се он називао и божјим пророком. Мухамед је био убог човек, крпећи сам свој плашт и своју одећу, али је био и силан војсковођа, који је сам предводио своју оружану војску. Он спада међу највише животворце међу људима, јер је окупио у једну огромну религиозну породицу сва дотадашња незнабожачка племена, међусобно закрвљена. Ово је учинило да за хиљаду и пет стотина година, откад постоји муслиманство, никад припадници ислама нису знали за ратове међу собом, нити су ратовали ни с другима него само да прошире велике истине пророкове. Није уопште било дозвољено једном муслиману да убија другог муслимана, јер га је чекао иначе вечни пакао, како каже једна сура из Корана, која је пала с неба. У овом погледу, Мухамед је највећи миротворац какав се дао замислити. Само Христос који је први знао за општечовечанску љубав, превазилази својим човекољубљем арапског пророка. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Било је великих песника који су били први пророци. Есхил је певао у свом спеву о Прометеју како ће Звес, бог човекомрзац, најзад пропасти, и то пропасти од своје сопствене слабости. Зар песник није овде одиста био пророк? Зевса, човекомрсца, оборио је хришћански Бог који је био човекољубац, и којег се, као таквог, никад више неће до краја одрећи! Хришћанство је највећа победа прометеизма. Прометеј је предак свих античких хероја и предак свих хришћанских мученика; он је оличење творачког људског генија који своје законе доброте ставља насупрот природним законима силе. Прометеј је био прави Христос у грчком политеизму.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Песник и пророк изгледају често једно биће са два лица; јер песник, дижући се у својој чистоти изнад свих људи, најзад добије уверење о својој мисији међу тим људима. Почните одакле хоћете, од Хомера и Хесиода, који су написали прве свештене књиге грчког политеизма, до Есхила и Софокла, који су написали прве свештене драме. Оно што су били пророци у Јудеји и Арабији, у античкој Грчкој су то били песници. Велики рапсоди Илијаде и Теогоније су били они који су утврдили коначно грчку религију и одредили боговима њихова места на Олимпу у вези са њиховим занимањем међу људима. Све до ових двају великих рапсода је грчки политеизам одиста био конфузан, и божанства су живела неодређено и без правог свог родословља; али после ових рапсода је наједном утврђен култ који је затим издржао, скоро без промене, до краја старог хеленског света. Чак и извесне новости, које су дошле фатално после Хомера и Хесиода (нарочито тенденција да се од аморалних божанстава направе божанства која разликују међу људима добро и зло, и према томе им одређују казне и награде, а то је орфизам), било је опет једно дело песника, који су испевали познате божанствене орфичке химне, те усхићене молитве и религиозне дитирамбе.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
И Дантеова Божанствена комедија једна проповед: да се ка срећи иде философијом, а ка савршенству теологијом. То су моралне алегорије изражене највишим религиозним језиком Средњег века: јер пакао има онолико кругова колико, према хришћанској доктрини, има људских грехова. Његов пакао и рај су углавном високе слике идеја Платонових и Аристотелових, и многих замисли Диогена Ареопагита. Данте је уопште био пророчка личност (схваћен и ван своје поезије), а то је као патриот и државник. Није само из гордељивости и набуситости тај велики песник изјавио, кад је био послат да преговара са папом у име флорентинске републике: „Ако ја одем у Рим, ко ће остати у Фиренци; а ако ја останем, ко ће отићи?". Велики песник је могао ово да каже само верујући у своју мисију. Данте, највећа личност Средњег века, има и целим својим поноситим и страдалничким ставом све црте једне огромне пророчке фигуре. - Уосталом, љубав за отаџбину, као и љубав за Бога, задахнула је често велике патриоте правом пророчком инспирацијом, правећи их визионарима. На једном месту каже стари Плутарх да је патриот Катон прорекао све несреће које ће Рим снаћи после његовог времена.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Било је тако и неких великих песника који су постали пророцима својих нација самим својим огромним делом које се временом ставило у средиште националног живота, као нека духовна жижа која је у себи апсорбовала сва друга зрачења. Такав је био и Шекспир, који у својој личности сједињује све што енглеска раса има као свој посебни расни геније; Шекспир стварно везује међу собом све Енглезе растурене по свим континентима, и то већма него што то Енглезе везује и сама њихова енглеска црква или енглеско краљевство. У наша времена су највеће пророчке фигуре међу песницима били Достојевски и Толстој, својом еванђеоском хуманошћу. - За Гетеа су говорили да није живео у свом времену, и да није разумевао ток историје, и да према томе није ништа предвиђао. Међутим, за Хајнеа се зна да је, пишући о Паризу, предвидео катастрофу Другог царства. Али је Шилер неоспорно био једна пророчка природа, јер је био апостол новог доба за немачки народ. Док је Гете писао своју драму о Гецу од Берлихингена, као конзервативац заљубљен у прошлост, Шилер је, напротив, написао своју драму о Валенштајну у којој се показује као пророк будућности. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Пророци нису могли постојати а да не буду и сами истовремено песници: они су Старом завету дали песнички језик и високи беседнички тон, зато што су били песници. Без те поезије би крвава Библија била нечитљива као књига, а немогућа као верски докуменат. Пророци који су говорили с Богом израдили су и прикладан језик за себе као посреднике између неба и земље. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Пророци нису били само људи који су говорили само о оном свету, него, чак пре свега, о овом свету. То су не само велики моралисти, него и велики политичари. Је ли Конфучије пророк? Несумњиво, јер је пророковао људима срећу на земљи ако буду поступили по законима вишег смисла, које је уосталом он сабрао сам у своје четири књиге. Затим, он сам, као Христос доцније, поставио је себе за модел и морални идеал свима другим људима. Био је и политичар, и то велики, јер већ у првој од његових свештених књига, званој Велико учење, цела садржина је испуњена мудровањем како се постаје добрим владаром и шта је добра влада. Он тражи од краља да сматра државу као породицу, али да зато најпре и сам лично имадне све најбоље породичне одлике: искреност, верност, мудрост, љубав. Ако је краљ млад, треба да има према држави осећај синовљев, а народ ће га волети као што отац воли сина; а ако је краљ стар, треба да према народу има осећаје очинске, и народ ће га волети као што дете воли оца. - Одиста, ако овог источњачког мудраца можете сматрати и пророком, то није једино због дубине његових размишљања, јер би по томе био само философ или песник; али је Конфучије пророк зато што је себе изједначио са својим учењем, и то начином свог личног живота, покушавајући да представља по свему узор најбољег човека на земљи. Такав, одиста, није био израђен лик Епикура, за којег су ипак његови ученици веровали да је оличено савршенство, а којег је и сам стоик Сенека сматрао као бога. Међутим, Епикур је био најубогији и најбољи човек у Атини свог времена. Такав није био до краја изграђен ни Сократ, иако је био племенит, и умро за своје учење поносито као светац за своју веру. - Такав је после Христа био само Мухамед који је направио једнобожачким Арапе, сурова племена која су дотле убијала чак и своју децу да умилостиве своје немилосрдне богове. Учећи варварска пустињска племена о једном Богу, који добре награђује а зло казни, Мухамед је наметнуо том народу један дотле непознати смисао о човечанској дужности. Најзад, Мухамед је као пророк добро изграђен, зато што је својим сопственим животом посведочио дубоки морал својих истина.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Мојсије, који је младићем живео на двору силног фараона Рамзеса II, извео је из Египта прогоњене Јевреје после пет векова њиховог боравка на обалама Нила, и по томе би Мојсије био само један херој ослободилац. Али је он у пустињи Синаја први открио Јехову, и наметнуо затим ту једнобожачку идеју Јеврејима који су до Синаја дошли с њим као непомирљиви многобошци, и затим наметнуо им и десет божјих заповести, примљених с неба. А по овом је Мојсије пророк. Истина, Мојсије је направио свог Бога по облику фараона, чију је безграничну и апсолутистичку силу и сам познавао живећи у Египту. Он је први сазнавао његове намере, као пророк, а спроводио те намере као свештеник. - Али и као државник. Извођење Јевреја из Египта било је једно политичко дело. Мојсије, отишавши из Синаја на Јордан, ишао је тамо већ као државник, да освоји Ханан, обећану земљу, с разлогом да то чини што треба створити прву државу. То је држава у којој Јехова треба да имадне свој култ у свом изабраном народу. - И наследник Мојсијев је наставио ту мисију, ратујући против небројених јудејских краљева као против многобожаца, који су у Ханану приносили жртве убијајући своју децу пред Богом, једним правим дивљачким божанством. - Зато, дакле, ниједан пророк није био једино моралист ни само објавитељ новог божанства, него и политичар и државник. Црква и држава су биле одувек нераздвојне као тотална организација духовног и материјалног живота човековог.</div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Пророци нису били свагда и потпуно оригинални творци, творци на начин песника. Све њихове доктрине су постојале већ много раније, било у савести самих њихових народа, или неког блиског људства. Ни Конфучије није ништа ново створио, него само сабрао многобројне моралне норме које су већ на две хиљаде година пре њега представљале етички идеал тог људства. Стари су Грци све своје идеале сматрали науком о усавршавању, а грчка мудрост је значила збир свих тих великих начела. Мудрост, али не религија, коју су до краја задржали сујевером и бајком. Тако је исто и Конфучије, и то много пре њих, потпуно искључио Бога од сваког мишљења у његову науку о савршенству. Уосталом, ако пророци нису свагда били ни главни творци свог учења, ни посланици божји, они су увек били инкарнација своје проповеди.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Пророци су увек били људи своје расе, патриоти своје земље, највећи заточници своје цркве. Христос је одиста најмање изгледао расни јеврејски човек, а зато можда није чудно ни што је био противник патриотизма. У својој скромности, никад нисам до краја веровао да је Христос био јеврејске семитске расе, мада је био припадник цркве Јеховине. На једном месту каже и Ренан да је Палестина у то време имала јаке слојеве разних народа друкчије крви: Сиријаца, Асираца, Грка, и Филишћана који нису били семитске расе. Христос је био чак личност која се не даје ни замислити у јеврејском светлу; његов је Бог сасвим друкчији него Јехова, а кад је покушао да измени Синагогу, он је њу само разоравао. Истина, Јехова је био неумољив Бог пошто је био Бог Ослободилац свог народа из египатског ропства, значи командант својих војска. Он их је водио против многобожаца, према којим нема милости: као против Ханана, где је постојала свештена проституција, оргије при обредима и родоскрнављење. Неоспорно, Јевреји су једна од највиших раса које су постојале под сунцем: јер су Заповести Мојсијеве основа целог данашњег морала, примљене из Јеховине руке, због чега је добила Синагога и њено светло место у односу људства са небом.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
По својој љубави за Бога, место страха од Бога, Христос има изглед античког Грка; по свом мистицизму, имао је изглед јеврејског пророка, говорио је као Месија и богочовек, какве Грци нису познавали. Али као личност, значи као срце, и као први носилац општечовечанске љубави, а не националне на начин јеврејски, он је хеленски човек. Ако је и један велики краљ, Александар Велики, био пошао да створи једно општечовечанско царство, и то је био сан једног грчког човекољупца. - Зна се да су сви становници Палестине морали веровати у Јехову, зато је и Христос припадао тој вери, можда вери једне расе која је лако могла бити потпуно страна његовој крви. Поезију љубави и доброте коју је овај пророк проширио по целом човечанству није могао осетити човек с атавизмом Старог завета. У Христу је пуно хеленизма; а ко зна да то није био глас крви, пошто његова доктрина није поникла из једне учене главе него из једног великог срца. Зато није чудо ни што се дуго у грчкој Александрији измиривала вечна човекољубива философија хеленска са хришћанском љубављу, чему извесно треба захвалити што је хришћанство тако оплемењено и прилично очишћено од оријентализма допрло до нас. Хришћанство је рођено у Синагоги, али као реакција на њено учење, и као јерес према Јехови, а примило је много и од будизма које су проносили аскети. - Христос је несумњиво Богочовек, већ и зато што га досад за две хиљаде година највећи и најпросвећенији народи сматрају за таквог, али је његово учење, за људе који нису само теолози, ни само историчари, ни само верници, још и један резултат расе и крви, за коју можда могу мислити научници према конкретним документима, ако их има, а сасвим друго осећати песници према доказима душевним и духовним. Христос је по свом начину говора и својој инспирацији љубави био већма антички Грк него савремени Јеврејин. </div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-40413713192118927682014-06-06T18:06:00.002+02:002014-06-06T18:06:44.092+02:00Благо цара Радована - О краљевима<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://2.bp.blogspot.com/-Fom9xHHxyMw/U5HmRbSJwyI/AAAAAAAABQU/WEgXlO9zDI4/s1600/Fotografija-103.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://2.bp.blogspot.com/-Fom9xHHxyMw/U5HmRbSJwyI/AAAAAAAABQU/WEgXlO9zDI4/s1600/Fotografija-103.jpg" height="320" width="202" /></a></div>
У сваком друштву од десет лица, има једно лице које је краљ и једно које је луда. Због првог се удешавају сви разговори, а на рачун другог се сви смеју. Инстинкт владања је, стварно, урођен сваком човеку; и свако се бори да би потчинио физички или надмудрио духовно другог, како не би био остављен на туђу милост. Код најјачих постоји потреба да завладају множином људи и величином броја ствари. Скоро је заслепљујућа потреба владара да истовремено загосподаре људима, стварима, морима и животињама. Појединци су стављали на коцку целу велику отацбину, и све своје саплеменике да би само они стали на чело других. Агрипина је сазнала од астролога да ће њен син Нерон постати владар али да ће њу убити, и она је одговорила: „Нека он само постане краљ, па макар и мене убио<span style="background-color: white; font-family: 'Times New Roman', Times, FreeSerif, serif; font-size: 15px; line-height: 20.790000915527344px;">“</span>. Тако и после својих пораза, није Наполеон мислио ни на своју славу, ни на свој живот, него само на то да ли је осигурао своју династију. Историја је препуна злочина који су долазили из ове свирепе лакомости да један човек завлада другим. Папе су, поставши владарима, постали тровачи. Александар VI је приредио банкет да отрује госте вином свог сина Чезара, и том приликом отровао и себе.<br />
<br />
Владари су или богомдани или случајни. Према томе се деле на творце и рушиоце, мудраце и лудаке, свеце и вампире, очеве и очухе, паразите и издајице. Али на хиљаду владара би се могло набројати на прсте оних који су били срећни, још мање истински вољени. Од свих људских благодети, извесно је најмање владати гомилама које су саздане од толико рђавих људи по инстинкту, злих из користољубља, глупих по природи, слепих због страсти. Уображена је била срећа највећих цезара да живе у затвору своје палате на Палатину, окружени копљима као разбојник, и шпионима као издајник. Најчешће су им несреће долазиле од оних који су их чували; а свагда је било више шпиона који су уходили њих него друге због њих. Редовно су имали оно друштво које им се само наметнуло, а никад оно које су сами изабрали. Кад су били с другим људима, били су свагда с горим од себе; а ако су се таквих људи клонили, они су живели затим међу фантомима самоће који су били опаснији саветници него и најгори људи.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Хиљаде породица биле су увек везане интересима за његову личност, и напуштале га чим се јавила опасност за њега као владара. Утицај жена био је више фаталан него срећан. Непотизам је била једна од највећих њихових беда, у духовном више него у материјалном погледу. Самим стицајем прилика, цезари су окружени људима који никад не говоре истину, или бар не целу. Они виде около себе и пред собом само две врсте људи, а обе врсте скрушене и ничице погнуте: једне који увек нешто моле, и друге који увек неког клеветају. Живећи изван живота осталих људи, они живе од оног што им се каже; и зато познају свет само кроз друге, и преко других. Нема начина да познају ни праве пријатеље ни праве непријатеље. Отуд је било много њих, чак и најбољих, који нису трпели око себе никог другог него ласкавце. Поштени дворанин у Версају, песник Боало, говорио је да се најзад и са Лујом XIV није имало шта говорити чим би се престало са ласкањем. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Људи су свагда били неправедни према краљевима. Сваки закон људи сматрају за насиље, а владара су увек сматрали као првог насилника. Чак и еванђеља и Коран су ширени огњем и мачем, иако су били закони љубави. Зато су стари законодавци Нума и Ликург објављивали да су своје државне законе примали с неба. Тако је радио и Мојсије кад је донео са Синаја највиши декалог, законе љубави и поретка међу људима. Нема народа који је један режим признао да је добар; а ако је признао, то је само кад је тај режим био прошао, или кад је дошао други који је увек изгледао гори. Кад је Солон, први законодавац атински, дао отаџбини своје законе који су били највећа политичка и друштвена реформа грчког света, он је одмах после тога напустио своју земљу док се људи навикну на њихово поштовање. Он је отпутовао на ушће Нила да код Канопе разговара с египатским философима Псенофисом из Хелиополиса и философом Санкисом из Санта. Људи су по својој природи противници дисциплине и реда и непријатељи сваког рада и напора. И најбоље и најхуманије ствари су људима морале бити наметнуте лукавством и насиљем. Исти овај Солон се једном доцније направио полуделим да би смео противно једном пропису изаћи на агору у згодном политичком моменту, задобити своје суграђане за један користан рат. То је да од Мегарана поново освоје освојену Саламину која је била пре тога повод тешких пораза, толико да је било смрћу забрањено ко о новом рату буде говорио.<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://1.bp.blogspot.com/-_-QBbxw4Q_g/U5HmyPfLocI/AAAAAAAABQs/Q7O6KgCxGpA/s1600/Fotografija-0106.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://1.bp.blogspot.com/-_-QBbxw4Q_g/U5HmyPfLocI/AAAAAAAABQs/Q7O6KgCxGpA/s1600/Fotografija-0106.jpg" height="310" width="400" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<br />
Сваког човека одвећ силног други људи сматрају тиранином. За обичне памети сила и насиље иду напоредо. Сви они краљеви који владају вољом народа, и кад су били најбољи за своју земљу и грађане, не одржавају се љубављу него силом. Ово одведе често у тиранију, ако такав сукоб између притиска и реакције (механичког закона који је у основи свега у природи и међу људима) дегенерише у непријатељство. Због овог разлога и многи властодршци нису волели разумне људе, јер су им они изгледали најопаснији. Говорећи о Цезару каже Плутарх да исти Цезар није мога трпети Касија и Брута, али је делио власт са пијаницом Марком Антонијем јер није стављао у засенак, као што је Сенека најзад омрзнуо Нерону а Платон омрзнуо Денису. Страх од умних људи је у природи човековој, као и страх од свега и што је одвећ моћно и што нас премаша. И Христос је мрзео скрибе и фарисеје, а то је значило мудраце и интелектуалце, а волео је рибаре. - О тешкоћама да се влада људима говори и Ксенофонт већ у првом чланку своје Киропедије. Он каже да су увек једне узурпаторе обарали други узурпатори, и да се зато свет много чуди онима који су се бар за кратко време могли задржати на власти. Човек, каже Ксенофонт, ни у кући својим млађима не зна заповедати; међутим, животиње хоће да иду за онима који се о њима старају, а људи неће; и животиње пасу на оном месту у пољу где их чобан одведе, и слушају шта им се забрањује, и никад се стадо не побуни против чобана, него му још даје и све користи које им он тражи. Ако су животиње зле, каже даље атински философ, нису против свог газде него против страних људи; а људи се, напротив, буне баш против оног који хоће да њима управља и њихове ствари у ред доведе. Ксенофонт најзад каже да је зато дошао до уверења да не постоји никаква животиња којом је теже управљати него човек.<br />
<br />
Стари Грци никад нису били у стању да остваре велику државу ни нацију. То је најпре зато што су велику државу сматрали азијским типом монархије, налик на огромно Персијско царство где се нико међу собом није разумевао, и због чега је пропало; а о грчкој нацији није могло бити говора у земљама где је већина робова које ниси сматрали људима. Платонова идеја о држави, то је полис са 5.040 становника, који на челу има философа, а где су заједничке жене и имања. Број житеља не сме никад прећи горњу цифру, и зато је било дозвољено да се новорођена деца изложе и напусте ако запрети опасност од претераног прираста. Ово је држава без грађанске слободе, без имања и породице, чији је циљ само усавршавање духа и улепшавање тела, а где је сва власт у рукама мудраца који је, сасвим природно, тиранин. Тек Аристотел тражи социјалне законе. Диоген и Кратет, киници, одричу чак и државу и отаџбину, и називају себе грађанима космоса. Али је интересантно да је Атина, у своје најбоље векове, била демократија у којој је краљ, архонт, био више цереморијална личност која се губила у животу и историји иза правих шефова државе, а то су шефови двеју партија, народне и аристократске. Нико не помиње данас атинске краљеве за време четрдесет (?) година Периклеовог владања републиком. Истина у то време држава још није била предмет философије него тек после Пелопонеског рата. Велике разлике између атинске демократије и спартанске учиниле су од Атине и Спарте два различита менталитета, који су најзад одвели у грађанске ратове, разорили Грчку, и припремили римску окупацију и пропаст грчког генија. - За време Перикла је његов савременик Ксенофонт могао и сам да се увери како је теже владати људима него животињама. У самој Атини су први људи некад као Темистокле, Кимон, Тукидид, Алкибијад и најзад тај исти Ксенофонт, била за спартански аристократски режим, Ксенофонт је у Спарту послао био и своје синове на науке, а Алкибијад се био примао неке врсте спартанског амбасадора у својој сопственој земљи.<br />
<br />
Од краљева се тражи увек више него од ма којег другог човека. Он мора бити истовремено војник, политичар, државник, салонски и друштвени човек. Мора разумевати све што се ради, говори и пише. Не сме дозволити да га други човек превазиђе ни умом ни храброшћу. А од тога нема ништа теже. Нарочито је тешко краљу сакрити своје недостатке; можда у овом и лежи сва судбина једног владара. - Владар може бити политичар или песник. Политичар не разуме човека него гомилу с којом једино и рачуна и оперише; а песник не разуме гомилу која је за њега нешто конфузно, и хаотично и плитко, због чега се он радије удубљује у јединицу и њене небројене детаље. Било је философа који су били нарочито бирани за дипломате, као Корнеад за посланика у Риму, код Сената, или Данте за посланика у Риму код папе, или Шатобријан и Дизраели у ново доба. Али није било философа који је умео бити мађионичар гомиле. Гомила је увек у стању лудила; човек долази до памети и свести само кад се издвоји из масе. Гомиле и не живе од идеје него од страсти. Зато су модерне крљеве само устави и парламенти ослободили од одговорности и нарочито од мржње гомиле. Апсолутни владари старог доба били су силни али нису били срећни. Нарочито њихово непознавање гомиле која је у старом Риму била двострука (народ и војска) било је извор свих њихових катастрофа. - Видео сам у пољу чобанина који је у свом великом стаду распознао сваку своју овцу посебице; чак је знао којој припада јагње, што је право чудо од памћења и посматрачке моћи. Имао сам чак и једног пријатеља који је волео лепе кокоши, и у свом кокошињцу их је увек имао најмање по дваестину; и не само да је свакој дао њено име, него је знао и која је од њих снела које јаје. - Међутим, човек збуњује човека; никад човек, и кад је најпаметнији, не верује да познаје другог човека. Зато наш Његош, који је био и песник и владар, каже да је човек највеће чудо другом човеку. Платон је говорио да пас има једну супериорност над човеком што самим носом може да одмах препозна ко му је пријатељ а ко није, што човек никаквим средством не може постићи.<br />
<br />
Вођи у народу нису зато никад ни најбољи ни најпаметнији људи, него људи нарочите памети и нарочитог морала. Вођ има памет која друге не засењује и морал који друге не плаши. Вођ, то је човек који влада вољом, континуитетом и тактом. Још кардинал Де Рец је говорио да дванаест векова у Француској постоје краљеви и да никад нису били тако апсолутни као у његово време, јер се централизација Луја XI видела затим и у Ришељеа и Луја XIV. Он каже да у старо доба (Карловинга и Капета) краљеви нису били ограничени законима и шартама као у Енглеској или у Арагону, али је постојао le sage milieu који је био као језичац на ваги између разузданости народа и распуштености краљева. - О том да је занат краљева најтежи од свих људских занимања, и мудри Монтењ то истиче говорећи: „да је тешко одржати праву меру у једној сили тако безмерној<span style="background-color: white; font-family: 'Times New Roman', Times, FreeSerif, serif; font-size: 15px; line-height: 20.790000915527344px;">“</span>. Ни народ није тачан судија у стварима у којима нас се свака појединачно тиче; и да су и супериорност и инфериорност подједнако готове на завист и<br />
порицање.<br />
<br />
Једино су философи и песници били праведни према судбини краљева. Философ је дао да га Цезар надмудри говорећи затим: „Мора да буде од мене мудрији човек који управља са тридесет легија<span style="background-color: white; font-family: 'Times New Roman', Times, FreeSerif, serif; font-size: 15px; line-height: 20.790000915527344px;">“</span>. Многи су песници сматрали краљеве како је Данте сматрао папу Бонифација VIII. Иако је овај папа био свиреп и себичан владар, и нарочито и његов лични прогонилац, Данте га је ипак сматрао као католик поглавицу своје цркве и као заменика светог Петра међу људима. Да су песници били суревњиви и осветљиви, како би изгледали данас многи цезари у историји.<br />
<br />
Од свих људи великог имена краљ је једини за којег и последњи његов грађанин мисли да има право да га суди, и уверен је да га увек суди право. Краљ је једини човек који се сматра кривим за погрешке других. Уосталом, људи се никад не задовољавају само правим кривцем. Сократ је имао међу својим ученицима два атинска велика племића и млада богаташа, Алкибијада и Критију, који су доцније оба постали политичари. Алкибијада су судили за увреде државним божанствима и за заверу против републике, а Критију су судили што је био на челу аристократске олигархије Тридесеторице коју су Атини наметали спартански победници. Атињани су зато и Сократа сматрали кривим што је васпитао наопако своје ученике; а глумац Мелит и адвокат Анит су мудраца на суду означили као коруптора младежи, тако да су Сократа одиста осудили на смрт људи из народне странке која је после тих времена осам месеци оборила поменуту олигархију.<br />
<br />
Због ових насиља гомиле, владари су често глумили као да имају своју директну везу са небом; краљ Нума је слушао нимфу Елерију која је знала све божанске тајне, а млади Нерон је на Капитолу симулирао да му на ухо говори Јупитер чија је статуа стајала иза њега.<br />
<br />
Ми најчешће волимо оне које познајемо, и највећма ценимо оне које не познајемо. Многи су се краљеви старали да мудрином за историју сачувају име ако је било сјајно, или да ублаже његове погрешке ако су постојале. Није само велики Александар завидео Ахилу што је имао свог Хомера. Хорације каже да је било и пре Агамемнона других хероја али их ниједан песник није опевао и они су остали у помрчини. Vixere fortes ante Agamemnona... Август је био окружен песницима. Говорили су како у Риму од сјаја књижевног напретка није свет имао времена да мисли на самовољу и насиља цезарова. И сам Луј XIV је сматрао за потребно да имадне свог личног историографа и узео је био за то песника Расина, најславније перо његовог доба, а овај се писац одмах бацио на посао читајући Лукијана, Тацита и Тита Ливија. Али је Расин био неподобан да опише краља, него је могао само да га опева. На једној маргиналији оставио је ову забелешку: „Видим да је историја нешто друго него поезија, јер песник позива у помоћ све богове да опева Агамемнона, а историја описује Филипа само онаквог какав је био<span style="background-color: white; font-family: 'Times New Roman', Times, FreeSerif, serif; font-size: 15px; line-height: 20.790000915527344px;">“</span>. Расинов рукопис о Краљу Сунце је изгорео у једном пожару пре него га је ико био читао. Можда и боље, кад се зна колика је била сујета великог краља. Ко зна и колико би овај Филип био опеван више као Агамемнон него описан као прави Филип. И колико би то дело можда умањило Расина више него што би подигло славног Луја. Истина, не би то Расин био учинио из идолатрије или из страха, него баш сасвим простодушно: јер између највећег краља и највећег француског песника постојало је једно узајамно дивљење које није имало граница. Такав је однос био између императора Трајана и писца Плинија Млађег, од чега је остао Панегирик Трајану, ремек-дело овакве књижевности. Сличан је случај и Тацитов напис Живот Агриколе, његовог таста за којег је овај племенити писац имао најдубљу нежност и дивљење. Ако су многи владари избегавали писце, то је што су се бојали да не прокажу своје мане, и тако оставили у помрчини и своје врлине. Шта је сам Сен-Симон, велики дворанин и писац, учинио за двор Луја XIV, који је остао славан јер су га прославили песници. Краљ је био и одвећ сунце да буде нетрпељив према славама других људи. - Али што је најчудније, Колбер, његов министар трговине, увек главни члан краљеве владе, био је онај који је сматрао да један велики краљ треба да буде окружен само великим људима, и створио владару овакву духовну камарилу.<br />
<br />
Жеђ за влашћу је страшнија него жеђ за водом. Колико су стари Атињани просули философског генија да од мудраца, који је стављен осталим људима као узор, направе пре свега човека који не грамзи за влашћу никакве врсте. Историја се одиста не може сматрати борбом белих против црних, ни битком добра против зла, него само јачих против слабих, људи којима су зло и добро биле споредне вредности. Ако је страшна потреба да се избије на власт, још је свирепија потреба да се власт сачува. Још Платон је говорио да ко задобије власт изгуби памет. Ја верујем пре да изгуби срце; знам одиста да сам губио једног за другим своје пријатеље како се који дизао на власт. - Цар Константин, којег је црква посветила и назвала великим јер је престо направио хришћанским, дао је убити свог сина Хриспа и у кључалој бањи угушио своју жену Фаусту. А његов син, император Констанције, уображени теолог, наредио је убиство целе своје породице из побочне линије, својих ујака и рођака, осим двоје деце: један је био сјајни Јулијан Апостат. Све за хришћанску веру. Међутим, овај је Констанције примио доцније аријанство за државну веру, и изазвао свирепи рат између хришћана и аријанаца око истине Христове. Зато не само народ него је и вера служила само у свађи међу великашима. Никад у историји није владао закон над насиљем, јер никад није имао право слаби него јаки. Гомиле иду за војводама а не за мудрацима, кад год је у питању велико решење судбине. Изузетак су чинили само стари Атињани који су за своје војводе бирали само мудраце.<br />
<br />
И онде где има само двоје, увек једно влада а други подноси то владање. Малим људима не импонује правда него снага. Сва мудрост краљева је у том да снага његове власти не буде само физичка него духовна и морална. Али су зато мали и слаби враћали само мржњом онима који су над њима вршили своју силу. Нико не мрзи колико роб; песник Езоп је мрзео јер је био роб, а философ Епиктет, који је такође био роб, имао је истинско презирање за гомилу која одиста увек или робује туђој памети или својој глупости. - Одиста, оно због чега је краљ највећма клеветан и најчешће прогањан, то је глад у народу. Народи су увек гладни, или говоре увек о глади. Римском народу, који је од Сената тражио да му се подели жито, Катон каже: „Грађани, тешко је говорити трбуху који нема ушију<span style="background-color: white; font-family: 'Times New Roman', Times, FreeSerif, serif; font-size: 15px; line-height: 20.790000915527344px;">“</span>. Све тираније духа и савести су народи лакше подносили него изглед на глад, а највећи број краљева је страдао од злоће угрожених и гладних. И политичар највећма импонује несебичношћу. Цицерон је био срамежљив и врло славољубив, али је увек имао дубоко презирање за новац, и као претор и проконзул био пример некористољубља и хуманости. То је био један разлог због којег је, и поред свих недостатака, био у своје доба највећа фигура римског Сената. - Само врло просвећени народи када су монархисти, траже да њихова монархија буде стабилна, што значи, између осталог, да има династију која је јака: то значи многобројна породица и имућна кућа. Најмање су снаге имали краљеви феудалног доба. У X веку је Француска била подељена на осамдесет великих имања која су имала на челу своје велико племство, кнежеве и грофове, који су били по снази равни француском краљу, наследници суверени и потпуно независне покрајине. Ти небројни владари, неки моћнији од свог краља, обучени у челик и опкољени тешким зидовима својих двораца, пљачкали су једни друге, убијали своје млађе, не одговарајући никаквој краљевској власти која је била потпуно празна реч; а црква, исто тако богата и моћна, била је деспотскија него племство и имајући снагу да екскомуницира, била изнад краљева. Тек Луј XI, четири века доцније, извршује централизацију земље оборивши једну за другом све ове главне кнежевине и грофовине, сваку на свој начин: кнез од Алансона осуђен на вечну робију, гроф од Армањака посечен, гроф од Анжуја опљачкан, гроф од Сен Пола и кнез од Немура посечени. А други су у масама бачени у воду зашивени у џакове на којима је написано било: „Пустите да се изврши краљевска правда<span style="background-color: white; font-family: 'Times New Roman', Times, FreeSerif, serif; font-size: 15px; line-height: 20.790000915527344px;">“</span>. Али се краљ стално претварао сиротињом да би народ веровао у његово лично некористољубље. У почетку XIX века биле су најапсолутније државе у Европи Турска и Данска, али је турски народ био најнесрећније грађанство кад је дански народ осећао своју аутокрацију бољом од енглеског просвећеног парламентаризма. Социјалист Сен-Симон то објашњава да је дански краљ био најсиромашнији од свих европских принчева, а султан најбогатији светски владар јер је у својој држави био једини сопственик који је могао да као једини господар узме све од сваког, што заначи да није никад реч о форми владе него о форми својине.<br />
<br />
Претерана срећа поквари људе исто толико колико и претерана несрећа. Кад Бог дадне људима сва добра овог света, онда они верују да им Бог више не треба и раде све што је против њега. Ако их гром одмах затим не убије, они су онда сигурни да могу продужити само зло без икаквог јачег страха од опасности, и да је подао човек јачи од судбине. Александар је у Азији био рањен стрелом и тад је рекао: „Цео свет ми каже да сам син Зевсов, али ова рана што боли каже ми: Ти си само човек<span style="background-color: white; font-family: 'Times New Roman', Times, FreeSerif, serif; font-size: 15px; line-height: 20.790000915527344px;">“</span>. Наполеон, који је био толико омађијан славом Александра, после битке на Арколи поверова да је богом послани човек и да има право да од живота тражи све што највеће може дати, и право пошао тим путем. Можда одиста човек мора да има о себи мишљење несразмерно и својој снази и снази других људи па да пође за претераним плановима; потпуно логичан и уравнотежен човек не оде далеко. Можда треба веровати да су народу потребни велики људи али их ниједан народ не треба да често пожели. Мудрост, то је поредак; а мудрост у једном дану ипак учини више добра него што је учинило тог истог дана херојство каквог великог човека. Хришћанство је религија нишчих, и нигде не проповеда култ човека великог и изузетног међу осталим добрим људима. Питагористи су проповедали страх од краљева али и презирање за гомилу. Кажу да не треба мудар човек да остане у краљевом двору дуже него за колико се времена скува једна асперга, а за гомилу су говорили да је у сиротињи подла а у богатству бестидна, и да зато не треба сејати по улици јер је народ увек неблагодаран. А Анахарс је рекао мудром Солону колико се чуди што на грчким скупштинама мудри предлажу а луди решавају.<br />
<br />
Од свих народа, талијански народ најлакше сноси тиранију. Цео средњи век су странци пустошили Италију и никад се није народ заједнички побунио против стране инвазије него су и папе и кнежеви правили споразуме са шпанским, француским и немачким краљевима у међусобним борбама и отмицама. Италија је рађала тиране од памтивека и живела под најгорим режимима откад постоји, не мењајући друго него тираније. Можда је једно горко завештање историје да су као највећи државници у прошлости сматрани ови људи: Медичи, Ришеље, Мазарен, Кромвел, Луј XIV, Фридрих II и Наполеон, као да се одиста не може постати великим човеком ако се најпре не оборе закони за мале људе. Сви ови великани су били тирани. И сви су се људи њима дивили. Али нема народа који би их данас себи пожелео. Народи заборављају великим њихова доброчинства али памте њихове грубости и злочине. Забораве и све пороке и разврате али се сећају насиља над животима и правима других људи. Кажу да су лако опроштене лудости Калигуле и распикућство Хелиогабала, али се памти крв коју су пролили. Никада људи нису праштали крволоштво и кад је оно било неопходно, чиме се показује да је живот човеков највише што други може да му отме или може да му спасе.<br />
<br />
Један од најчешћих случајева, и најтежих за владаре, што увек гомила стоји на гледишту: какав краљ, таква влада и такви политичари. И обратно. И то не само у доба апсолутизма него и у доба слободних избора. Народи који за свашто чине одговорним краља или су некултурни или морално непотпуни. Било је чак народа који су вековима мрзели и прогонили краљеве. Такви су били Римљани који велики део своје пропасти могу да припишу овом инстинкту да стварају краљеве да их после убију, чему је извесно узрок нетрпељивости међу великашима, значи аристократски систем друштва. Сваки краљ који се хтео наслонити на народ против великаша изазвао је сукоб са patres и са боговима. Први краљ, Ромул, био је убијен за време једне пољске свечаности нарочито за то приређене. Други краљ, Нума, умро је код куће јер је био у служби патриција. Трећи, Тарквин, пријатељ плебејаца, погинуо је од племства. Четврти, Анк, полукалуђер, умире мирно код куће. Пети краљ, Тарквиније, био је убијен. Шести краљ, Сервије Тулије, пријатељ плебса, био је задављен на степеницама Сената. Седми краљ, Тарквиније II, крвави непријатељ патриција, аутократ, противник Сената, био је свргнут и оборено краљевство. Доцнији цезари су били у сталној борби са Сенатом и нису се смирили док га нису омаловажили, чиме су потресли све основе државе. И кроз цео средњи век папа и малих владара талијанских, видела се иста нетрпељивост за тиранина и кад су покорно трпели тиранију. Одиста, цела историја то је смена једне тираније за другом: борба између јаких за њихов рачун. Народ је увек био средство за рачун поглавице или великих породица. У XV веку су папе радиле све да униште велике фамилије у Риму које су биле врло богате и моћне, јер је цела околина Рима припадала њима, а по свим путевима биле су кондотјерске чете двеју породица, Орсини и Колона, главних поседника римске кампање. Ришеље је тако исто радио против великаша, великих поседника у Француској, који су били изванредно моћни, сасвим као некад Луј XI. У наше време рушили су велике породице у својим земљама и Пашић у Србији и Венизелос у Грчкој.</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-87194441432778971422013-10-04T14:11:00.000+02:002013-10-04T14:12:26.585+02:00Благо цара Радована - О херојима<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<br />
<a href="http://1.bp.blogspot.com/-nxSnY4rbrfg/Uk6wGwvX6FI/AAAAAAAABPQ/uMyi6bdfaGI/s1600/Fotografija-103.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://1.bp.blogspot.com/-nxSnY4rbrfg/Uk6wGwvX6FI/AAAAAAAABPQ/uMyi6bdfaGI/s1600/Fotografija-103.jpg" height="320" width="202" /></a><span style="background-color: white; font-family: 'Times New Roman', Times, FreeSerif, serif; font-size: 15px; line-height: 20px;">(Одломак)</span><br />
<br />
Сваки човек је херој. Још и више: сваки је човек херој у много случајева; чак и већма него једном дневно. Није човек херој само кад свој живот ставља на коцку, него је он херој и у небројеним малим случајевима племените храбрости. Али обично херојем називамо човека који сав жртвује себе за добро других; а такав човек је за старе народе био божанствен. Постојао је култ хероја као виших бића, чак и пре него што је постојао култ богова као бесмртних бића. Питагористи су били поставили хероје између богова и људи, и као посреднике између неба и земље. Највеће почасти су припадале Богу, организатору свемира, а одмах затим боговима који су највећа бића на свету, и која излазе из њега, као прва после њега, бесмртна и њему слична, и који су његови сарадници у организацији ствари. Али на трећем месту, после богова, долазе хероји, који су примили снагу од највећег бића, и зато не могу бити одведени у зло. Они окружују Бога као хор; вечно су добри и вечно озарени. Тек на четврто место долазе људи, који су мањи од богова јер су смртни.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
- Херакле је направио дванаест чудеса која су сва учињена за добро људи, и зато је Херакле највећи херој античког света. И Тезеј и Белерофонт су исто тако хероји ослободиоци. - Наш је Обилић херој ослободилац, дакле, херој свештеног карактера. Сви косовски хероји су истог рода. Код Троје ратују све ахајске војске, и цео грчки свет и сви грчки богови, због једне лепе Јелене; рат између Тебе и Фокеје био је исто тако због отмице лепе Тебанке Теано; а између Фокејанаца и Киреанаца због лепе Мегисте. Међутим, на Косову се бију војске српске за идеју небеску против идеје земаљске. На Косову су се бориле не само две војске, него и две идеје: европска против азијске, хришћанска против нехришћанске, идеја права против идеје силе. Лазарево царство небеско, то је идеја о слободи. Да се наша војска одмах покорила Султану и Антихристу, то би била победа земаљског царства над небеским. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Хероизам, то је снага у којој ратује божанство добра против божaнства зла, Бог против Сотоне, правда против неправде. Херојство и храброст нису једно исто: храброст може бити без херојства али херојство садржи у себи обоје: и храброст која је слепа сила природе, и идеју која је силa свесног и доброг генија. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Има момената кад многе и највеће одлике човекове постану излишне, а кад живот тражи од човека само снагу железног карактера. Има и момената кад се више не мисли како ће се живети, него у каквој ће се лепоти умрети. Херој је пре свега карактер. Инстинкт за живот, који је урођен човеку, постане у њему мањи и слабији него човекова љубав за идеал, која, међутим, човеку није урођена, него само створена историјом. Има људи који се не боје смрти, јер немају идеју о смрти; или који умиру лако, јер су очајници; или погину својевољно, јер немају осећање љубави за живот. Зато се умире често без великог бола за животом, мада је љубав за живот усађена у инстинкт. Храбрости су зато разноврсне. Има људи који су храбрији пред смрћу него пред животом. Има и људи који радије умру за једну заблуду, него што хтедну да живе за једну идеју. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Има дакле хероја и хероја, а има кукавица и кукавица. Нико није до краја ни једно ни друго. Према томе херојство не значи храброст тренутног прегнућа, него неограничена преданост идеји. Ово може бити идеја о отаџбини, или идеја о вери, или идеја о друштву, или, најзад, идеја о својој породици, домаћем миру, љубави за једну жену. Али човечанство зове херојима само оне велике духове који су умрли за највиши смисао о добру, а то је идеја за коју се боре његови сународници. Ово је најчешће идеал о отаџбини и вери. Наш херој Лазар је један од највећих и најлепше изграђених хероја човечанства, зато јер се борио за тај двоструки идеал који је он звао небеским царством.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://4.bp.blogspot.com/-zfVCp2EhP-E/Uk6wQkSUbdI/AAAAAAAABPY/nyjRn6qw6Os/s1600/Fotografija-0104BCR.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://4.bp.blogspot.com/-zfVCp2EhP-E/Uk6wQkSUbdI/AAAAAAAABPY/nyjRn6qw6Os/s1600/Fotografija-0104BCR.jpg" height="330" width="400" /></a></div>
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
- Постоји разлика између идеала и фикције, за које људи умиру често са истом лакоћом. Идеал, то је једно сазнање о највишој истини; а фикција, то је само пуста машта. Ка идеалу се иде памећу и науком, а ка фикцији се иде страшћу и перверзијом. Херој умире само за идеал. Зато храброст мора да има племенит и несебичан циљ да би се звала херојством. Само је таква храброст свесна и божанска; а друкчија храброст је само несвесна и животињска сила. Српски је херој Лазар који гине за веру, и Милош који гине за своју војничку част, и Марко који умире од замора што се целог века борио бранећи нејаке. Херој хришћанства је мученик.<br />
<br />
Храброст, и кад је највећа, није дакле довољна да се назове херојством. Има људи неизмерно јаких, али по мрачној и бруталној сили, а не по свесној идеји. Највише је храбрих по атавизму, свирепости, сујети, болести, чак и по војничком васпитању. У једном јуришу на тврђаву, гину јуначки храбри људи свих ових категорија. Међу свима њима усамљен гине само онај херој, који има дух омађијан једино победом неке идеје. Поред њега пада човек који у том јуриши гледа само победу силе веће над силом мањом, а не силе више над силом нижом. И поред овог гине човек који из личне сујете убија, или пада убијен чак и против непријатеља који се боре за виши идеал правде.<br />
<br />
Херој не убија за своје задовољство, ни из личне освете, ни из личне сујете, него само из љубави за идеју правде и за добро других људи. - Наш херој Лазар је постао идеал народног хероја тек онда кад га је песник опевао према оваквом идеалу. Иначе, историјски, кнез Лазар је био само свирепи човек феудалног доба, себични господар, неумитни владар. Победивши војводу Николу Алтомановића, свог великог противника, отео му је Ужице, а њега је ослепио. Али доцније, жртвујући свој живот и своју државу на Косову за небеско царство, постао је херој за идеале народне, најпопуларнијим владаром историје, и, најзад постао је светац, као што би у античко доба постао такозваним полубогом. Тако небо враћа земљи оно што она чини за победу светлости над мраком. Река Дирас је изашла из земље да помогне Хераклу да расхлади своју рану.<br />
<br />
Као што су одувек народи имали потребу за божанствима, тако су имали и за херојима. Људи су имитирали хероје, грамзећи за њиховом славом. Било је случајева да су они претварали хероје у богове, као Зевса, али и богове у хероје, као Херакла. Херој је био, по правилу, посредник између бесмртних божанстава и смртних људи; али су и сами хероји полубожанске лозе, јер је увек био какав бог њихов отац, или им је мајка била нека богиња. Истина, хероји су умирали, али затим живели својим загробним животом на Острву Блажених. Неоспорно је да је сваки град славио најпре свог земљака хероја, пре него хероја каквог другог града, као што би у нас у Прилепу славили хероја Марка, а у Тополи хероја Карађорђа.<br />
<br />
Када се какав грчки херој враћао као победилац у свој град, онда га његови земљаци нису примали на капију града, него су у градском зиду отварали нарочити продор кроз који је херој свечано улазио. У старом грчком епосу су хероји слављени само као борци, али су доцније постали предмет и верског обожавања. Људи су одувек осећали да великим људима није довољна слава, него да им је потребан и култ, а нарочито да великим краљевима није довољан престо, него им је потребан и олтар. Александар је имао у Олимпији статуу у изгледу Јупитера, а песницима Есхилу и Софоклу посветили су култ и подигли олтаре на којим су приношене жртве. Сви су грчки градови побожно чували гробове својих хероја, онако као што хришћански градови чувају ћивоте својих светаца.<br />
<br />
И пре и после своје смрти, хероји су спасавали друге људе од њихових непријатеља, бесних животиња, или тешких болештина. Паусанија каже да су се Ахајци били забринули што се Тројански рат био прекомерно отегао, а врачеви су били тад објавили да ће рат бити завршен само кад Ахајци набаве једну стрелу Хераклову и једну кост хероја Пелопса, коју су ови одиста нашли али изгубили за време преноса морем. - Некад доцније ударила је била болештина на Елиду, а врачеви су опет саветовали народу да иду и нађу кост хероја Пелопса која је била пропала у море, кад су је онако први пут носили у помоћ тројанским херојима. Значи да су стари грчки хероји били чудотворци, као, уосталом, и наши посвећени српски владари, краљ Првовенчани у Студеници, или краљ Дечански у Дечанима, или као кнез Лазар у Раваници. Многи наши хероји, истина, нису били посвећени у нашој српској цркви, чак ни највећи међу нашим херојима. На Косову није био посвећен Милош, него Лазар. Уосталом, и у Хомера има оваквих случајева: у Илијади су посвећивани као хероји само борци, слични Ахилу и Патроклу, али доцније су у Одисеји посвећивани даље само краљеви, слични крфском краљу Алкиноју. Најзад, српски народ можда није ни грешио што је херојство Лазарево ставио и изнад херојства Милошевог. Лазарево је херојство чистије и ближе божанству.<br />
<br />
Други народи су обожавали своје хероје као инкарнацију Сунца, и такве хероје називали су херојима сунчаним. Имали су их Индијци у свом сјајном епосу Рамајани, као што су овакви хероји постојали и у Грчкој, и у Јудеји, и у Германији. Чудо је како и наш Момчило, који лети на свом крилатом коњу изнад Скадарског језера, није постао сунчани херој; а нарочито Марко, који је правио натчовечанска дела, убијајући црног човека који је имао три главе, и бацајући са Шаре планине свој топуз чак у далеко и невидљиво море.<br />
<br />
- Херој из Рамајане, пореклом из краљевске сунчане династије, учи се код мудраца Вишвамитре магичном оружју да брани његов жртвеник, и тим оружјем задобија девојку Ситу, ћерку краља Виче. А кад су том хероју Рами украли Ситу, он прави савез са краљем мајмуна, и затим одлази са Великим Мајмуном да са обале баци камени мост на острво Цејлон, где убија отмичара Равану и спасава своју жену Ситу. Али је отровна љубомора већ била помрачила његову душу, стрепећи да није отмичар Раван повредио чистоту његове Сите. Млада жена пристаје да одржи кушање, улазећи у огањ, док су је гледали краљ Вајсравана, и бог Индра с хиљаду очију, и Варуна, бог свију вода, и Брама, творац свију светова. Иако овај Рама није ослободилац људи, него само херој своје љубави, он је ипак сматран сунчаним херојом.<br />
<br />
- И сам велики Буда није по традицији био историјско него само легендарно лице. Његово рођење и живот и смрт су само један мит, и то најчистији. Овај се херој рађа из јутарње магле, улазећи одмах у страховиту борбу против демона тмине; он по небеском своду окреће „точак закона“, јурећи на својим огњеним колима, док увече не потоне у помрчину.<br />
<br />
- У Старом завету, најкрвавијој књизи која је икад постојала, има пуно хероја. Али је цар Давид сматран у јеврејском народу за највећег хероја, а то је цар још из XIII века пре Христа. Давид је, стварно, био један од највећих крволока старог века, јер је, између осталог, наслеђујући престо првог цара Саула, најпре мачем искоренио сву његову родбину. Али је Давид био и један од највећих монарха античког доба, творац славног Јерусалима, победилац редом свих непријатеља Израиља. Зато је и остао као први национални херој. - Давид је био национални јунак, али не херој сунца. Био је и легендарни херој, али ипак само личност историјска. Међутим, Давид је имао и натчовечанске борбе, као борба са Голијатом, који изгледа као каква од оних немани с којима се борио Херакле, или као змај Питон којег је убио Аполон.<br />
<br />
- Један леп мит о сунчаном хероју изграђен је о једном другом и мање заслужном јеврејском човеку, Самсону, који није био краљ него судија, што опет значи заштитник и вођ. Већ само његово име значи Сунце, а његов мит пун и чист. Његове су косе сунчани зраци; а лишен такве косе, он пропада. Самсон врши херојски циклус од дванаест чудеса којом одговара дванаест знакова у зодијаку. Као српски херој Марко, што пије вино с непријатељима Турцима, тако и Самсон иде међу непријатеље Филишћане да с њима пир пирује. Путем наилази на лава кога растргне „као јаре“, а идући даље, убија још и тисућу људи; и то једном магарећом вилицом. Кад га је у граду Гази издала његова вереница Далила, и кад су му одсекли косе, и бацили га у тамницу, Самсон је чекао да му косе поново порасту, после чега једним замахом обара стубове на кући својих непријатеља. На крову је било три хиљаде људи Филишћана, који су туде нашли заједничку смрт са овим јеврејским херојем. У чудној Књизи о судијама, библијска традиција и сама јасно истиче блиску везу овог хероја са божанством, јер се на његову молитву једног дана отвара стена, да из ње потече хладна вода, и утоли његову жеђ.<br />
<br />
Ниједна идеја о хероју није достигла врхунац као што је грчки мит о Прометеју; а ниједан песник од постања света није овог ненадмашног борца за идеал представио моћније него песник Есхил. Уопште херој, то је одиста дух који мења законе реда у природи, и који на тај начин удара на божанство: херој побеђује јаче од себе, и ставља срећу слабих изнад среће јаких, а то значи сасвим противно начелима саме природе. Прометеј је још и новатор, који се бори против старих предрасуда, носилац науке, мученик свог идеала. Рекло би се и творац нове вере, иако то у Есхиловој трагедији не каже Прометеј сам за себе.<br />
<br />
- Неоспорно, херој Прометеј је херој просветитељ, значи највиши сој хероја. Прометеј се бори против Зевса који је оборио са управе на Олимпу свог оца бога Хрона, и затим завео тиранију над свима божанствима, и најзад хтео и да уништи људство, како би створио затим друго и друкчије. Али Прометеј, титан, долази овде као спасилац људи. Он је украо Зевсу величанство Огња, којим се дотле служио бог Хефест, и дао га људима као највеће добро, јер је ватра извор све цивилизације. Сам Прометеј каже, на уста песника Есхила, да све што људи знају и умеју, дугују само њему. Он их је научио да праве куће од цигала, и да подижу скеле, и да више не живе под земљом као мрави, не знајући за годишња доба. Да би, каже, умели људи и да мисле, показао им је како се неке звезде правилно подижу, а како неуредно залазе. За њих је пронашао и Број, „најосетљивију ствар“, и затим измислио поредак слова; а најзад је пронашао и „памћење, које рађа Музе“. Први је он запрегао животиње да раде место људи, и саградио бродове, и научио људе лукавству, и показао им тајну прорицања помоћу снова и тамних открића, по лету птица и по спаљивању костију. Најзад, он је за људе пронашао у земљи туч и жезло, злато и сребро, и научио их затим свима занатима и индустрији. - Тако каже Есхил. - Али зато је човекомрзац Зевс осудио Прометеја да буде прикован за стену у Кавказу, „где престаје последња стаза на свету“, како пева исти Есхил; и сам Хефест је хероја онде приковао. Прометеј је на Кавказу подносио поносито своја страдања, и трпео да му орао Зевсов тридесет година кљује у тело. Он је боговима Урану и Хермесу, који су га једног дана посетили на Кавказу, говорио о громовнику са презирањем, уверавајући да ће Зевс најзад пропасти, и то од сопствене слабости, а да ће Прометеј напослетку доћи до тријумфа.<br />
<br />
Много векова пре, и песник Хесиод је опевао истог Прометеја у својој Теогонији. Кад је херој Херакле после ових Прометејових тридесет мученичких година, прошао кроз Кавказ, тај син Зевса и Алкмене са лепим ногама, убио је орла, и тако ослободио окованог титана Прометеја. Зевс је ово ослобођење дозволио само да би његов син Херакле имао још више славе на земљи. Затим се и бог богова коначно одрекао своје мржње против напаћеног титана, човекољупца Прометеја, сина Јапетова, који је био и брат Атланта што на другом крају Европе, „у пределу вечери“, исто тако мученик, држаше на својим плећима стубове небеске. - Прометеј је оличење љубави за људство, а то је и апотеоза стваралачког генија, који је геније само човеков. Многи су сматрали хероја Прометеја злотвором људи, јер их је научио радовима које им је сама природа одрицала, и тако их направио несрећним. Међутим, песници, који су одиста једини схватили овај мит у његовој правој и јединој лепоти, опевали су овог хероја као претка свих других античких хероја, и који је затим постао и предак свих хришћанских мученика. Прометеј је, неоспорно, највећи херој међу свима херојима света, јер није ни локалан, ни националан, него једини херој општечовечански.<br />
<br />
Два типична историјска хероја, и то хероја владара, то су македонски краљ Александар и француски цар Наполеон. О оба ова хероја владају, као и о свачем другом на свету, подвојена мишљења. Једни сматрају Александра само као мегаломана и авантуристу великог стила; као великог војника, али не и великог човека; као ученика философа, али не и пријатеља философа; као пријатеља хеленске културе, али не и као пријатеља хеленског народа и хеленске слободе. Нико о овом ученику Аристотеловом није говорио горе него мудри Сенека, учитељ Неронов. Он га зове лудим Александром. - Други, сасвим обратно, обожавају, као бога, овог младог краља и хероја. За Монтескјеа, није Александар један освајач римског типа, који све освоји да би све уништио, него, напротив, да би све сачувао; и није ишао да побеђује како би само покорио, него како би ослободио, дарујући слободу сатрапијама и просвету варварима. - Што је одиста најчудније, свет се не пита где би данас било човечанство да је Александар отишао да хеленизира Европу, а не варварску Азију; и да просвети европска племена која су била тек почела живети; а не азијска која су била већ дегенерисана у својој сопственој цивилизацији, и потонула у најсрамнијим пороцима. Што је најгоре, после Александрове смрти, његови наследници у Азији, македонски генерали, нису се ни сећали да их је млади краљ довео онамо да хеленизирају варварске масе, него су одмах прешли у отмичаре, бијући се један с другим до истребљења. Узмите само борбу Антигоне против Еумена, и Птолемеја против Селеука, или борбе доцнијих македоноких владара против Атине, како би је коначно збрисали са сунца. Због ових случајева није могуће, одиста, не бити усхићен иначе тако сјајном личношћу младог Александра. Јер нема људске величине ако у њој нема људске доброте; величина без доброте, то је само сила, налик на силу материје.<br />
<br />
И за Наполеона постоје два разна мишљења. Тако историчар Иполит Тен сматра Наполеона само типом талијанског кондотјера из доба ренесансе. За њега је то човек од самог инстинкта, који зато више воли акцију него идеал, служећи се људством већма него служећи људству, вођен слепом самовољом, а не принципима или љубављу. То је оличење егоцентризма, сујете, деспотизма. Он није ни Александар ни Помпеј, него источњачки завојевач, и човек који све гази да би се он сам што више попео. - Према овом мишљењу, Наполеон не би, одиста, био тип хероја, јер је био без доброте. Истина, није никог убио „изван бојног поља“, али је гледао у крв људску без ужаса и без гађења, умирујући себе да ипак неће упропастити толико француских војника колико ће му француске жене народити француске деце. Да је могао сто година ратовати, он би сто година ратовао. Значи, Наполеон није био узвишен херој него само велики генерал. Али срећом, постоји о Наполеону и друго, и општије мишљење. Наполеон је био творац велике војничке легенде једног од највећих културних народа, легенде која је највећа после римске. Значи да је био и један од твораца Француске. Као херој, тукао је увек веће војске својом мањом војском, а као ослободилац, ишао је у земље мањих слобода где је био носилац великих принципа револуције. Можда је био још већи као организатор и администратор реда и правде. Изменио је у Француској поделу земље, судство и финансије, створио Народну банку, направио путеве и луке, канале и мостове, болнице и азиле, помагао уметност и књижевност, донео нови грађански законик, створио трговински полет какав се није видео од Колберовог времена. Значи да је он био херој - добротвор. А био је и херој - ослободилац Француске, јер је ту земљу спасао од анархије која је била настала после велике револуције, а тим отклонио можда и туђу окупацију.<br />
<br />
Историја чини неправду и према Цезару, кад не говори о њему само као о војсковођи и себичном диктатору. Неоспорно, Цезар је имао све погрешке човека свог времена; био је често ближи Сули и Помпеју него Катону или Цицерону. Није имао пуно моралних скрупула, али није био зао, него чак и добар, често и добродушан. Био је у сенату осумњичен да је учествовао у завери Катилине против републике, што изгледа и тачно. Али је и Цезар, као Наполеон, ишао да створи моћно Царство од Републике, која је тек била изишла из анархије Маријеве и тираније Сулине. Наполеон је обожавао Јулија Цезара, и често се питао шта би Цезар урадио да није био убијен. - Истина, и поред свег тог, Јулије Цезар није херој чистог типа о каквом овде говоримо. Међу великим карактерима античког века стоји, можда, Епаминонда као једна од најсјајнијих физиономија чистог типа хероја: јер је био борац за општи идеал, без икакве примесе егоизма и личне таштине.<br />
<br />
Свесна и просвећена храброст, то је највећи степен херојства. Чак и дужност, то су два највећа покретача за сваког хероја, а све друго може бити и само сујета и крволоштво. Метел, два пута конзул, диктатор и понтифекс максимус, изгубио је вид што је улетео у велики пожар храма Весте да спасе паладијум. Српски краљ Стеван Дечански није хтео да ратује на земљи свог зета краља Михаила Шишмана у Видину, него је молио противника да свој хришћански мач окрене на неверне Агарјане који су већ прелазили Балкан. А овај је варварин одговарао само речима: „Хоћу с тобом да се бијем“. Побожни српски херој примио је тај бој, на Велбужду, где је затим био убијен тај бугарски краљ, као што ће доцније бити убијен и на Косову други наш сличан непријатељ, турски краљ Мурат. Али српски краљ, после сјајне битке на Велбужду, која је дала српској држави хегемонију на Балкану, задовољио се само моралном и хришћанском победом над једним злим човеком, а не примивши никаквих других трофеја од Бугарске, која је већ била покорена, и бачена под ноге. Ово је један од највећих и најтипичнијих случајева класичног херојства у историји. На ово изгледа налик само један антички случај. Краљ Гелон у Сиракузи, који је потукао триста хиљада картагинских војника, закључујући с Картагином мир, није тражио услове друге него да се Картагина обавеже да неће више приноситина жртву богу Балу своју сопствену децу. Ово је несумњиво најплеменитији уговор о миру какав је икад направљен у историји, а краљ Гелон најхуманији победилац.<br />
<br />
Човек је добар само по једном разлогу: ако је здрав духовно, а нарочито ако је здрав душевно. А рђав човек је рђав из више разлога, и на више начина. Међутим, оним добрим припада дужност да од рђавих бране не само себе, него и идеал о добром. Ови малобројни добри људи праве корисне револуције, дају идеји сјајне хероје, и доносе добре законе. Историју, истина, нису правили само добри људи, него заједно с рђавим и најрђавијим; али су све добре путеве људству прокрчили само добри људи, борећи се и против самих закона природе, који не познају добро, него само слепу силу. Зато ће бити спасено људство када буде разумело да је свакидашњи добар човек у ствари један свакидашњи херој.<br />
<br />
Јер се често не може бити добар за друге људе, без штете за себе; нити се увек чинити доброта другом, а да се не учини себи понека неправда. Кад је Сократ рекао да је врлина највеће добро, и да само чинећи добро дело човек чини и самом себи добро са што мање зла за другог. Учинити себи добро са што мање зла за другог - ово је, према општем осећању у огорченој људској утакмици већ довољан идеал о добру.<br />
<br />
Прави путеви зна се где почињу, и зна се где свршавају, а кривим се не зна ни правац ни крај. Добри људи не знају за криве путеве, јер они по њима не иду; самом кривоумни људи најпре виде и изаберу криве путеве. Један енглески писац негде је паметно рекао: „Кад би поштени људи имали дрскости непоштених људи, где би био овај свет?“ - Када би умни и добри људи имали очи на тим кривим путевима, никад им лукавство не би нашкодило памети, и живот би био победа добрих.<br />
<br />
Највећа врлина женина јесте душевност, а највећа врлина човекова јесте храброст.<br />
<br />
Највећи број хероја били су у свему племенити и благи људи, а плашљиви су редовно врло рђави али и дрски људи. Плашљив човек, пошто је истовремено и зао, мање се боји хероја што је храбар, него што је частан; пошто добро зна да је частан човек одвећ строг у својим суђењима. Добар човек је прав као мач, али и оштар као мач.<br />
<br />
Ко је могао мислити од Тацитових савременика, да ће они људи који се сакривају по катакомбама, бити наследници праве величине Римског царства; и да ће мученици бити већи од освајача света? Ко је могао мислити да ће од малих општина хришћанских у Риму, где су при земљаној уљаници у подземним ходницима читали посланице апостола, постати стубови престола нових императора? И да ће речи полукултурних проповедника однети победу над беседницима из Сената и са Форума? И да ће они који су главу посипали пепелом, и облачили се у кострет, бити судије оних који су у своју косу сипали мирисе и носили сенаторски пурпур? И, најзад, ко је знао да ће најсавршенији дотадашњи законик човечји, дело законодаваца који су били велики мудраци пагански, устукнути пред неколиким прописима хришћанске науке, и Десет заповести које су дошле из пустиње?<br />
<br />
Људи ће увек живети, као и досад, са свега два или три општа принципа. Биће чак и убудуће народа који ће постати јаки само тим што су фанатизовани у једној утопији, колико су други васпитани у једној идеји. Али поред оваквих, биће увек великих народа који ће живети срцем цео свој историјски век. Није хришћанство било религија која је победила само зато што је штитила бедне; јер су те бедне штитили већ и римски закони, који су били и јаснији. Хришћанство је победило зато што су хришћани давали животе за своје речи, онако како то није чинио нико и никад пре откад је света и века.<br />
<br />
Није хришћанство победило што је праведно за сваког, него и што је логично за све; зато што су логика и доброта изражене овде у форми какву грчки философи нису умели наћи; у љубави човека за човека, какву Сократ није знао направити философијом, а коју је Питагора направио само школском доктрином. И поред све наивности философске и научне, хришћанство је, као осећање, као ствар срца, веће него све што се пре јавило као веза међу људима.<br />
<br />
Мењаће се култови и молитве, али ће истина о Добру и Миру међу људима бити занавек везана за хришћанство као најпотпунију истину о човековој срећи на земљи. Хришћанство је религија љубави, што значи песма срца. Христос је показао да је Песник - Херој једини господар и победилац у свемиру.<br />
<br />
Паганство је посвећивало хероје, а хришћанство мученике. Стари свети оци кажу да мученик, већ тим што је мученик за веру, постаје свецем своје вере; као што су Грци хероје правили боговима. Грчки бог и хришћански светац имају једно исто порекло и исту свештену мисију: први да брани човека, а други да умре за идеал.<br />
<br />
Сама фигура Христова, издигла се из идеје о самопрегорењу, и направила мучеништво једним високим начином да се умре за идеал. Мученик хришћански је једини који је ишао узастопце трагом за Спаситељем света. Овде је херојство за Бога, а не за отаџбину. Овде се умирало за божанство и за идеал, а за људе само уколико је било у питању њихово спасење на оном свету, а не за њихову славу на земљи. Свети Игњатије, у својој посланици Римљанима, с усхићењем говори своју жељу да постане мучеником. „Ја сам пшеница Господња, и треба да ме изломе зуби звери, да би се повратио у чисти хлеб Христов“. Хришћанство је дало први пример да човек дадне себе, целог, посветивши свој век само једној истини. Зато су хришћански мученици узори ненадмашног самопрегорења, врло честог у историји те вере, а врло ретког пре појаве хришћанства.<br />
<br />
Ниједан херој антички, ни Херакле, ни Персеј, ни Агамемнон, ни Ахил, нико им није раван. Нико није ишао на губилиште с оном ведрином и узвишеном чистотом као хришћански мученик, који благодари судијама за смртну пресуду као за акт који му је дао само прилику да се скрушено искупи пред својим идеалом.<br />
<br />
Срби су посвећивали своје заслужне краљеве, као што су Грци посветили краља Зевса, чији се гроб до у хришћанско доба показивало на Криту. Срби су једини европски народ који има култ хероја, као што су га имали некад и стари Грци. - Бог и страдање за веру, то је извор величине хришћанске; да није било тих жртава, тешко би хришћанство победило пагански култ, ма колико да је он већ био профанисан. Мученик је био главни носилац еванђеља. - Паганци су бацали у море или спаљивали на ломачи тела својих мученика, да се ништа не очува од поштовања за њега, јер је за њих херој морао увек бити победилац. А хришћани су, напротив, често око гроба мучениковог сазидали цео какав нови град. Император Теодосије носи на својим рукама кроз цариградске улице главу Јована Крститеља, да је положи у Евдомони, као највеће благо прве хришћанске престонице. Доцније долазе у исти град мошти светог Стевана, светог Лаврентија, светог Јована Златоустог, свете Агније, и свете Анастасије.<br />
<br />
Грчки херој легендарног доба је био победилац натчовечанских бића, Медузе, Минотаура, бика из Маратона или змије из Лерне, и био је син какве богиње или каквог бога; али грчки херој историјског доба, то је мудрац, истављен као идол и узор савршенства.<br />
<br />
Мудрац Сократ, то је херој, не зато што се не уклања од непријатеља и што умире херојски за идеал частољубља, него што је био савршен у својим врлинама духа и карактера у исто време. Сципион Африканац је херој, јер је победио Картагину, а стари Катон Цензор јер је спасао државу од рђавих краљева. Његов потомак Марко Катон је био и по врлини и по личној храбрости пример римског савршеног човека његовог доба. Цицерон је несумњиво не само највећи философ у то време, него и херој римски. Не само што је био највећи беседник и писац, него је узоран политички карактер, зато што је очувао републику стављајући под суд Катилину и његове другове. Као такав државник је добио и име Спаситеља. Био је некористољубив и чистих руку; и, најзад, убијен од тирана Антонија и Октавијана, непријатеља републике. - Међутим, браћа Грах не могу бити названи херојима. Истина, били су најчеститији Римљани по свом животу; и државници који су извршили поделу земље, оснивали нове градове, извршили реформу судства. Били су и велики јунаци; пошто је Тиберије први истрчао на зидове Картагине, а у Нуманцији спасао двадесет хиљада Римљана; а његов брат Кај је у Шпанији исто тако био славан борац. Па ипак, они нису типски хероји, јер су најзад побегли пред непријатељем, иако, по целом изгледу, из обзира опрезности команданта него из страха за себе. Херој мора бити узор не само сјајном смрћу него и светлим животом, и обратно.<br />
<br />
Страх човеков на земљи је врло различан, а зато је различна и храброст. Постоји страх од смрти, од Бога, од животиња, од људи, од болести, од духова, од губитака материјалних, и најзад, од губитака части и угледа. На сваком кораку, и најхрабрији човек има дакле разлога да устукне и да застрепи. Страх и досада, то су две највише човекове несреће, а оне су раширене свугде. Страх је извор свих заблуда, а досада је извор свих порока. Емерсон има једну лепу реч: „Уради увек оно од чега те је страх“. Ово је један савет нарочито за људе који измишљају бауке. Али човек би одиста, навикавајући себе на страх, пустио својој машти да ствара страшила сваког тренутка. <br />
<br />
- Неоспорно, и храброст може постати једна навика као и страх. Сви смо ми имали или младост врло храбру, или велику храброст у старости. Колико сам лично видео, ретко је који човек имао кроз цео живот исти напон храбрости и исту снагу воље. Многи се људи варају у стварима смелости. У обичном јавном животу кукавице дају себи највише изглед одважних и бунтовних. Они увек све смеју. Али има људи који све смеју не зато што се ничег не боје, него зато што се ничег не стиде. Храброст правог хероја је срамежљива и девичански уздржљива, а дрскост бестидних је увек набусита и убојита. Људи обичне памети, сматрају најдрскије људе за најхрабрије.<br />
<br />
Одиста, откуд тај инстинкт хероју да погине за друге? Како то да љубав за идеал постане наједном моћнија и већа него и урођени инстинкт за живот? То је само зато што је љубав за идеал форма љубави, која је усађена у нагон колико и воља за живот. Јер стварно, само љубав и јесте једина сила мрачнија и страшнија него и инстинкт за живот. Љубав у свима њеним облицима, то је једно свеобимно осећање, искључиво, неразумно, изнад живота и изнад смрти.<br />
<br />
Платон каже овако: љубав, то је аспирација на бесмртност, жеља за продужењем живота; а жеља за славом, то је само једна форма ове љубави према потомству. Мизантроп је једини који не тражи славу, зато што не воли ни потомство, као што није волео ни своје савременике. Слава, то је жеља за љубављу, и то двоструком: да волимо и да нас воле. Херој на бојном пољу или научник на тешком раду оба су љубавници славе. Љубав за отаџбину, каже даље Платон, то је жеља за нечим вечним, у чему бисмо и ми постали вечним. Најобичнија форма љубави, то је љубав за жену, значи опет за потомство, у чијем бисмо животу и ми постали бесмртним. Љубав појединачна, колективна, комплексна, то су љубави за славу, за отаџбину, и за потомство своје лозе. Као нагон за вечношћу, та љубав је у основи наше природе: јер човек је нешто пролазно које свом снагом тежи да постане вечним. Према овој Платоновој идеји, највећи и најдубљи инстинкт човеков лежи баш у овој љубави за славом, чији су облици различни, али сви подједнако моћни и фатални. Љубав за славу, дакле, толико је исто инстинкт, као и љубав за живот. Ако је ово тачно, што каже Платон, онда је херој онај човек који се дигао одиста до савршенства божанског јер је ујединио живот и идеал у једној истој човековој судбини.<br />
<br />
Прави несрећник, то је незналица. Тако је мислио и Сократ, а тако су мислили и многи после њега, нарочито Данте и Леонардо. Али прави херој је мудрац, пошто сваки порок истиче из незнања, а свака врлина истиче из знања. По самом Сократу, знати, то значи бити добар; и зато логика, то је истовремено и наука о моралу. Ако сте роб, онда сте незналица, и зато немате врлина, а због тога не можете имати ни права на срећу: јер мудрост припада слободи. Роб је сваки човек који служи страстима; и он је неизлечив, јер робује незнању. Све срамоте и несреће извиру из заблуда. Према свему овом,како мисли мудрац, херој је човек свестан свог циља, значи једна велика философска воља; онолико воља философска, колико је мученик Христос једна велика религиозна воља. - Међутим, за једног модерног мудраца, Емерсона, херој није ни философ ни побожан, него сав интуитиван; и зато што је херој само једна неизмерна дубока интуиција зато је он јачи и од разума. Према Емерсону, херој може бити и човек без науке, и без много памети, али с пуно свете ватре. Херој, то је онај човек, каже Емерсон, који је сав сконцентрисан. Он себе сматра јачим од свих противника садашњих и будућих. Од примитивног човека херој има љубав за борбу, а од мудраца има мржњу за уживање. Херој презире опрезност која обезглави више него што умудри. Некористољубив, он не гледа око себе, него само гледа пред собом. Он је искрен и прав, великодушан, умерен, непрорачунат. Емерсон замишља хероја безобзирним према противнику, колико и према противностима, с душом која се не да преиначити ничим па ни страхом. Емерсон има право. Ја сам познавао неколико српских хероја који су били равни Агамемнону или Ахилу. Сви су били благи као деца.<br />
<br />
Херој је веран себи, сањалица, срдачан, весео, скроман, себи довољан, без сваке потребе за хвалу. Међутим, често се видело и храбрих људи који су били користољубиви, разметљиви, срачунати и осветљиви; али то су били само храбри људи а никако хероји. И разбојник може бити одлучан и лично храбар, колико и херој; разлика је само у циљу. Такав јунак без часног херојства, није се могао сматрати класичним грчким херојем, сином бога и човекове жене, или сином једног човека из ложнице са једном богињом. Цезар Борџија није херој, а Савонарола је херој колико и Сцевола. Узмите на пример само ове античке карактере пуне благости херојске: Сократа и Фокиона у Грчкој, или П. Емилија и Сципиона Африканца у Риму. У српској повести, можда већма него игде, разликоваћете тако јасно славне хероје од славних разбојника. - За разлику, многи су народи стварали око хероја мит по којем се они боре и са натприродним бићима, и са неманима: српски херој Марко Краљевић убија троглавог Арапина, а шпански херој Сид Кампеадор се бори са лавом.<br />
<br />
Херој се рађа, као и песник; али херојем се и постаје. Многи су људи починили права херојска чуда и постали славни, чак и вечни, иако нису припадали лози старогрчких хероја чији је отац био бог или мајка богиња. И у данашње доба је срамно бити кукавица колико и лопужа. Човек добре породице, или син велике расе, и сам сматра да мора бити јунак пред животом. Велики беседник Есхин је оптуживао на Пниксу генијалног Демостена, како није заслужио златни венац после боја код Херонеје, јер је из тог боја побегао. Антички човек, нарочито Атињанин, морао је бити интегралан; морао је бити и леп, а камоли не храбар. Римски војници Фабијеви нису полагали заклетву само да ће се храбро борити, него да ће и победити. Најхрабрији су војници модерног доба били Французи и ону имају највећу војничку епопеју после римске. Многи њихови краљеви су били и лично славни војници и борци; чак је немогућно замислити Француза који није храбар. У Енглеској су храбра само господа. За Американце кажу да не познају страх. Срби су храбри само у рату, а најхрабрији су људи на земљи кад се боре у гомили.<br />
<br />
Данас је најтежа болест нашег времена болест персоналности. То се види у савременом друштву где је свако налик насваког. Човек одиста персоналан има против себе и људе и конвенције, и на сваком кораку наиђе на нетрпељивост и на непријатељство. Па ипак, прави пут наше среће, то је учити човека да подигне поверење у себе, што значи развијање персоналности до њених крајњих мера. Снажни људи никад неће инстинктивно ићи застарим грчким идеалом, а то је био мудрац, јер је мудрост сузбијање и ограничење личности. Зато треба развити личност више у форми хероја него у форми мудраца. - Данас је друштво повезано већма него икад: религијом, патриотизмом, државом, странком, синдикатом, војском, клубовима, тајним ложама, породичним традицијама, покрајинским конвенцијама. Све ово неизмерно униформише човеков карактер и сузбија развијање персоналности. Човек који одиста има персоналан дух изгледа завереник против конвенција, непријатељ друштвених завета, противник већине, манијак, и изазивач. У друштву често најмудрији иду за најлуђим, и најразумнији за најстраснијим, јер их побеђују јаче воље а не јачи мозгови; зато људи који су моћни или умом или вољом лако завладају, а само људи који су друкчи него остали, не завладају никим. - Међутим, идеал је одвојити своју личност од терора групе, и сличити себи а не целом свету. У том можда није срећа човекова, али је у том сатисфакција елите, истина врло скупа; јер људе не вређа ако сте од њих бољи или гори, него само ако сте друкчији од њих. Одвојити се, значи одметнути се, и зато је одвојен човек сматран као одметник. Личност нашег времена је болесна; европски рат, у који је свако ушао без сопствене воље, и не знајући куд иде, оставио је таман траг у духу човековом колико и крвав траг у историји.<br />
<br />
Данас треба човека вратити к њему самом, дижући му поверење у себе; упутити га продубљивању своје личности и своје могућности, развити духовни егоизам личности насупрот материјалном егоизму гомиле. Уздати се више у себе него у друге; веровати у своју судбину и у своју главу; полагати на своју снагу колико и на своју мудрост; смети ићи увек до краја своје бразде; не одрећи се ниједног права у животу! Античка грчка резигнација је помагала бедним, али је обарала јаке.<br />
<br />
Има једна храброст према себи, али постоји и један прави хероизам према себи. Храброст према себи, то је способност појединих људи да се одрекну неколико некорисних или штетних прохтева; коцке или алкохола. Али херојство према себи, то је када човек себи не дозволи ништа што није у вези с најдубљим основама идеје о части и о општој срећи. Зато је херој по природи некористољубив, без свирепости према побеђеним, пун благости према мањим од себе.<br />
<br />
Прва разлика између разбојника с ножем и хероја с мачем јесте некористољубивост хероја, и затим његова немогућност да икад буде свиреп. Пауло Емилије је херој, а Тамерлан је пре свега разбојник. - Према учењу питагориста, реч „херој“ долази одречи „ерос“, што значи љубав. Ово казује да су хероји заљубљени и љубавници, и да љубе божанство, и да све нас друге уче да га љубимо. Ово је дубоко дирљиво тумачење једне божанске лепоте у човеку, и зато није чудо што то тумачење долази из грчке школе. Хијерокле, један антички тумач Питагорин, каже да нас хероји уздижу из свог земаљског боравка у вечни град божанства. Исти писац каже да хероје зову и добрим генијима, јер имају натчовечанских знања, и разумеју науку о законима божанства.<br />
<br />
Има и случајних храбрости, кад човек испадне победилац, али неочекивано, и као да је све радио у сну. Знам код нас људи који се чуде зашто их сматрају храбрим, и зашто су их као такве у ратовима одликовали, јер они се не сећају за време својих јуришања ни да ли су кога непријатеља оборили, ни како су се на неки положај пробили. Догодио се један случај када је један културан српски официр питао војнике који је од њих убио којег од великог броја непријатеља што су лежали на једном бојишту, али се ниједан војник није сетио да је неког оборио. - Човек храбар, неосетљив је за страх, као што је глув неосетљив за звук, или као што животиње хладне крвине не осете студен. Наши Црногорци један другом честитају у боју добивену рану, као што другде честитају војнику добивену златну медаљу за храброст. Прва одлика једног ратничког народа, то је што не оплакује оне који су пали у боју као што се рида за онима који умру на свом огњишту. Српске народне песме певају а не оплакују погинуле јунаке, јер их не сажаљевају него прослављају; а Спартанци су се облачили у свечано рухо, место у коротно, кад им је него у породици погинуо за отаџбину. Македонски краљ Александар је говорио свом оцу краљу Филипу, који је после једне ране био изгубио око, а после друге ране остао хром: „Не љути се на рану, јер те она сваки час опомиње на твоју храброст“.<br />
<br />
Херој већма цени, чак и већма жели, у боју добити рану него добити орден; а само сујетан и крволочан војник нема овакво осећање. - Између хероја и кукавице има разлика, што кукавица мисли да ће погинути у првом сукобу и од првог зрна, и да ће се, у исто време, сви његови другови разбећи, а њега оставити самог на бојишту против целе непријатељске војске; а херој дубоко верује да њега зрно и не погађа. Хероји један другог истински обожавају, и то без сваке зависти, која је, уосталом, увек ствар егоиста или крволока. Прешавши са војском у Азију, Александар је потражио гроб Ахилов и оптрчао го око њега три пута, према једном старом култу за хероје.</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-22068854647316845202013-08-06T19:30:00.001+02:002013-08-06T19:30:44.758+02:00Благо цара Радована - О песнику<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://2.bp.blogspot.com/-eVdg_hxyNpI/UgEwxbgQh-I/AAAAAAAABMM/10sGpl2A7oQ/s1600/Fotografija-103.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://2.bp.blogspot.com/-eVdg_hxyNpI/UgEwxbgQh-I/AAAAAAAABMM/10sGpl2A7oQ/s1600/Fotografija-103.jpg" height="320" width="201" /></a></div>
<span style="background-color: white; font-family: 'Times New Roman', Times, FreeSerif, serif; font-size: 15px; line-height: 20px;">(Одломак)</span><br />
<span style="background-color: white; font-family: 'Times New Roman', Times, FreeSerif, serif; font-size: 15px; line-height: 20px;"><br /></span>
Наука види све у еволуцији, а песник у вечности: значи у времену које се не даје определити ничим, па ни етапама. Наука види стварање и развијање, а песник разграђивање и рушење. Наука види тријумф живота у новом листу који избија из старе гране, а песник већ види увелу грану у новом листу. Наука све види у заточењу хладних природних закона, а песник све хуманизира: изнад свега ставља сензибилитет људски. Он све мери по судбини човековој која је пролазна, и зато неизмерно трагична. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
За науку је човек део света, а за песника је свет део човека. Правећи од судбине свемира своју судбину људску, и обратно, живот тим постаје само једно црно море туге и чемера, изливено на све ствари и на сва бића. Сви су велики песници били тужни: Софокле, Шекспир, Данте и Гете; и сви велики музичари, као Бетовен и Шопен; и сви велики философи, као Хераклит и Платон. Зато су сви песници тужни по својој философији. Сва су песничка дела меланхолична, и најбоље дело је у исто време и најтужније. Све на свету је у вези са човеком, јер све постоји само утолико уколико постоји за човека и његову судбину. А судбина је тужна. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
- Наука мери духом који је ограничен, а песник мери душом којој се не знају границе, и која је у вези с душом ствари. Зато наука само констатује, а песник суди; наука о свету мисли, а песник о свету осећа. Због тога се никада наука и поезија неће измирити, као ни вода ни ватра. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Зато је песник од свих других људи сматран најближим божанству. Платон ставља у уста Сократа - у једном дијалогу учитеља са рапсодом Јоном - своју дефиницију поезије: песник је нешто лако, крилато и свето - тумач божанства. Одиста, постоје само два творца у свемиру: Бог и песник. Први све почне, а други све доврши. Тајна песниковог стварања исто је тако дубока и необјашњива као и тајна божјег стварања. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Човек није песник зато што ствара дело. Он је само виши од других људи зато што је једини он њихова есенција; а говори кроз песме, јер се све велико међу људима изразило певањем. Велики пророци говоре језиком великих песника. Чак многе птице и инсекти, кад раде и стварају, певају. - И она толико пута горка нелагодност, коју песник осећа у додиру с другим људима, чак и најбољим, и његов напор да се прилагођава средини која је сва у компромисима, доказује да је он вечни странац и међу најближим. Једино место на којем се он срета с другима, то је сублимна тачка људског живота: идеал. На сваком другом месту, он је одрођен.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://1.bp.blogspot.com/-3Dq6NVNgaKo/UgEymfxejfI/AAAAAAAABMc/oSaZdO1ecQ4/s1600/Fotografija-0103.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://1.bp.blogspot.com/-3Dq6NVNgaKo/UgEymfxejfI/AAAAAAAABMc/oSaZdO1ecQ4/s1600/Fotografija-0103.jpg" height="330" width="400" /></a></div>
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Песник је свагда и непомирљиво идеалист, јер све гледа кроз идеал, то јест кроз призму савршенства. То не значи да песник нема осећања стварности, могућности и немогућности; песници су, напротив, једини људи који гледају на стварност помичући је увек до њених крајњих граница усавршења. Песник мисли подсвесно; он је једини сасвим интуитиван, и није измислица кад се каже како он има једно чуло више него други људи. Јер стварно, и оно што не постоји, они виде у облику као да постоји. За све друге људе један комад белог мрамора, јесте само један комад белог камена, а за њега је у том хладном предмету затворена једна богиња или једна сотона, који траже само руку скулптора да те замисли пусти из њиховог каменог заточења у живот и у обожавање. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
На белом листу хартије, на којем за сео свет нема ничег написаног, за човека који се зове Данте или Шекспир, на том празном простору, затрепере истог часа речи најлепше које су речене после речи божјих. Песник је тумач божанства, јер је божанство слика човековог идеала. Тај идеал је песник био некад изразио у виду предмета, или доцније у виду човека, сликајући свог бога увек према развитку своје културне историје. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Песник је први објавио Бога. Идеја о божанству јавила се, извесно, у својој чистоти и величини само кроз уметност: чим је примитиван човек почео да ствара, он је добио идеју о стварању; а видећи себе као творца свих других ствари, питајући се откуд и све друго око њега. Само тако мерећи своја дела са делима тог непознатог градитеља, добио је појам о његовој свемоћи, свезнању, свеумењу.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Најизразитији и најпотпунији тип једне расе, то је песник. Он је мерило расног генија, сензибилитета, идеологије. Као што песник увек стоји на раскршћу између два доба, он стоји увек и на раскршћу између два народа. То је сунчани сат на којем сама сунчева луча црта своје путеве у васиони; и песник је есенција расе, као што је можда и њен крајњи мотив. Зато је песник непобитно и фатално највећи патриота. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Осећање љубави почиње с родитељима, наставља одмах с отаџбином, и свршава, тек на трећем месту, у љубави за жену. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
- Песник је зато увек огледало своје расе. Еуклид и Хипократ су могли бити научници ма којег народа у културној историји старог доба; а Галилеј је могао лако бити и сународник Архимедов. Међутим, Софокле је могао бити песник само грчки, а не ни персијски, ни египатски. Тако исто је Данте могао бити само песник хришћанске религије и латинске расе, и песник католичке Италије тринаестог века. Тринаестог, јер је песник огледало не само своје расе него и свог времена: идеала једне генерације. Тако је Тасо био песник једног колена, а Ариосто једног другог колена, ма колико било кратко доба које је раздвајало периоде ренесансе и реформе. Између Дантеа и Петрарке има растојање од четрдесет година, а то се већ види и по њиховим делима. Између Корнеја и Расина има иста разлика у годинама: као шездесет према двадесет шест, што се и овде добро види по њиховој естетици и њиховој фактури. Песник је најчистија груда своје земље. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Али предмет човекове љубави за отаџбину који се мењао с временом по форми, ипак се није мењао по суштини; и та љубав је стара колико и историја човекова. То је осећање стечено у првој заједници срећа и несрећа једне групе људства: у сигурности код куће, у страху од непријатеља споља. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
За племенитог човека љубав према земљи превазилази љубав према породици. Већи му је бол кад непријатељ загази у његову земљу, него кад негде на граници потуче војску. Ми волимо своју земљу и кад не волимо своје суграђане; и ми волимо свој родни гради онда кад нас прогна из себе, као што је био случај Овидија и Дантеа. Човек се после свих неправди враћа у своју отаџбину кад је у опасности, да јој ипак помогне, као Аристид што се кришом вратио из прогонства да се бори у битки код Саламине; или као Платон што се вратио, да би учио своје суграђане како да управљају својом државом. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
- Најпросвећенији човек није неминовно и највећи патриота, али је највећи патриота неоспорно онај човек који је најдубљи; значи најдушевнији, и значи најраснији. А то је увек песник. Он је то и онда кад није највећи војник. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
- Јунаштво је често ствар грубе и тврде воље, наслеђе, васпитање, лична сујета, патолошко крволоштво, љубав за физичку победу човека над човеком, жеђ за славом или за осветом, чак и страст за један страшан лов. Али песник који би био кукавица, не да се ни замислити. Хорације је сам говорио да је бацио штит у једној битки и побегао из борбе; међутим, зна се добро да је код Филипа био храбар војник. И песник Овидије се код Филипа борио храбро на страни републиканаца Брута и Касија. Бајрон је ишао да се мачем бори за ослобођење Грчке, а и Пушкин и Љермонтов су погинули на двобојима. Немачки песник Гете, присуствујући битки на Валми, шетао се пољем, које су засипали топовски меци, да би окушао снагу својих нерава, а у истом рату је Шатобријан, бретонски војник, био озбиљно рањен. И сам Данте је у два маха био флорентински војник. Све ово доказује исто крвно порекло хероја и песника. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
- Међутим, хероизам није само један случај пред смрћу, него и духовни пред животом: има свакодневних моралних храбрости које су страшније и лепше неголи и физичка храброст на бојном пољу. Оно што понекад нема песник од хероја (снагу воље), то има херој од песника (идеал). Херој и песник, то су два близанца и два најсавршенија узора људског соја. Не да се замислити истински уметник који није дубоко частан човек. Поштење уметниково је једна главна основа његовог дела. Шарлатан, то је уметник без поштења. Може неко бити рђав кројач, или рђав војник, па ипак бити поштен човек. Али рђав писац није само човек који рђаво пише, него је још рђав и непотпун у многим стварима, а најчешће покварен и зао човек. Сви лоши писци су били неваљали људи. Ја сам их познавао много таквих.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Кад једно осећање постаје поезија, и кад се јави искра творачка? Ко би на то могао одговорити, кад знамо да је тајна уметникова велика као и тајна божја. Мени се ипак чини да се та искра јавља у судару двеју супротности, у додиру двају полова, На пример, у осећању трагичног, а то је када идеја о вечности стане насупрот идеји о смрти. Затим, та искра избија у осећању љубави, а то је у спајању двеју душа или двају тела. Или, најзад, у осећању идеала: када инстинктивна љубав човекова за себе треба да се жртвује у свесној љубави за другог. И тако даље. Искра поезије избија, дакле, равно из оне тачке где су се таква два противна правца укрстила - Човек је утолико дубљи, уколико има више оваквих сукоба у његовој души. А ако томе зна и да дадне уметнички израз, да један моменат уопшти и направи свеобимним људским фатумом, онда тај човек постаје песник.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Велики број људи живе без оваквих унутрашњих потреса, или су ти потреси код њих сасвим епидермички; а то је онда гомила обичних људи, непотпуних, недовршених и плитких. Овакав човек, и кад је у стању да нешто осети, он није у стању да том осећању дадне место ни цену. За ситне људе је све ситно, а за велике духове нема ситнице; јер велики духови виде све у недељивости. Ситница је за њих само део нечег безмерног. Велики духови су као дубоке планине из којих се понова сваки ехо враћа стократан. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Један шпански мислилац каже на једном месту: „За разочараног философа нема ничег новог под сунцем, али за песника илузионисту све је ново у сваком тренутку". А илузија, то је највећи фактор стварања. - Илузија о животу, то је читав оптимизам космички. Зато је оптимизам одлика младости, а песник је увек млад, често и увек дете. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
- Песник је природно оптимиста, јер је он једини стваралачка сила, и јер нешто хоће до крајњих граница. Зато је он у сталном сукобу поменутих двеју супротности, и у сталном додиру двају поменутих полова. Зато је свако његово осећање једна искра зачећа. Треба волети човечанство само због неколико великих људи које дадне с времена на време. Ја не знам шта је Бог, али велики човек даје ми идеју о томе. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Лепота и божанство се не дају изразити речима; покушајте то па ћете видети колико је велико сиромаштво људског говора. Једини песник успе да нађе речи и да се приближи тим неприступачним и неизрецивим величинама. Треба одиста невероватна смелост онима који се умешају између песника и тих извора његове инспирације. Стари Грци нису за уметност ни имали критичаре него само памфлетисте; а зна се да су имали историју књижевности још у старо време. Имали су и уџбенике о законима естетике. Поликлетов канон је била књига које су се држали они који су учили скулптуру само по школама; али у атељеу самог Поликлета су, извесно, учили без те књиге. Јер се уметност учи од уметника, а не од критичара, који увек истиче себе више него уметника. Скулптура се учи од скулптора, сликарство од сликара, а техника поезије се учи само из песничких дела. Уметност се не даје објаснити него само осетити. У томе је она супериорнија од свих творевина људског генија. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Било је великих научника и војсковођа који су или сами писали песме, или са страшћу читали туђа песничка дела. Међутим, укус за лепоту је донекле урођен свима људима. Примитивни човек је почео да прави уметничке шаре и фигуре на зидовима своје пећине и пре него што је знао да броји, и пре него што је знао да говори. Можда је и певао мелодије, пре него што је изговорио и прву фразу. Али ко нема такво урођено уметничко осећање, узалуд му је тумачити ствар лепоте. Тумачења лепоте нису учинила друго него да се укуси нивелишу, и да људи пођу за једном општом формулом лепоте више него за својим сопственим осећањем: више за туђим речима, него за својим очима.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Критика, то је наука о човековом духу (као што је антропологија наука о човековом телу), али је критика наука само кад је у питању човек уметник. Предмет проучавања критичког, то су особине писца које су у вези с делом. Можда су то бескорисне дисертације за читаоца, а нарочито за писца, али ипак тесно везане за његово стварање. Критичар треба да пише само о добрим уметницима и добрим делима; а он је користан само кад хвали. О рђавим се писцима нема шта рећи, као ни о најбољим. О рђавим писцима пишу само рђави људи. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
- Не постоји у уметничком суђењу експеримент ни принцип, него осећање и каприс; нити се суди до краја методом и памећу, него темпераментом који није ни методичан ни паметан. Зато је критика непотребна. Један страни писац је рекао да песник увек говори о себи, а нама изгледа да говори о нама. Неоспорно, оно што ми нађемо на једној слици или у једној песми, као да је интимно наше, то је оно што је најлепше и најдубље за нас лично, и кад је најповршније за него другог. Због тога делића ми волимо или мрзимо једну песничку ствар и њеног творца, и на том делићу нико није потребан да нам ишта тумачи.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Историја уметности, то је историја развијања само општег, колективног укуса. То је прича о том шта су културни људи заједнички сматрали лепим у разним периодима историјског процеса. Та прича ништа не доказује, него само показује.<br />
<br />
Новатор може да донесе нов таленат, можда и нов начин израза, али не може написати или насликати дело које чак и у далекој прошлости не би имало свог премца. На двеста година пре Рафаела било је рафаелских Мадона и по нашим немањићким манастирима.<br />
<br />
Нов уметник, то је човек који унесе нове емоције или нарочито само појединачне нове форме. Ништа више. - Стари век европски је био скоро цео у продукцијама грчког генија, или грчко-латинског, и зато је био узак и једнолик, јер је био израз само једне расе и историје. Средњи век је био шири. Средњи век је имао много варварских најезда, и велики број нових народа, много страшних ратова, много свирепих болештина, и, најзад, хришћанско схватање живота и смрти. Зато је средњи век морао дубоко изменити сензибилитет људски, и природно учинити огромне промене у стварима уметности. На средњовековној уметности је сарађивало много нових и разних народа, али је ипак питање да ли је који век створио одиста ишта ново, или само допунио нешто старо. Такав је био XIV век када се човечанство нашло између две противуречне духовне и моралне струје: средњег века и ренесансе, вере и сујевере, али ипак између нечег што је већ било старо (хришћанство) и нечег што је било још старије (паганство).<br />
<br />
Свака историјска периода има свој посебни покрет философски, религиозни и књижевни. Али је таква нова периода морала бити увек само велика последица дубоких философских криза у човеку и у друштву. У таквом случају иду и философски и религиозни и књижевни покрети напоредо, тесно повезани и скоро сливени у исто корито. Тад се има илузија као да се рађа једно ново човечанство.<br />
<br />
Сваки покрет има једног свог великог протагонисту и главног иницијатора. Он почне, све изрази, и најзад све доврши. Школе које се направе около таквих протагониста само су уточиште бедних епигона, који се заклањају за једно крупно име, или за један крупан правац.<br />
<br />
- Ни симболизам, који је дошао нешто доцније, није био нов духовни покрет, колико један нов манир. Симболи и симболизми нису нимало нови; чак су то начини људског говора можда старији него и ма који други. То је само један начин говора али не ново осећање. Кад је француски симболизам покушао крајем XIX века да буде ново осећање, он је пао брзо исцрпен. Ниједан озбиљан песник није хтео да се ограничи на само симболистичке ефекте.<br />
<br />
Има у симболизму великих погрешака. Његова психологија је ненормална; његове идеје и асоцијације су одвећ бизарне; његово негирање непосредног проживљавања јесте сасвим погрешно; његово претпостављање магловитих наговештаја сваком јасном и логичком изражавању, јесте лажно; и најзад, његова музика ветра и воде пре људског говора („музика пре свега другог"), само је једно бесциљно прецењивање споредних случајева. Зато је и тај покрет прошао са досадом, као и све друго што је имало несрећу да се једном назове модернизмом.<br />
<br />
Најлепша песма једног песника има увек изглед молитве; и најлепша слика једног сликара има изглед иконе. Све су уметности одувек биле у служби религије. Зато је лаж у дну сваког оног покрета који не долази из најдубљих човекових извора вере или сумње.<br />
<br />
Све што се догађало у променама уметничког смисла кроз векове, догађало се у тесној вези са осталим стварима живота. Постојале су увек логичке везе између појединих појава друштва. Смисао уметнички је варирао често можда сасвим без реда у погледу његовог развијања, али у потпуном реду са друштвеним појавама; а ја мислим да је уметност највише варирала према моралним променама једног друштва. Свакако, постоје у уметности разне форме лепоте: чудно, ново, наивно, љупко, мисаоно, узвишено, срдачно, равнодушно, чедно, лепршаво, преозбиљно; порнографско, аморално. Зато је и често у историји постојао неспоразум између уметника и њихових савременика; а то је онда када су уметници били виши него њихово друштво, или када је њихово друштво стајало културно и морално више него његови уметници. Ипак, никад није било неспоразума између најбољих уметника и најпаметнијих њихових савременика. Кад је Верокјо видео слику „Крштење Христово" свог ученика Леонарда да Винчија, још дечка, кажу да се тај дан решио да никад више не узме кичицу у руку.<br />
<br />
- Паганску је уметност разумевао њен свет, јер је стајала у вези са паганским митом; а средњовековну уметност разумевали су тадашњи хришћански људи, јер је била религиозна као и њено доба. Данашња послератна уметност би требало да буде нешто треће, па да буде схваћена, што значи вољена. Можда она лута зато што је свет остао без своје основне идеје о животу, без своје централне идеје философске и моралне, расејан, разорен, анархичан, зараћен, и можда на ивици пропасти. Данашња уметност очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у Бога.<br />
<br />
Идеје имају своје порекло и своје рођендане, као и људи. Ништа се у духовном животу није родило без везе са општим законом напретка или назатка човековог. Нарочито се ово може односити на људска осећања, која су постајала или нестајала увек са великом логичном поступношћу. Можда би се могло и чак тачно утврдити којим је случајем постала која идеја у животу, и каквим је обртом постало које човеково осећање о величини и лепоти. Зато постоји тако велика разлика између човека паганског и човека хришћанског. Хришћанство, уносећи у људски живот доброту и култ бола, унело је међу људе и верску тугу какву стари мудраци нису извесно сматрали ни лепотом ни врлином. - Неоспорно, религија је била увек највиша наука о судбини. Зато ни историја уметности није друго него један део историје религија. Уметност се никад није могла одвојити од мисије да буде афирмација божанског у човеку; и уметност је увек била главна веза између неба и земље.<br />
<br />
Било је много случајева неразумљивих у књижевним појавама. За мене је такав чудан случај како су Французи имали романтизам, који, стварно, није био њихово расно осећање него туђа импортација. Цео свет је пре њих био романтичан и имао романтичку литературу: Талијани са Ариостом, Шпанци са Калдероном, Енглези са Шекспиром, и Немци са Гетеом. Чак Французи нису уопште имали историјског осећања у уметности, нити су били заљубљени у прошлост, него увек у садашњицу. У њиховом такозваном златном веку, Молијер је говорио с ужасом о готским катедралама, као и одвратним наказама, из векова незнања и тмине. Тек доцније, са падом рационализма, романтици уносе историјско осећање у уметност. Они чак и тада сликају туђи романтички живот, правећи тако свој француски књижевни романтизам. - Интересантно је да су Французи били увек под туђим књижевним утицајем, већма него и Талијани и Шпањолци. Песници француски из ренесансе су били сви под утицајем латинске литературе, а узалуд је школа Ронсарова покушала да француску књижевност хеленизира.<br />
<br />
Данашњи смисао о лепоти јесте производ дугих векова. Историја уметности радила је дуго и много на стварању извесних заједничких осведочења у стварима лепоте. Поставила је понека мерила, која су већ узела облике принципа, чак и догма. Данас народи исте културе имају скоро и исте принципе о укупном животу; а није могуће да то не захвати и уметност. Све већма мисао човекова постаје космополиткиња. Доказ, што се једно уметничко дело, са једног континента, сматра лепотом и на другом континенту. Ако црнци нису у стању да осете нашу уметност, ми смо зато били у стању да осетимо њихову; чак је прилично и копирали, нарочито данас, у скулптури, плесу и музици. Али што је и сад најопштије за све нас, то је формула лепоте коју су дали стари грчки артисти. Лепо, то је ипак оно старо грчко лепо. То је материја и идеја, уједињене у хармонији. - Јер нема уметности без лепоте, нити се уметност и лепота смеју одвајати; јер је то онда само вештина и виртуозност, а не уметност.<br />
<br />
Кад један песник пише о другом песнику, тај је случај интересантнији него кад о песнику пише критичар. Јер је песник одиста једини који може да неко дело проникне до у саму његову срж, а то значи до у крајње танчине сваке појединости. Песник је једини који може да оцени, не само шта је други урадио, него и свешта је хтео или требало да уради, значи све што је и постигнуто и непостигнуто. Он једини може да код другог творца оцени и цело стварање. Критичар стварно није ништа друго, ни више, него један префињени читалац, који записује своје импресије, и који има сујету да их објављује. Али сам критичар није творац. Ако је творац, он више није само критичар, него философ књижевности, што значи писац који од уметности прави науку.<br />
<br />
Књига критика и студија уметничких, то је увек биографија једне сујете. Можда ни сама књига једног лиричара, није у стању да буде такав докуменат духовних навика и личног васпитања, као критичарева књига.<br />
<br />
Песник и у туђем делу тражи своје сопствене маште, и оцењује нешто не према томе како је то успело, него баш према оном како није успело. Песник не гледа при критиковању како је онај други писац нешто урадио, него како би он сам урадио да је о истом предмету писао. Зато је несигуран и често нетачан. Свод резонанце је, истина, много шири и дубљи, и друкчији, у песника него у другог човека. Зато је и једно дело увек друкче одјекнуло у њему него у обичном човеку, чак него и у једном необичном критичару. Критичар би требало да има исту моћ асоцијација, и исто толико висок емотиван живот какав имају и песници, па тек тад да имадне храбрости да верује како је тог песника довољно и правилно осетио.<br />
<br />
Песник је увек интересантнији и неоспорно богатији од сваког критичара, чак и кад је тај критичар највећи књижевни философ. Али то не значи и да је много тачнији, и да ће он рећи оно што се тражи од једне оцене, и што критичар није хтео или није умео дати. Зато је песник несигурнији судија него и сам критичар. Затим, што у једном делу највећма волимо или највећма не волимо, то је сам његов писац. Ово се односи и на писце античке, као и на писце које лично познајемо, и које можда сретнемо често и у својој улици. Ми у једном писцу видимо или једног умног пријатеља и забавног друга, саветника или утешитеља, или, напротив, нађемо у њему човека који није за нас лично ниједно од свега тога. А песник, баш зато што одвећ силно воли и силно мрзи, може бити неизмерно неправедан и нетачан према писцу којег или лично воли или лично не воли. - Најзад, песник, пресуђујући другог, увек помало пресуђује и самог себе, или увек брани пре свега свој уметнички смисао. Оцењујући и већег од себе, или друкчијег од себе, он је, и нехотично, у оба случаја неправедан. Јер је и песник човек са људским страстима, од којих се не може ослободити, ни кад је најчеднији и најплеменитији. Критичар, међутим, може да не дође бар у оваква искушења. Али није искључено да падне у искушење много горе: да говори о себи више него о писцу којег оцењује. Он често афектира одвојено мишљење од свих других мишљења каква су пре њега била речена о том истом писцу. То може да повреди јавни углед једног талента, и доведе у забуну читаоце према једном важном националном делу. Критичар је, по принципу, или новатор или конзервативац: а ако писац којег оцењује не буде човек његових идеја, или бар човек његовог круга, може да за то скупо плати такву случајност. - Најзад, да би критичар и сам имао изглед писца, чак и важног, употребљује често неко дело у чију вредност нико други не сумња, да се његовим поводом баци каменом на освештане вредности једног времена, или на усвојене мере једне књижевне генерације.<br />
<br />
Класична дела су величине које време није могло оборити, и које су пролазиле у тријумфу с колена на колено. Монтескје је зато рекао ону лепу мисао да модерне писце чита публика, а класичне писце да читају аутори. Одиста, ко се васпитавао на духовима старе уметности и литературе, не треба да се боји да ће његов укус икада застарети. Неки стари грчки песник каже да велика богиња Атена никад није огледала своје лице у дискосу од бронзе, ни у провидним таласима Симоиса, јер је знала да је њено лице увек лепо. Ни за уметничку лепоту не треба никакво огледало, нити икакав тумач. Песничко дело, уколико је дубље, утолико је простије; а уколико је простије, утолико се мање о њему може говорити.<br />
<br />
Ништа не може одолети времену, па ни дело песниково. Ако га време и не поништи, оно га исквари или награди. Сви њижевни родови застаревају с временом, а лирика је прва која застари. Оно што нарочито у поезији једног времена најбрже пропадне, то су метафоре и описи природе. Хомерове описе Алкинојевих вртова, који су једини славан пример античког описа природе, могао би данас написати и обичан дилетант. И Петраркини такви описи, најбољи који су нам остали из Средњег века, нису достојни ни осредњег имена међу данашњим писцима. Осећања за религију и за љубав не мењају се много с временом, али осећање за природу - као трећи од великих мотива људске инспирације - мењало се стално и огромно. Опис природе какав ми данас волимо, постао је тек последња два столећа. Карактеристичан опис природе у старијој књижевности била би Фенелонова метафора о пољу за који не уме друкче да каже него да изгледа као зелен ћилим. Некада је и та метафора могла изгледати нова и лепа, а данас је стара и ружна. Хомер је говорио „Дан са белим коњима", или „Зора с ружичастим прстима", или Есхил „Све шуме мора", што је више бизарно него лепо. Шекспир на једном месту каже, имитирајући Хомерову метафору: „Зора са сивим очима"...<br />
<br />
Догађа се и да два умна човека у два разна доба историје дођу до једне исте идеје о истој ствари, чак и да ту идеју изразе скоро истим речима. Ово нарочито важи за писце сличне културе и сличног сензибилитета. И у уметности, као и у обичном животу, многи су људи дошли на наше идеје и пре нас. Срећа је што метафора и идеја нису једино што може да садржи неко уметничко дело, јер би рушилачка рука времена била још страшнија. Али има у уметничком делу још један фактор, а то је фактор душевни. Петрарка има један сонет „Прође мој брод пун заборава", извесно један од најбољих његових сонета, и који нико неће ни надмашити ни поновити. У њему је речена о човековој судбини тако једна лична и интимна душевна реч, која се не може два пута рећи, или бар не једним истим начином. Ма колико да је описна лепота и мисаона дубина у том сонету нешто од најсавршенијег у светској лирици, ипак душевни фактор у том малом делу превазилази и његову мисаоност и његову метафору.<br />
<br />
Зато је највећи песник онај који је имао највише душе, а не највише духа. Душа је индивидуална, а дух је универзалан. Човек који одиста има своју сопствену душу, веома је редак међу људима; али се нарочито међу писцима такви људи дају избројати на прсте. Истински персоналан песник, то је само песник дубоко душеван. Свако доба човековог живота има свог нарочитог песника. У двадесетој години људи су залуђени неким песником, којег већ у тридесетој години неће више читати, или ће га читати без некадашњег уживања. У четрдесетој години имамо опет нарочитог свог песника; а доцније се те разлике оцртавају још оштрије.<br />
<br />
Бајрон и Мисе, или у нас Бранко и Војислав, остаће занавек песници наших двадесетих година, јер су певали страсти и идеје младог света. Леопарди и Бодлер, песници болесне душе, читаће се дуго, са више уважења него и најбољи међу песницима, јер су занимљиви и кад нису лепи.<br />
<br />
Не треба се зато чудити ако људи двадесетих година немају о једном песнику исто мишљење које имају људи када су већ у четрдесетим или педесетим годинама. Под сунцем неба све су ствари друкче обасјане, и друкче обојене, и друкче изражене. Лирски песници застаревају, јер се мења наш сензибилитет на сваком раскршћу историје. Ово ће с будућим временима, у којима ће се брзо живети а много стварати, ићи још брже. Свима данас многи велики лирски песници прошлог столећа изгледају хладни и равнодушни. И велики Гете, и велики Иго. Али ако су ова двојица дивова застарели, ипак има лирских песника, чак историјски од нас још удаљенијих, а који су нам остали душевно увек блиски: Сапфа, Тибул, Петрарка, Ронсар. Јер што једну песму сачува и направи вечном, то је њен интимни тон, интимна идеја о љубави и судбини, које су у основи неменљиве и опште. Велики песници су узвишени, али не и интимни; они нас задивљују, али не заносе. У томе је њихова величина, али и њихова несрећа. Нарочито бол, искрено изражен, сачува песму свежом кроз векове; јер су среће различне, али су болови увек исти. Религија и бол, то су два извора стварања, и две лепоте које никад не мењају своју снагу над људима. Све уметничко се зачиње у њима двома. Нема великог књижевног дела без великог бола. Све се родило из бола и крви, као и дете. У тамници је Сократ писао песме пре него што је дошао час да испије чашу отрова: написао је једну химну Аполону, и у стихове преносио Езопове басне.<br />
<br />
Разлика између песника и научника јесте и у том што је сваки песник једна фигура за себе. Песниково је дело увек као једно усамљено острво, које изгледа да има своје сопствено небо и сопствено сунце, на чијем осветљењу зрачи његова сопствена лепота.<br />
<br />
Никад у историји човекове мисли није било на површини више шарлатана, ни више трговаца прљаве хартије. А међутим, било је писаца који су се по примеру цркве могли назвати „Светим Оцима" једне књижевности.<br />
<br />
Има много лирских песника који су близу великог, али стварно није то још ниједан. Упоредите само како су недогледни врхови у другим гранама књижевности, као на пример велики творци епопеја и драме: Хомер и Софокле, међу паганцима, а Данте и Шекспир, међу хришћанима. Можда су такви и у роману Балзак и Толстој и Достојевски. Нема ниједног лирског песника на свету који може да издржи упоређење с огромном манифестацијом силе која излази из ових неколико генијалних имена.<br />
<br />
Лиричар је, напротив, затворен само у себе, и не излази из своје природе, из описа својих личних срећа и несрећа, својих личних идеја и сопствених емоција. Изгледало би да лирски песник и не може бити израз целог човечанства, чак ни кад је то највећи човек свог времена. - Међутим, то ипак само тако изгледа, јер само лиричар описује оно што је есенцијално и основно у човековој природи. Драма описује акцију и карактере, а роман даје догађаје и описе, а само лирика записује најтананије и најскривеније покрете човекове душе.<br />
<br />
Лиричар ће постати великим песником само онда кад буде казао велике истине о трима највећим и најфаталнијим мотивима живота и уметности: о Богу, о Љубави и о Смрти.<br />
<br />
У песмама о Богу, велики песник би да да израз свему оном чим је човекова душа везана за природу и њене тајне. У песмама о Љубави, казао би све оно што нас везује за ствари и бића у једној не измерној лепоти атракције и снаге. И најзад, у песмама о Смрти, казао би све слутње о коначном циљу, и сву горчину неизвесности на нашем проласку кроз мистерије живота.<br />
<br />
За мене, драмско песништво, откад постоји, груписано је око три велика имена. Три велика драмска протагониста, иако неједнаки по свом генију, представљају целу светску драму: Софокле, као централна фигура античке драме, и Шекспир као централна поетска личност модерне трагедије, а Ибзен као највећи писац савременог духовног театра.<br />
<br />
Судбина човека је изражена помоћу драме кроз ову тројицу песника најпотпуније, чак ни у једном логичком и историјском развијању. Наиме, у Софокловим драмама божанства прогоне човекову расу са колена на колено, као лозу Едипову, и тај мрачни детерминизам значи стварно бој неба и земље. Међутим, у Шекспировим драма више не ратује божанство противу човекове лозе, него ратује човек против наивног црнца, и зеленаш Шајлок против доброг Антонија; значи порок једног човека против беспомоћне доброте другог човека. Најзад, у покушају који је дао Ибзен, изграђујући један духовни театар свог времена, не ратује више ни божанство против људства, ни зао човек против доброг човека. Напротив, према овој драми се бије бој у самом човеку: једна наша сујета против једног нашег принципа, или једна наша прекомерна амбиција у сукобу с нашом слабом вољом. У овим драмама не падају људи ни од анатеме својих божанстава, као у Софоклу, ни од ножа и отрова својих суграђана, као у Шекспиру, него су све њихове катастрофе чисто унутрашње: мрачни атавизми и пороци, у сукобу са отпорном силом уверења или васпитања; кобна и неумитна битка између белог и црног у самој природи једног драмског лица.<br />
<br />
Можда ће се велики лирски песник вечито чекати, а можда он никад неће ни доћи. Јер никад нећемо моћи осетити да је неко изразио све од оног што је главна тајна човекова на земљи. И кад највећи лирски песник буде дао највећу књигу, она нам ипак неће изгледати последња реч. Увек ће људи веровати да је човек виши од ма које човекове књиге. И увек ће имати право кад буде тако мислио.<br />
<br />
Има писаца који су изгубили много времена док су нашли сами себе. Ови су ми артисти били увек најмилији. Можда су још симпатичнији они који уопште нису успели да се икад коначно нађу. Вероватно чак да међу ове последње спадају људи од највећег талента: јер је таленат једно вечно неспокојство, и вечна борба духа са формом. Песник који је с почетка нашао свој пут, или је био геније којем је све могуће, или мали човек који је увек с мало задовољан. Људи малих својстава увек су господари себе, увек присебни господари своје речи и свог чина. Они увек знаду шта хоће и шта могу, а то им даје једно осећање самопоуздања дрског и простачког. Али истински велики творци, напротив, хоће много, хоће одвећ, често чак и ван граница својих могућности. Хтети нешто ван своје снаге, то је највећа трагедија човекова. Ово је била и трагичност свих правих генија. Сваки је од њих био собом незадовољан, и сваки је на крају живота горко знао да своју најкрупнију реч није рекао. Писци носе у духу једно дело целог живота. Тако је Гете у врло старе дане писао други део свога Фауста, и наставио роман Вилхелма Мајстера, који је био писао давно, а који је за сваког био већ свршено дело. Нема ниједне књиге за коју њен писац мисли да је сасвим готова. Најбољи је онај писац, који мисли да би свако своје дело требало да изнова напише.<br />
<br />
Песник који себе увек тражи, то је творац, који неминовно већ тим доказује да је у сталном развитку. Тражити себе постојано, то је непрестано пењање ка идеалу. Песници који су се одмах нашли, нису ни осетили ово мучење. Али зато нису осетили ни величанственост таквог пењања ка звездама.<br />
<br />
Редак је случај Микеланђела који је извајао свог Давида пре тридесете године, а Торквато Тасо је цео свој славни епос био написао већ у својој тридесетој. Редак је и случај као што је био са три највећа лирска песника енглеска, Бајроном и Шелијем и Китском, који су умрли као младићи, али оставивши ипак готова и савршена дела.<br />
<br />
- Нема правих песника које свет није осетио чим су дошли на видело; нити има великих талената који остану у сенци, савременицима. Нема те речи коју је свет чекао да једном буде казана, а коју није разумео ако је најзад одиста и речена. Свет увек чека онога који ће донети истинску лепоту, после многих лоших писаца који муче и себе и друге. И овај увек одиста и дође. Микеланђело је извајао свог Давида из једног великог комада мрамора, којег је пре тога био покварио неки незналица. Има нових сликара који првих година сликају само своје жеље и сујете, а не своја стварна осећања и уверења. То су заставници читаве измишљене војске нових људи, који су у његовој распусној машти силнији од свега што је икада постојало. Јер новом човеку није довољно само да буде победилац свог времена, него да поруши и све што смета нестрпљивој и бесомучној сујети. - Међутим, ипак треба све дозволити младом песнику осим да нема теланта. Млади Виктор Иго је извесно изгледао себи, после успеха своје драме Ернани, виши него велики Александар, улазећи у Персеполис, као победилац највећег царства на земљи. И обратно: било је и највећих међу песницима који су били увек незадовољни сами собом.<br />
<br />
Данас је најмање оних који себе траже, то јест који себе изграђују кроз живот. Истина, ново доба је дало великих књижевних талената и крупних књижевних дела: тако је Балзак написао више него Данте, или Тасо, или Ариосто, и можда имао и талента колико ма који од ових највећих међу песницима. Међутим, који би песник Балзаковог доба, или нашег избезумљеног времена, могао концентрисати цео свој геније и цео век човеков на стрпљиву и напорну изградњу једне једине књиге као што је Божанствена комедија, дело са оном грандиозном архитектуром, и са оном невероватно тешком версификацијом. И дело у којем је један песник изразио и своју латинску расу и своју хришћанску религију, а себе самог изразио и као лиричара, и као епичара и као драматичара, све у исто време. Истина, онда су дани друкче мерени; људи су имали времена да пишу, чак и да читају; било је више озбиљности, и све што се радило, то је рађено за вечност: црква, слика, стуб, кладенац, поема. На делима Игоа и Балзака има траг журбе - и на Легенди векова, и на Људској комедији. Ниједна посебна књига Балзакова нема изглед да је писана за цело човечанство и за сва времена, ни по садржини, ни по облику. Једна фатална несрећа у стварању данас, то је та немоћ да се, као некад, један геније цео изрази у једној грандиозној и вечној књизи. Сваки велики писац и артист треба да има своје централно дело, које представља есенцију целог његовог талента.<br />
<br />
- Централно дело одиста изражава једног писца често више него све друго уједно. Оно има изглед да ће одолети времену и кад се некад доцније књиге буду одвећ умножиле, и кад један велики писац остане познат или славан само као писац једне књиге, или чак кад од једне његове књиге буду људи памтили само неколико одломака.<br />
<br />
Антички писци нису имали наша средства за писање, ни наша пера и мастило, ни нашу хартију, ни наше штампарије, и стога, за њихову срећу, били су кратки. Кажу да су и велики антички беседници држали своје сјајне говоре не располажући при томе него са четири стотине разних речи. Волим једну сјајну изреку коју је казао Кардучи, талијански песник: „Ко једну ствар може да каже са две речи а он је каже са три, то није поштен човек".<br />
<br />
Људе од духа траже, али их не воле. Њима се диве, али их се боје. Оно што обични људи најмање праштају другом човеку, то није новац него таленат. Свако може очекивати да ће некад у животу пасти на његову главу златна киша, и да ће постати богат: јер нема веће утопије него што је идеја о будућности. Али свако зна да неће имати талента, ако га већ није имао кад га је желео имати. Зато се мање мрзе међусобно људи богаташи него људи од духа. Богаташи жале само што немају више злата, али људи од талента су несрећни и отровани и када неко има више признања него они. - Животиња је саможива и прождрљива само кад је гладна физички, а човек је прождрљив и кад је најситији и најбогатији.<br />
<br />
Љубомора према жени изгледа истог порекла као и завист према човеку. Опазио сам да скоро исти човек који је љубоморан према жени, носи у себи отров зависти према људима.<br />
<br />
Скромност је зато названа врлином, јер само скромност може да у човеку прикрије његову супериорност над другим човеком; да укроти завист околине, и да не опомиње на њихову инфериорност.<br />
<br />
Скромност великих људи треба да буде у том да сакрију као порок оно што је у њима божанско. Скромност је неприродно осећање, ако је искрено, а најсавршенија форма лажи, ако је извештачена.<br />
<br />
Има скромност и скромност. Има људи који никад о себи не кажу лепу реч, али ту лепу реч нису казали ни о ма коме другом. Има чак људи који прећуткују и своје највише особине само да би могли с више права да о другом кажу највеће погрде. Велики људи су свагда били мученици своје славе. Још стари Хесоид каже на једном месту: „Велико име је опасно; лако се добије, с муком се носи, а тешко га напуштамо". - Само људи великог срца цене људе великог ума. Има људи генијалних срцем, као што има људи генијалних умом; јер се срцем и ствара више него умом.<br />
<br />
Нема великана за мале људе. Велики човек вас суди по вашим врлинама, а мали човек вас суди по вашим манама. Великан нађе начина да вас и на тај начин увелича, а мали човек вас унизи и смањи. Ситан човек се бави само ситницама. Колико се један геније све више пење на висине, утолико више ишчезава са видика за оне који остају увек у низинама. Само они који сами иду навише, знаду шта су то величине неког циља, и докле допру висине једног духа.<br />
<br />
Завист је урођена сваком човеку, макар то једни крили а други у себи сузбијали. Колико завист чини несреће међу људима, најбоље показује једна мудра кинеска изрека, која каже: „Кад си с богатим, прави се убог, кад си са здравим, прави се болестан; а кад си са паметним, прави се глуп". - Једино су стари Грци сматрали уметника и писца као високог чиновника у држави; духовни великан је сматран као државни великодостојник. Песника Софокла поставили су командантом ескадре против Самоса, кад је задобио једну књижевну награду; а Римљани су Лукула поставили за свог војсковођу зато што је важио као веома књижеван. - Још само за време талијанске ренесансе постојало је овакво обожавање мисли и мислилаца.<br />
<br />
Великодушност не треба гледати у односу према несрећним и бедним, него према срећним и јачим од себе. Ништа се теже не прашта људима него баш оно по чему су они најбољи: велике среће или велике врлине. Кад би нам људи праштали наше врлине и заслуге, као што праштају недостатке и погрешке, где би био овај свет. Зато не страдају највећма они који су најгори, него баш они који су најбољи; и ма колико да ово изгледа апсурдно и фатално, то је неумитни закон људског друштва.<br />
<br />
Међутим, било је великих људи који су били и људи великих срећа. Од песника су такви људи нарочито Пиндар и Петрарка.<br />
<br />
Пиндар је, осим Хомера, био највећа слава грчка, без разлике градова и племена; називан је божанством, и чињене су му почасти као полубогу. У највећем светилишту грчком, Делфима, имао је свој престо у храму Аполоновом одакле је сам читао своје химне. Чак је његова слава излазила и ван граница грчке земље. Тако је Павзанија видео у храму Амоновом, у оази египатској, једну троугаону плочу на којој је била исписана химна коју је грчки песник онамо послао за божанство, и онде чувана религиозно.<br />
<br />
Петрарка је, чини ми се, личио по срећи и слави овом великану старог доба. Три града су га позивала истовремено да га окруне ловорима: Париз, Напуљ и Рим. Он је примио понуду Рима, као града свештеног и императорског, и крунисан је у њему ловорима на сам Ускрс 1341. кад му је било 37 година. - Слава је, уосталом, Петрарку пратила кроз цео живот.<br />
<br />
Али од свих песника, несрећних у погледу њихових односа са савременицима, чини ми се да су двојица њих били највећи бедници.<br />
<br />
Први је Овидије, којег је Август протерао из веселог и распусног Рима на хладне обале Црног мора, да никад више не види сјај ондашњег римског друштва, којем је доцније равно било само друштво Луја XIV, по елеганцији и галантерији; и да више не види ни римске жене због којих је морао и умрети на обали меланхоличног мора и међу варварима.<br />
<br />
Други несретник, био је француски песник Хежесип Моро, на чијем се гробу у Паризу и данас читају ове речи: „Овде лежи Хежесип Моро - песник умро од глади". Итд. - Неки велики човек је рекао за свој неблагодарни родни град ове горке и страшне речи: „То је ваза, пуна змија, изнесена на сунце".</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-59975448916799919112013-07-08T15:19:00.002+02:002013-07-10T19:49:24.434+02:00Благо цара Радована - О младости и старости<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://2.bp.blogspot.com/-RSKk2mDqGLo/Udq8YxlohJI/AAAAAAAABD8/hkpkdhtazEY/s1600/Fotografija-103.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://2.bp.blogspot.com/-RSKk2mDqGLo/Udq8YxlohJI/AAAAAAAABD8/hkpkdhtazEY/s1600/Fotografija-103.jpg" height="320" width="202" /></a></div>
<span style="background-color: white; font-family: 'Times New Roman', Times, FreeSerif, serif; font-size: 15px; line-height: 20px;">(Одломак)</span><br />
<span style="background-color: white; font-family: 'Times New Roman', Times, FreeSerif, serif; font-size: 15px; line-height: 20px;"><br /></span>
Нико није сујетан на своју младост, нити се осећа да је пресрећан
зато што је млад; а свако је, напротив, и несрећан и очајан кад је стар. Рекло
би се по томе да су среће неразговетне, а само несреће очевидне. Међутим, ствар
је у том што не знамо у младости шта је беда стараца, као што добро знамо у
старим данима шта је било блаженство младости.</div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
Младост, то је богатство и краљевање; то је чар телесне
лепоте и духовне свежине; лепота физичке снаге; бесконачност надања; раскош у
плановима од којих је сваки огроман и безмеран, и од којих сваки изгледа
вероватан и кад је немогућ. Младост, то су радости пречесте и пренагле; сви
избори оптимизма отворени; а сан стављен изнад истине, и љубав изнад живота. <br />
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
У старости се прокажу на лицу карактер и душа човекова, као
што се прокажу рељефи једног брега тек у зиму кад изгуби шуму и потпуно оголи.
Има лица која са старошћу добију нешто светитељско или мудрачко, друга
мученичко и болесничко, а трећа животињско и зверско. Знам рђавих људи и рђавих
жена којима се у младости није распознавао на лицу њихов карактер, јер је
младост свагда и у свему једна неизмерна лепота. Али та су иста лица добила у
старости изглед одвратан и ужасавајући, црте злочесте, поглед крвнички. Тако и
ћуд и сва осећања добију у старости само њихов отворен и очит израз. </div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
Умни и благородни људи постају дивни старци с којима је
радост долазити у додир. Зато старост, као огледало, прокаже шта је човек био
унутрашње целог свог века, и онда док је маска младости могла још да прикрива
сву наказност која је стајала иза ње.</div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
Постојале су на свету младост и старост и пре него што су људи
свој живот пребројавали, а вероватно да је такав живот био срећнији. Уосталом,
неко је право рекао: да нема бројева, не бисмо знали колико нам је година. Јер
младост и старост не значе исто код свих људи; има много њих који нису знали ни
за детињство, ни за младост, било због свог темперамента, било због проживљених
горчина. Зато људи нису истог доба ни онда кад су истих година. Затим, друкче
се осећа старцем човек педесетих година који има и деце, а друкче човек истих
педесетих година који нема деце. Осећање старости често стога не постоји у
човеку ни кад наиђу дубоке године, ни кад тело почиње да коначно малаксава.<br />
<br />
<div class="MsoNormal">
Философија неког човека о животу, то је само прича о снази
његовог инстинкта. Здравље и спол, то је младост; а докле то двоје траје, нема
говора о старости. Снага једног и другог се види код обичног човека у говору, а
код писца у колориту његовог стила. </div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://4.bp.blogspot.com/-VgIkx4Q8fs0/UdrSuUA465I/AAAAAAAABEU/Gkw8f48g9I4/s1600/Fotografija-BCR.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://4.bp.blogspot.com/-VgIkx4Q8fs0/UdrSuUA465I/AAAAAAAABEU/Gkw8f48g9I4/s1600/Fotografija-BCR.jpg" height="310" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
Сент-Бев у старости говораше: „Волим још цвеће, али га више
не берем<span style="background-color: white; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 15px; line-height: 21px; text-align: center;">“</span>. Треба увек тражити женско друштво, ако и не женску љубав.
Уосталом, жене нису строге према годинама човековим; јер оне траже мужевност
више него младост. Ми људи женску лепоту не видимо ван женске младости,
верујући да нема женске лепоте без женске свежине; али жена је, напротив, увек
склона да више види лепоту човекову у сили његове мужевности, чак и у свежини
његове душе више него у свежини његовог тела.</div>
<br />
<div class="MsoNormal">
Многе људе старост из основа измени: од мудрих направи
глупе, а од добрих направи свирепе. Знам за један пример који је типичан.
Фламиније, који је освојио Грчку и учинио крај њеној независности, био је
најплеменитији победилац, али његова жеђ за славом у старости се претворила у
свирепост.<br />
<br />
<div class="MsoNormal">
Александар је лепо рекао да не броји своје године него своја
дела. Геније, који је лепота виша и од младости, нема својих година. Геније
ствара до последњег даха. Тако је завршио свој славни епос кад му је било
тридесет година; и Леонардо је насликао
Благовест кад му је било седамнаест; али
је Микеланђело почео да слика Сикстинску капелу у својој шездесет и другој. За духове који су светлили међу људима, скоро
никад није било сумрака. Гете је писао још у осамдесетој; и Тицијан је у осамдесетој још сликао бодрих
очију. Природа је у свему оставила себи право на последњу реч. Ако је и по сили мисли, она није привилегија
само младих; чак је и често привилегија
старијих. Ни човек са тридесет година није свагда физички издржљивији него
човек од шездесет година. Зато су младост и старост релативне. </div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<div class="MsoNormal">
Много пута меримо младост и старост према себи лично; нарочито
према томе колико смо својих познаника надживели. Али смрт није никаква мера.
Умире се не само од старости, него и од болести. Смрт од старости је једина
нормална, али се од старости ретко умире; а смрт од болести, која је чешћа и
најчешћа, увек је смрт због исцрпљене моћи, а у другој падамо и кад смо у
највећој снази. - Али се догађа и да тело изнемогне док је дух и даље у
највишој снази; као што се догађа и обратно: да дух посрне и кад је тело још
гигантски снажно. Као срећа, и смрт је слепа. Обе је, и срећу и смрт, човек
сликао, на начин да покаже како су ове две највише истине судбине неразумљиве.
Срећу је сликао везаних очију, а Смрт без очију.</div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
Морална снага човекова не зависи од физичке снаге, и то је
највећа наша срећа. Одиста, треба себи створити не само средства за живот него и
идеју о животу. Хришћанство нас учи како ћемо у величини умрети, али нас само
античка уметност учи како ћемо живети у лепоти и спокојству; нарочито грчка
уметност, пошто је цела била упућена да у човеку развије осећање спокојства на
земљи.<br />
<br />
<div class="MsoNormal">
Једна од најстрашнијих несрећа старца, то је осећање
усамљености. </div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
Млад човек истиче нове идеје, а стар човек истиче само старо
искуство. Један увек гледа напред, а други натраг. Зато нове идеје долазе од
младих људи, а све предрасуде долазе од стараца.</div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
Туга старости код
жене превазилази сваку трагедију човекову. Жена суди своју младост само по
својој лепоти. Само док је лепа, сматра да је и млада; а лепом се сматра само
до тридесете године. Она не верује да лепота жене није у лепоти и прецизности
црта, него у љупкости духа и отмености душе. Ни свежина тела, ни чар погледа, ни
духовне ни моралне одлике, ни доброта и нежност, ништа од тога не престаје с
младошћу. </div>
<span style="font-family: Calibri, sans-serif;"><span style="font-size: 15px; line-height: 17px;"><br /></span></span>
<br />
<div class="MsoNormal">
У српској историји, која је цела само један животопис великих
хероја, опевају се старци хајдуци, као Старина Новак и Мијат харамбаша, и као
што се и у косовској епопеји опева велики јунак старац Југ Богдан, величанствена иако, нажалост,
недовољно изграђена личност.<br />
<br />
<div class="MsoNormal">
Песници су нарочито били очајници у старости. То је зато што
су песници вечито заљубљени, и што њихова љубав не престаје ни у старости. </div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
Жене су у животу песниковом стављене у средиште свих срећа и
несрећа; или, боље рећи, љубав стоји у песниковој судбини као извор свих
величина и свих катастрофа. </div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
Песник ствара само у љубави, и само кад изгуби памет нађе велике
путеве страсти и сна, из којих у њега све потиче.<br />
<br />
<div class="MsoNormal">
Цицерон, који је био једини од античких мудраца који је оставио
своје мисли о старости, написао је своје мало дело да теши себе и свог друга
Атика, јер су обојица почели да старе. За старост каже да је тежа него брег
Етна. Али додаје да су сва доба живота тако исто тегобна ако човек не зна да их
искористи у части и срећи; јер човек не може наћи зло у том што се потчињава
законима природе ако тражи срећу у врлинама. </div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
Само онај који живи за врлине, задобија кроз сва доба и
уживања и пријатеље. </div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
Не треба, каже даље Цицерон, одвећ ценити снагу младића, не
више него снагу бика, него уживати у оном што имамо. Непромишљеност младих људи
уништавала је понекад и државе, а старци су их затим поново васкрсавали.
Цецилије каже да старци који дуго живе, постану терет за други свет. Али
Цицерон мисли, напротив, да свако тражи поуку од старих људи, а то значи да је
старост увек активна и увек корисна. Људска слабост, каже даље Цицерон, долази
од људских порока, а не од људских година.</div>
<div class="MsoNormal">
<br />
Хомер пева Нестора с
чијих је старачких уста још текао мед речитости и мудрости. Да је под Тројом
било десетак мудрих Нестора, брже би била побеђена.</div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
Старци не треба да жале младост већма него што младићи жале
детињство. Детињство је доба ватре, слабости, младост доба бујности, али
старост је доба озбиљности. </div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
Старост је, дакле, једна привилегија храбрих и мудрих, а то иде
на њену велику част и понос.<br />
<br />
<div class="MsoNormal">
Несумњиво, старост је човекова несрећа; али је то и једина
од свих несрећа коју сваки човек сам себи жели, и за коју моли Бога, и због
које и ради. Нема никог ко не би желео да остари, и чак да доживи врло дубоку
старост. </div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
Има и људи који су остварили своје планове тек у својој
старости, и зато се осећају блаженим што су успели да доживе било славу каквог
свог јавног рада, било неку срећу своје породице. Старост, дакле, није несрећа.
Несрећ<span lang="sr-Cyrl-RS">н</span>а је
старост једино кад човек и самог себе преживи; а то је кад више не ствара, нити
више учествује у животу.</div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
У српском народу млади људи поздрављају старце скидајући
капу, а жене их поздрављају устајући с места; најзад, у нашој сељачкој задрузи
је најстарији домаћин био господар и судија.</div>
<div class="MsoNormal">
<br />
За време Француске
револуције одредио је био Сен-Жист, ученик Платона, да се старцима дадне
„ешарпа старости<span style="background-color: white; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 15px; line-height: 21px; text-align: center;">“</span>, нека врста легије части за заслуге према потомству. </div>
<div class="MsoNormal">
<br />
Одиста, старац је фактор развитка, прстен у ланцу
напретка, стуб цркве и др<span lang="sr-Cyrl-RS">жаве.
</span>Зато је непоштовање стараца била особина само варварских народа и
дивљачких племена; а све што се иде даље у цивилизацију, старци постају
уваженијим, местимице и светитељском
фигуром. Његово је искуство равно учености;
његов дух и неукаљан живот је раван херојству; а његова верност принципима заједнице и отацбине
равна је величини и заслугама историјске личности. Потомци живе не само од
легенди својих предака, него и од оног што су ти преци открили по рудницима, подигли у зградама, саградили у путевима,
оставили у готовом новцу, завештали у науци и уметности.</div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
Зевс је сликан као отац богова и људи, и Хронос као отац света; а хришћански Бог је
сликан као старац, јер је истовремено
и творац људи и творац космоса, значи Хронос и Зевс уједно. Блага и дубока хришћанска религија је у лицу
самог божанства обожавала старце.</div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
Мудрац не може пасти у очајање, због старости, јер је мудрац
млад докле год мудрује, значи докле год мисли. А мудрац мисли до краја свог
века, јер никад не може исцрпсти своје
предмете размишљања. Чак што је неко дуже мислио, све је већма откривао такве предмете. Мудрац је у сталној вези са енергијом живота и са људима;
и није ни у старости напуштен,
него је, напротив, тражен и вољен зато што је мудрац. <span lang="sr-Cyrl-RS"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
Човек само у старости дође до извесних идеја и осведочења,
на које никад у заслепљености младалачке страсти не би могао доћи. Зато је старост и један фактор духовног усавршавања
човековог. Најзад, у хаосу личних сујета, и у сукобу људских интереса, старац је
елемент мира и помирења. Стога је старост и један велики елеменат поретка и
хармоније.</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-66663673328339892842013-06-20T20:33:00.001+02:002013-06-20T20:34:31.330+02:00Јован Дучић - Посланик у „Вечитом граду”<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
У јесен 1933. године велики српски песник и краљевски посланик Јован Дучић поново се нашао у Риму. Блаженог осмеха који му готово никада није силазио с лица, сав распеван, са држањем каквог „дубровачког поклисара”, клизио је песник преко Виа Апиа.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://1.bp.blogspot.com/-jMqfIU2y1-8/UcM8SO1BGZI/AAAAAAAABBU/CcnXBemqsPY/s1600/4,1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://1.bp.blogspot.com/-jMqfIU2y1-8/UcM8SO1BGZI/AAAAAAAABBU/CcnXBemqsPY/s1600/4,1.jpg" height="270" width="400" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Први пут, службовао је у Вечитом граду још у време Балканских ратова. Када човек има двадесет година у Риму, написао је једном, он сања о римским лепотицама, у тридесетим мисли на некадашње хероје и легије, у четрдесетим размишља о латинским мудрацима и беседницима, а са педесет мисао га носи ка давним хришћанским мученицима и свецима. Дучић је већ био ушао у шездесете године. „Песници су увек млади” забележио је, јер света ватра – љубав за све врсте лепоте и величине одржава његов дух и тело”.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Још је био стасит и усправан, и даље је волео лепе ствари и лепе жене. Волео је такође – страсно, као какву младу лепотицу – „Вечити град” коме је посветио сонете и путописе и који је сматрао за најлепши град на земљи. „Једини је град Рим који има сва наша доба и који даје свакој нашој страсти своје магије. И кад се вратимо овамо, ми увек откривамо овде нова чудеса и нове лепоте.”</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Али у Риму су сада неке нове легије у црним кошуљама марширале улицама док је у престоници столовао нови „император”: Дуче.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Извештаји као путопис</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
О првом званичном пријему код Мусолинија 10. октобра 1933. југословенски посланик је написао опширан извештај. Фашистички вођа га је примио у Палацо Венеција у огромној канцеларији која је више личила на дворану, на чијем дну се налазио писаћи сто. Мусолини је стајао иза стола и, правећи се да не обраћа пажњу на посетиоца, пажљиво посматрао једну стару Страдиваријеву виолину, гладећи је прстима. Посланик је лагано пришао и тек тада му се Мусолини окренуо. Дучић се дубоко поклонио и рекао „Дуче, ја сам Дучић!“. Први разговор је био куртоазан. Дучић је говорио о свом завичају - Херцеговини, и о њеним везама са Медитераном и са италијанском провинцијом Ромањом одакле је био Мусолини. Коментаришући да су из Ромање потицале римске легије које су некада освојиле Балкан (Илирију) Дуче му је на крају казао: „Дођите код мене кад год имате шта да ми кажете”. Дучићев извештај о овом сусрету, жив, пун духа и писан богатим језиком, углавном посвећен описима палате и атмосфере салона и дворана али са мало политичког садржаја, југословенске дипломате у Београду су са занимањем читали као какав путопис.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Времена су била тешка и догађаји који су се све брже низали нису остављали српском посланику време да сасвим безбрижно ужива у лепотама града и земље коју су опевали песници које је волео – Виргилије, Тасо, Данте. Беше то година у којој је Хитлер освојио власт у Немачкој.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Дуче, оснивач фашизма, већ 11 година диктаторски је владао Италијом. Његова политика према Југославији била је готово отворено непријатељска. Југославију је сматрао творевином која је спречила Италију да поврати некадашње млетачке поседе у Далмацији који су јој били обећани током Првог светског рата. Иако су Краљевина Италија и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца 1922. године закључиле Рапалски уговор о разграничењу, Мусолини је Јадран сматрао за Марре нострум (италијанско море) и на сваки начин настојао да дестабилизује суседну државу. Снабдевао је оружјем југословенске супарнике – Мађарску и Бугарску. Од 1931. године тајно је помагао хрватске усташе и македонску ВМРО у борби против власти у Београду. У том циљу, у Италији и Мађарској створени су логори за обуку терориста.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Италија и њена политика годинама су биле главна спољнополитичка мука и главобоља краља Александра и његових министара спољних послова. Стога је место југословенског посланика у Риму било крајне осетљиво и важно, па је захтевало и изузетно спретног и виспреног дипломату који је с једне стране могао да се носи са честим променама политике и лукавствима фашистичког вође, а с друге да стекне одређено поверење римских властодржаца.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Дипломатска каријера</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://4.bp.blogspot.com/-MbSB2Ac7PVU/UcM984dTzbI/AAAAAAAABBk/DCY4AzpUEkk/s1600/5,2.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://4.bp.blogspot.com/-MbSB2Ac7PVU/UcM984dTzbI/AAAAAAAABBk/DCY4AzpUEkk/s1600/5,2.jpg" height="400" width="266" /></a>„Дука” (како су га називали пријатељи) имао је већ дводеценијско дипломатско искуство. Степеницама дипломатије кренуо је још 1907. године када је постао писар у посланству у Софији. Иако је у дипломатску службу ступио релативно касно за своје године – био је већ близу четрдесете (попут старијих жена, песник је увек љубоморно крио тачну годину рођења) – брзо је напредовао живећи готово непрестано узван земље: 1912. године постао је „секретар пете класе“ посланства у Риму; затим је 1914. године премештен у посланство у Атини где је остао током целог рата. Када му је у једној малој препирци око Винавера кога Дучић није подносио, Црњански пребацио: „Винавер је лежао у ватри за Србију и ишао на јуриш, Ви господине Дучић, нисте”, Дучић је одговорио да му за то није била дата прилика „али је зато Србију прославио у својим песмама”. Године 1918. постаје „секретар прве класе” и отправник послова посланства у Мадриду. Следе затим службовања у Атини (1921), Женеви (1924), Каиру (где је био генерални конзул од 1925. до 1927.). Након двогодишње паузе (1927–1929) Дучић се враћа у Каиро као саветник посланства (1929). Најзад, у педесет и осмој години живота по први пут постаје краљевски посланик у посланству у Будимпешти (1932). Наредне године је премештен у Рим.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ипак, за разлику од других колега писаца-дипломата, попут Милана Ракића или Иве Андрића, о којима је владало неподељено високо мишљење о њихових дипломатским способностима, у погледу Дучића оцене су се разликовале. Ово је можда долазило због самог песниковог карактера који никога није могао оставити равнодушним – једне је очаравао, друге нервирао. Једни су га проглашавали „маркантном фигуром у дипломатији” и „одличним дипломатом” (београдско „Време”, 1933.), човеком који је свршавао „посао са много... дипломатског такта и вештине, са урођеним господством...” (Милан Стојадиновић). Други су га сматрали за „плаховитог, личног, сујетног” човека који „на позорници у дипломатији игра једну улогу која му није одговарала” (К. Павловић) или за „надутог и таштог песника” (италијански министар спољних послова Ћано). Црњански је записао да је Дучића „сматрао у (нашој) дипломатији, за најомиљенијег козера”, то јест причалицу. Осим што је био велики песник и писац, Дучић је имао и изузетан дар конверзације који је врло користан у дипломатији. У разговорима је могао да буде „невероватно занимљив”. „Његова златоустост... великог уметника, била је пуна полета, боје, величанствености. Имала је и моћ завођења и снагу убеђивања” (К. Павловић). „Све је одиста, у речима, написао је Дучић, речима које су увек највеће лепоте људске...”.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://1.bp.blogspot.com/-FDWTvv02KIA/UcM_B7VQpyI/AAAAAAAABBw/8fABc8ms124/s1600/5,1.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://1.bp.blogspot.com/-FDWTvv02KIA/UcM_B7VQpyI/AAAAAAAABBw/8fABc8ms124/s1600/5,1.jpg" height="400" width="286" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
Немачки амбасадор у Будимпешти, хвалећи Дучића као човека „ваљаног карактера” истицао је да се као југословенски посланик у Будимпешти он „мало истакао” и да у мађарским службеним круговима „његова политичка способност није високо цењена”. Није, стога сигурно у којој мери је Дучић добио положај у Риму захваљујући својим дипломатским заслугама а колико је то била последица његовог угледа код краља Александра и мољакања код других политичара у Београду. „Сви (југословенски) министри иностраних послова одреда имали су готово болећиву сентименталност према бесмртном песнику”, написао је један његов колега из министарства. Када је одлучено да посланика Милана Ракића у Риму замени Дучић, тадашњи министар Јевтић на напомену да „једног песника мењамо другим” наводно је рекао: „али са овим другим, лакше ћемо мимо њега, наставити тајне разговоре (са Мусолинијем)”.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Између дипломатије и тероризма</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Врло брзо током боравка у Риму, превелика Дучићева самоувереност, као и одређено поверење које је стекао према Дучеу, довела га је у околност која је могле да га скупо коштају. Док је он преносио извештаје о наводној Мусолинијевој спремности да побољша односе, спремао се злочин. Током боравка краља Александра и краљице Марије децембра 1933. године у Загребу југословенска полиција је у последњем тренутку разоткрила усташку заверу иза које је стајала Италија.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
На прве вести о покушају атентата у Загребу, Дучић је дао изјаву да је вест измишљена и да завере није ни било. Када је вест потврђена, Дучић је направио нови дипломатски „гаф“. Демантовао је сваку умешаност Италије у догађаје. Међутим, истрага је утврдила супротно. У то време Анте Павелић и његови сарадници слободно су се кретали по Италији. Оружје су добили од Италијана. Краљ Александар се озбиљно наљутио због несмотрености свог посланика.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Што је бивао старији Дучић је све више испољавао равнодушност за оно што није било књижевност, уметност или историја. Према сведочењу једног његовог пријатеља, Дучић се у Риму углавном занимао за обиласке антикварних трговина где је куповао старо камење и старе слике које је наменио Требињском музеју. Желео је да нешто учини и за свој вољени завичај. Крајем лета 1934. године упутио је у родно Требиње 15 сандука тешких 5000 килограма у којима су биле књиге и разни уметнички предмети за градску збирку.</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
У раздобљу од 1929. па све до смрти 1934. године, краљ Александар је покушавао да поправи односе са Италијом и да постигне споразум који би обезбедио трајан мир на Јадрану. Био је спреман да Мусолинију, са којим је одржавао везе преко незваничних посредника пружи велике уступке, па је чак разматрао могућност да Италији понуди коришћење базе у Боки као и договор око италијанских интереса у Албанији. Ову политику приближавања Италији подржавала је Француска. Мусолини се као и обично колебао између споразума и продубљивања сукоба. </div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
Закључење такозваних. „римских протокола” између Италије, Мађарске и Аустрије марта 1934. године, у Југославији је схваћено као покушај стратешког заокруживања од стране противника. Југославија је у исто време 1934. године закључила Балкански пакт (са Грчком, Румунијом и Турском) као и посебан уговор са Бугарском. Покушавајући да искористи тадашње супарништво Италије и Немачке (посебно око Аустрије) краљ Александар је настојао да се приближи Немачкој, са којом је Југославија склопила важан трговинску уговор 1. маја 1934. године. Била је то „опасна игра којом је медвед позиван да истера вука” (Ј. Хоптнер).</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
У разговорима са послаником Дучићем, Мусолини га је уљуљкивао причама о италијанско-српском пријатељству. „Ми смо ближи Србима, говорио је Дуче, него Французима... Уосталом, треба да знате и ово: ми смо увек знали да су наши стари пријатељи били Срби, а не Хрвати. И све то до 1929 – када су се сами Хрвати бацили у наше наручје”.</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
Ипак, Дучић више није наседао на Дучеову слаткоречивост. Марта 1934. године јавио је краљу: „Што се тиче терориста, више је него вероватно да шеф владе (тј. Мусолини) зна све до појединости, пошто фашистичка акција против наше државе, нарочито последњих година, узима размере једне скупе и компликоване организације”. И заиста, атентат се припремао...</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
Деветог октобра 1934. године, краљ Александар је стигао бродом у посету Француској. Тачно у 16 часова напустио је палубу разарача „Дубровник” укотвљеног у марсејској луци и у отвореном аутомобилу, у пратњи француског министра Луја Бартуа, кренуо булеварима Марсеја. Маса народа је поздрављала. Када су кола стигла на трг код берзе један човек се одвојио из гомиле. Био је то Владо Черноземски, припадник ВМРО и професионални убица. Изненада је скочио на папучицу аутомобила, одбацио цвеће и из пиштоља испалио више хитаца. Атентатор је био брзо онемогућен али Александар I Карађорђевић је већ након неколико минута био мртав.</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
Убиство је потресло, не само Југославију, него и целу тадашњу Европу. Истрага је показала да су главни организатори атентата усташе - Павелић и Кватерник – који су се тада налазили у Италији. Мусолини је одбио да их изручи Француској. Наиме, италијанска тајна полиција је од почетка била повезана са организацијом атентата.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Судбоносни дани</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://4.bp.blogspot.com/-nPtyCOIHO7M/UcNBK8X8w7I/AAAAAAAABCA/8TzjFYLyc00/s1600/6,1.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://4.bp.blogspot.com/-nPtyCOIHO7M/UcNBK8X8w7I/AAAAAAAABCA/8TzjFYLyc00/s1600/6,1.jpg" height="400" width="265" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
„Краљ Александар је био жртва кад је свако мислио да је тиранин; и био је прогоњен кад су веровали да прогони друге”, написаће Дучић о покојном суверену. Југославија је је у Друштву народа намеравала да покрене званичну тужбу против Италије. Међутим, након интервенције Француске и Енглеске, које су то спречиле плашећи се даљих међународних компликација па и рата, Југославија је децембра 1934. године званично оптужила само Мађарску (на чијој земљи су се терористи припремали). Гледање „кроз прсте” Мусолинију од стране западних савезника чак и у овако драстичним околностима, изазвало је велико разочарање у нашој јавности. Тадашњи југословенски премијер Стојадиновић је написао: „Овај случај отворио нам је очи и упозорио да се не можемо ни у кога поуздати до у саме себе, кадгод се наши интереси не буду поклапали са интересима великих сила.”</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
Са променом власти у Београду, нарочито након доласка Милана Стојадиновића на место председника владе и министра иностраних послова (јун 1935.) Југославија је отпочела са тзв. „политиком здравог разума”, то јест приближавања Немачкој и Италији и удаљавања од Француске. На ово су утицале и нове међународне околности: у октобру 1935. године Италија је напала на Етиопију и бар за неко време престала да се бави Балканом; јула 1935. нацисти су убили аустријског канцелара Долфуса припремајући „аншлус“ што ће Хитлерову Немачку довести на северне границе Југославије; почетком 1936. немачка војска је ушла у демилитаризовану Рајнску област; у јулу 1936. године отпочео је шпански грађански рат; октобра 1936. Мусолини је најавио Осовину Берлин – Рим... Попут каквог кинеског мудраца, Стојадиновић је изјавио да југословенска политика треба “буде мудра као змија а нешкодљива као голубица”.</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
Септембра 1935. године у једном писму Дучић каже: „Ми у Риму преживљавамо... судбоносне дане. Ја морам стално бити у току догађаја и зато и не стижем ни на једну личну ствар.” Ипак, његов сачувани дневник сведочи о непрекинутом монденском животу дипломате-песника: „Вечера код барона за 60 лица, подељених на шест столова, у сали за играње...” Дучић је одржавао и везу са једном много млађом, па уз то још и удатом женом коју је у дневнику звао „Анџела”: „Са А. шетња на Виа Апиа. Нема лепше вечери у животу него у оваквој шетњи по античком гробљу са једном младом женом...”</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
Наступало је ново раздобље и у југословенско-италијанским односима. Током 1936. године, посланик Дучић је у низу разговора са италијанским министром Ћаном припремио основе за тајне преговоре између две земље. Гроф Галеацо Ћано је те године постао министар спољних послова Италије. Иако Мусолинијев зет, он је као „нови човек“ на челу дипломатије био неоптерећен ранијим догађајима па је могао да покрене и нове иницијативе. У првом важном разговору из октобра 1936. о ком је Дучић послао извештај, Ћано је изјавио да „жели са Југославијом ликвидирање (лоше) прошлости” и да „хоће приближавање, затим споразум...”</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://4.bp.blogspot.com/-aXAEqlbpeF0/UcNCbGr4pyI/AAAAAAAABCQ/-9AzcVsr5YM/s1600/7,1_0.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://4.bp.blogspot.com/-aXAEqlbpeF0/UcNCbGr4pyI/AAAAAAAABCQ/-9AzcVsr5YM/s1600/7,1_0.jpg" height="226" width="400" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У то име, позвао је југословенског премијера Стојадиновића да започну преговоре како би „се од Италије и Југославије направиле не две пријатељице, него две сестре”. На крају разговора, Ћано је изричито тражио да Дучић лично оде у Београд и да усмено пренесе његову поруку. Након позитивне реакције („с много слатких речи”) из Београда, у другом разговору са Дучићем 21. новембра 1936. године Ћано је био још „отворенији и опширнији” па је предложио да Италија и Југославија склопе „савез на принципу осовине Берлин–Рим”.</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
У свом извештају, Дучић је иронично прокоментарисао да Ћанов предлог можда подсећа на француску узречицу „буди ми брат или ћу те убити“ остављајући свом шефу, Стојадиновићу, да сам оцени „да ли је овај препад у интересу наше отаџбине”. Занимљиво је да је Стојадиновић два Дучићева извештаја о разговору са Ћаном у целини пренео на страницама своје аутобиографије (Ни рат ни пакт) што бар делимично оповргава тврдње да се велики српски писац налазио у Риму како би „само глумио на позорници“. Ипак, када су отпочели суштински преговори о италијанско-југословенском уговору, Стојадиновић је за преговараче одредио посебне делегате, а не посланика у Риму. Били су то Иван Суботић, посланик у Лондону, задужен за политичка питања у преговорима и Миливој Пиља, директор у министарству трговине, задужен за економска питања. У свом дневнику, Дучић је иронично коментарисао: „Дошли су у Рим делегати Пиља и Суботић, Полукс и Кастор београдске наше дипломатије”.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Тајни преговори у раздобљу јануар–март 1937. су се прво одвијали у једном римском хотелу, а затим у побочном крилу министарства унутрашњих послова. „Дучић није био најзадовољнији, пише Стојадиновић, што је он остављен по страни у тим директним преговорима”.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b> Наш први амбасадор</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Политички споразум између Италије и Југославије, који је потписан 25.3.1937. године (назван и пакт Ћано-Стојадиновић), био је један од најзначајнијих билатералних уговора које је закључила Југославија уочи Другог светског рата. Уговором је уређен низ проблема између две земље, попут гаранције заједничке границе, питања третмана мањина, спречавања деловања усташа, унапређења међусобне трговине, па чак и односа две земље према Албанији. Посланик Дучић је присуствовао свечаности потписивања у Београду. То је био практично последњи политички догађај у коме је Дучић формално учествовао пре него што ће бити премештен. Већ у мају 1937. године обавештен је да ће бити постављен у посланство у Букурешту. Стојадиновић је истицао да је у знак „признања и захвалности” Дучића „унапредио”. Приватно међутим, Стојадиновић је причао да је постало немогуће радити са Дучићем у Риму. Наравно, Дучић је о свему имао другачије мишљење: „Овде где сам ја први довео у везу Београд са Мусолинијем (са којим се до сада општило преко Париза) сад ме одавде креће Стојадиновић који вероватно има своје планове којима бих ја стајао на путу”.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<div style="text-align: center;">
<b>Аве Сербиа</b></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<div style="text-align: center;">
Твоје сунце носе сад на заставама,</div>
<div style="text-align: center;">
Ти живиш у бесном поносу синова;</div>
<div style="text-align: center;">
Твоје светло небо понели смо с нама,</div>
<div style="text-align: center;">
И зоре да зраче на путима снова.</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
Још си уз нас, света мајко, коју муче:</div>
<div style="text-align: center;">
Све су твоје муње у мачева севу,</div>
<div style="text-align: center;">
Све у нашој крви твоје реке хуче,</div>
<div style="text-align: center;">
Сви ветри у нашем осветничком гневу.</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
Ми смо твоје биће и твоја судбина,</div>
<div style="text-align: center;">
Ударац твог срца у свемиру. Вечна,</div>
<div style="text-align: center;">
Твој је удес писан на челу твог сина,</div>
<div style="text-align: center;">
На мач његов реч ти страшна, неизречна.</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
Млеком своје дојке нас си отровала,</div>
<div style="text-align: center;">
У болу и слави да будемо први;</div>
<div style="text-align: center;">
Јер су два близанца што си на свет дала -</div>
<div style="text-align: center;">
Мученик и херој, кап сузе и крви.</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
Ти си знак у небу и светлост у ноћи,</div>
<div style="text-align: center;">
Колевко и гробе, у колевки сунца;</div>
<div style="text-align: center;">
Ти си горки завет страдања и моћи,</div>
<div style="text-align: center;">
Једини пут који води до врхунца.</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
Ми смо твоје трубе победе и вали</div>
<div style="text-align: center;">
Твог огњеног мора и сунчаних река;</div>
<div style="text-align: center;">
Ми смо, добра мајко, они што су дали</div>
<div style="text-align: center;">
Свагда капљу крви за кап твога млека.</div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Дучић је премештај доживео веома тешко, као неку врсту деградације. Резигнирано је записао у свој дневник: „Мој бол је чисто морални, интелектуални, естетички... ја сам овде... преживео... четири године сталне екстазе пред три хиљаде година овог града... Да Луј XIV или Марко Аурелијус владају мојом земљом, оставили би ме у Риму до мог последњег дана живота”. Описао је и последње сусрете са римским властодршцима, са краљем, премијером, министром. „Колико верујем да Мусолини жали мој одлазак из Рима, толико сам сигуран да је гроф Ћано или равнодушан или чак задовољан”. Колико је било Дучићево огорчење види се и по начину којим је у дневнику у најгорим цртама описао свог наследника (посланика Б. Христића): „За главу мањи и за памет нижи од свих других људи. Без икаквог штива и без сенке духа... Био би несрећан избор и да представља Абисинију а не Југославију.”</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ипак горчину одласка из Рима кнез Павле и Стојадиновић су славном писцу засладили, унапредивши га у ранг првог југословенског амбасадора (или „поклисара” како је то Дучић волео да каже користећи стари дубровачки израз) у историји Србије и Краљевине Југославије. До тада, Југославија је имала само посланства и конзулате. У Букурешту је 1937. године отворена наша прва амбасада. Дучић ће често с поносом истицати како је он „први и засада једини југословенски поклисар”! </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Међутим, амбасадорским звањем могао је да се дичи само до 1940. године. Тада је премештен у Мадрид и тако враћен у ниже звање посланика. Није великан за мале људе, рекао би разочарани Дучић.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<div style="text-align: right;">
<i>(Фотографије су из Архива Југославије у САНУ)</i></div>
<i><br /></i></div>
<div style="text-align: justify;">
Извор: П<span style="text-align: left;">олитикин забавник</span><br />
Аутор: Душко Лопандић </div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-83609111695534259232013-06-06T17:06:00.000+02:002013-06-06T17:06:28.478+02:00Благо цара Радована - Књига о судбини<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://3.bp.blogspot.com/-5KklNIPTZqY/UbCkndhc9cI/AAAAAAAAA8U/7xVqYy3Yycw/s1600/BLAGO-CARA-RADOVANA-JOVAN-DUCIC_slika_O_5613525.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://3.bp.blogspot.com/-5KklNIPTZqY/UbCkndhc9cI/AAAAAAAAA8U/7xVqYy3Yycw/s1600/BLAGO-CARA-RADOVANA-JOVAN-DUCIC_slika_O_5613525.jpg" height="320" width="222" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Цар Радован је цар царева, владар судбине, господар свемира. Он носи
златну секиру на рамену, јаше коња који је бео и висок као брдо под
снегом, и на руци држи буљину са огњеним очима како би могао ноћу видети
пред собом. О њему говоре у мојој земљи само људи који су полудели. Али
су затим у њега поверовали и сви мудраци. Цар Радован има круну од
хартије и по плашту лудачке прапорце. Има ноге и руке зелене као трава,
јер живи на копну и у води. Нико не памти његово порекло, ни име његове
породице, нити зна за његове пријатеље и непријатеље. Он пролази кроз
небески простор као црни облак пун грмљавине, и по водама као брод који
гори. Нико не зна његове битке ни тријумфе, јер његова моћ није над
војскама, ни његова слава у бојним подвизима. Он царствује у миру своје
величине и сунча се на сунцу своје снаге и лепоте. Он се крије од
сваког, а ипак свако има његову слику у очима и његов глас у ушима. Где
су његове палате и његови вртови? И где су његове беле жене, и његови
брзи коњи, и његова свилена стада, и његови љути пси за стадима? Чувају
ли његова врата људи или змајеви? Само лудаци, чији је он једини цар и
господар, самодржац и покровитељ, знају путеве који воде у његово
царство, и знају где су мостови преко којих се прелази и његове
покрајине пуне сјаја и пуне музике. Јер је људски ум ограничен на оно
што је видео и чуо, а лудило је једино безгранично и слободно од свих
ледених закона свести и сазнања. Слобода, то је лудило; и само лудаци су
слободни. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Цар Радован је цар лудака који су увек добри. Он зато плива у људској
крви само кад је отрован, и пребива у њиховом уму тек кад је већ
помрчао, изато су га само они који су изгубили све путеве нашли на
својим тамним беспућима. Њега познају само лудаци који више никог другог
не препознају; и с њим говоре само они чије речи више нико не разуме; и
за њим вапе једино они који су се већ одрекли свега земаљског и
људског. – Сви људи имају истоветне среће и несреће откад су постали, а
само лудаци имају сваки сопствену срећу. Само они нису једнаки самом
себи, него се обнављају увек нови. Сви људи виде ствари скоро
подједнако, а само лудаци имају своја лична мишљења. Велика мудрост се
налази по дну мрачног понора; и само су најлуђи људи говорили најдубље
речи. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Цар Радован није постојао другде него у очима које су изгубиле свој
поглед. Само лудаци говоре о благу тог цара, и зато копају ноћу и на
припеци, пробијају лед, буше студену земљину кору. Сву су земљу безброј
пута испреметали. По самотним виноградима, заборављеним црквинама, по
дворцима порушеним и пуним трња, свуд су копали, бушили, обарали,
превртали. Безбројне војске лудих копали су с краја до на крај по мојој
земљи. Свуда су прошле те црне чете изгубљених за живот, бивши људи који
су се одрекли сваког додира са нама. Они од памтивека траже благо цара
Радована; копају железом и каменом, и грањем, и ноктима, и зубима;
копају док не попадају мртви! Читава покољења полуделих људи тражили су
благо царево, закопано негде неизмерно дубоко, ко зна где, у нашим
пољима. Допирали су често до у саму утробу земље, бушећи без сна и
одмора; али је то благо тонуло све дубље, и мамило све свирепије. Тако
ће трајати докле буде сунца и месеца. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
И увек ће копати, а никад двојица заједно. Јер је царев наследник само
онај који буде најдубље копао, и који умре копајући, и који не би казао и
када би најзад његов ашов одиста ударио у црна врата подземне палате у
којој је благо цара Радована, цара свих царева, и владара свих судбина.
Увек копати, док други не дође да копа! Јер само други сметају да нађемо
срећу где хоћемо. Лудаци то знају боље од мудрих. – Али знају то и
мудри. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Нису само лудаци који копају за благом цара Радована. Сви људи знају да
има у животу још увек једно закопано благо за сваког од њих. Сви људи
копају: сви људи од акције, људи од полета, од силе, од вере у живот у
циљ, и од вере у невероватно и у немогућно. Једни копају у пољу и у
шуми; други у идеји, у идеалу, у химери; трећи у интриги и у злочину.
Сви траже и вапе за царем тог вечног неспокојства и вечног трагања. Свет
би нестао да нема тог цара, и ослепео би да не сја у помрачини његово
неслућено благо, и очајавао да нема његове маније ни опсесије. – Јер
сваки човек нешто тражи; свако је упро свој поглед безумља и себичности у
неко место где мисли да стоји закопано благо цара Радована. Нема никог
ко не верује да нема још нешто његово које треба пронаћи. И свако верује
да своје благо треба кришом тражити, кришом и од најближих и од
најмилијих. Сви су лудаци. Сви су људи омађијани и отровани. Јер цареве
палате су високе до изнад сунца дању, и до изнад звезда у мраку када
седам влашића пролазе мирно све границе немира и очајања. Сви су људи
лудаци.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Царево благо је отров овог света. О њему сањају Песници, који живе у
вечном неспокојству да објасне божанство кроз његова дела, и да га
посведоче својим сопственим стварањем. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
О њему сањају и Хероји, јер мисле како само они треба да себе баце у
огањ па да сутрадан буде добро свима, и да затим сви људи нађу своје
благо.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
О њему сањају и Пророци , који у свом лудилу, проричу увек неку нову
срећу и нову обећану земљу. И, најзад, о њему сањају Краљеви, што хоће
да владају силом љубави или силом мржње.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
О њему је сањао Мојсије кад је ишао за огњеним стубом, и Цезар кад је
прешао Рубикон, и Колумбо кад је своје једро поверио ветру који га је
водио у земљу о којој није знао ни шта је ни где је. То благо царево
тражи и звездар који гледа маглу на звездама; и ботаничар који тражи сву
тајну плођења у срцу једног цветића; и свештеник који враћа веру у
окорело срце неверних. Сви људи траже јер су сви луди! Крв свију је
отровао цар Радован који живи и у трави и у води, силни цар који пролази
небом као облак пун грмљавине, и морем као брод који пламти у пожару. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Цар лудака, али и цар свију људи од акције и идеала! Цар оних који у
лудилу срца или у лудилу мозга верују у невероватно и остварују
немогућно! Цар Радован је цар царева, силнији него херој Агамемнон,
богатији него Мида, дубљи него пророк Језекиљ, и мудрији него цар
Соломон. Све очи овог света упрте су у њега.</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-91690952945504512812013-06-01T19:41:00.000+02:002013-06-01T19:42:29.653+02:00"Верујем у Бога и у српство" - Јован Дучић<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: center;">
<div class="prevod">
<a href="http://1.bp.blogspot.com/-a4xjA1gB0fM/Uajp28YWpxI/AAAAAAAAA70/vRLbOrtY-zU/s1600/41DqRFV2k7L._SS500_.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://1.bp.blogspot.com/-a4xjA1gB0fM/Uajp28YWpxI/AAAAAAAAA70/vRLbOrtY-zU/s1600/41DqRFV2k7L._SS500_.jpg" height="320" width="213" /></a>Чикаго, 1942.</div>
<div class="prevod">
<br /></div>
<b>Предговор</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Салонски господин и мајстор модернога стиха и тона у српској поезији, у
прози и стиху – Јован Дучић, у пјесништву је познат као поета
међузвјезданих простора и писац времепловних путописа и интелектуалних
писама. <br />
<br />
Као дипломата, Дучић је био упућен да се бави и политиком – не политиком
као трвењем и ситним међусобицама колико једном философијом политике,
укупним погледом на политички амбијент са једнога вишега,
надпартијскога, тј. надпартикуларног становишта, које је духовно,
културно, народно, државно... Тако, његова дипломатска служба, дуга
колико нечији животни вијек, није била ни чиновништво, ни рутинска
прагматика – него трагање за мотивима и односима, улажење у дубоке
коријене, са циљем да што адекватније дијагностицира, тј. разазна,
замршене односе и стегнуте чворове у организму државне цјелине
југословенске. Због тога он се упушта у дубоке продоре далеких
историјских етапа, консултује научне ауторитете и бирану литературу,
упознаје се са документима архивских фондова... али се не бави историјом
у општепознатом смислу ријечи. Он не остаје толико на феномену
историјских збивања колико понире у њихову суштину. Зато никакво чудо
није било замене када сам прочитао да нико није поимао историју српску
као он и епископ Николај: њих двојица су философи српске историје, јер
посежу за њеним дубоким ткањем, и отуд – особито Дучић – држе је у
својој пажњи изнутра. Дучић историчар гледа историју изнутра и
превладава метаисторијом; он није пророк коме Бог открива будућност,
нити интуиционист који из себе полази, него философ који на основу
минулих догађаја и свога савременог стања, као премиса – закључује, а
епископ Николај иде још даље па историји налази разјашњење у
метаисторији, а овој – у хришћанској есхатологији. Дучићеви исходи из
тих анализа и њихових синтетичких приказа предложени су у огледима
сабраним међу корице књиге коју Издавач пружа у руке читаоцу и нуди је
његовој пажњи; они су толико дубоки да добро подсјећају својима
дубинским захватима на психологију исповијести (ова стара словенска
ријеч, сачувана у нас до данашњега дана, у преводу на савремени начин
казивања значи: исказивање дубокога знања, изношење на јавност
скривенога смисла – слично искрености: искренути, отворити, изручити
свој интимни садржај, односно мисао).<br />
<br />
У дипломатији ријетко кад има искрености, односно исповиједања. А шта је
ово код Дучића? Ово је нешто дубље, шире и више од стилизоване
дипломатије; ово је студирање из кога проистиче уметничко реаговање и
философско закључивање – али обоје произнесено једним тоном и реченицом
која иде у стваралаштво. Овдје је Дучић истраживач и научник, психолог и
етичар високо надмашио Дучића дипломату: у Дучићевој личности је човјек
стваралац превладао дипломату чиновника! Сјећам се једног његовог
текста који је писао негдје при крају својих каријера; и службене и
животне; у њему каже да само паметан човјек може да буде поштен, искрен.
Глупак који једва увиђа своју унутрашњу пустош нема храбрости да се
отвори, него измишља, јадник, неке веома ријетке и површне мреже
који ма скрива своју духовну биједу, остављајући привид неке површне
интелигенције. У огледима који слиједе видимо Дучића управо таквога: и
паметнога и моралног, и отворенога и храброг. Али у једноме од
својих огледа у коме је, као у огледалу, одсликан његов лик,
унутрашња његова страна – а писао га је кад је био на врхунцу славе,
кад је био још млад а већ богат, чувен и признат – очигледно
задовољан и срећан, рекао је, приближно, овако: да је неко мојој мајци
рекао да ћу бити конзул, она би била пресрећна, јер је конзул за њу био
нешто велико; а ја сам постао и више од тога – амбасадор, и то међу
првима југословенским! Ови текстови нам на свој начин казују да је Дучић
дипломата доживљавао насукавања свога државног брода на хридине и
доживио коначно бродолом 1941. крајем те и почетком идуће, 1942.
слушао поразне истините вијести о биолошкој катаклизми једнога
нараштаја; али народ који је оставио иза себе онакве велике вриједности и
величанствена остварења о којима је он дао понеки кратки, реченични или
пасусни осврт у текстовима своје умјетничке прозе или у својим низовима
Царских сонета, или у историјској студији о грофу Сави Владиславићу –
тај народ је, тиме, зашао у безвремено и вјечно; зато он не пролази,
него, једноставно, налази се, постоји, истрајава – јесте! Велики
дипломата који сад говори као философ и етичар, умјетник и стваралац,
предлаже трезвеност и памет. Вазда је имао херцеговачке смотрености и
обзира, и финих манира и такта, својственога господскоме Дубровнику у
чијем је залеђу рођен; али сад, кад се примако одласку из овога свијета,
он саопштава своја запажања и излаже своја размишљања изведена из
података двојаког поријекла, из књига и искуства. То звучи готово
тестаменатски. <br />
<br />
Његова вјера у Бога није блиједа вјера европскога деисте за кога је Бог
беживотно метафизичко начело; његова вјера није ни паганска редукција
вјере која обожава појаве из овога свијета, као, рецимо, нацију, него
је његова вјера – вјера лична и дубоко проживљена у једнога личнога
натприродног Бога коме се човјек молитвено обраћа, а он интервенцијама
одговара, али не по стихији и морању, него по вољи и хтјењу. Лични Бог
који је нестворен и трансцендентан оглашава се у историји својим
интервенцијама у токовима историје уопште, па и српске. Зато његова
вјера у српство нема над собом "затворено небо" које не прима ни плача
ни молитве, него управо отворено кроз које долазе и опомене и помоћи, и
допуштају се искушења. Кроз небо се открива Божја брига о синовима на
Земљи, и обратно – диже се к Богу благодарност синова. <br />
<br />
Читаоче, узми и читај, али лагано и с размишљањем, застајкујући и
осврћући се на вријеме – и оно кад је књига написана, односно настала,
и ово кад је ти читаш. Читај и размишљај! То ће бити најнепосреднији
увод у читање и одговарајуће поимање дубоких садржаја књиге коју већ
имаш у рукама. проф. др Димитрије М. Калезић</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
<b>Југословенска идеологија</b></div>
<div style="text-align: center;">
<b>Истина o "Југославизму"</b></div>
<div style="text-align: center;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: center;">
<b>XV</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Српски народ, а то је не само Србија, него и цело Уједињено Српство, место да се 1918. формирало у једну огромну и етнички хомогену групу, и следствено у једну велику државу, примило је на себе дужност да пристане на границе Југославије које су само на мору имале дужину од ништа мање него 1.000 километара од Сушака до Улциња; а на суху, двоструко толико,од Ђевђелије до Крањске! За одбрану онолике обале, требала би једна прескупа ратна морнарица какве од великих сила а какву ми никад нисмо могли ни замислити са нашим малим буџетом. За одбрану сувоземне онако бескрајне границе, требала је тако исто војска једне велике силе, са оружањем, које је изискивало огромне трошкове, и за набавку и за уздржавање! Са илузијама да ће наши ондашњи побеђени непријатељи остати целог века и даље обезоружани, ми смо наивно веровали да ће херојство српско, помогнуто патриотизмом хрватским и познатом отпорношћусловеначком, бити гарантија мира довољна и за цео европски исток.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ово је била једна кобна обмана. Југославија са таквим границама, и са онаквим буџетом, била је, дакле, од првог момента један политички апсурдум. Француска је, на пример, са две стране ограничена великим планинским ланцима, Алпима према Италији, и Пиринејима према Шпанији; а с југа морем, где је могла у изванредним лукама држати флоту према њеном онда најбогатијем буџету на континенту; а са запада је граничила Океаном који су западне државе по природним законима њиховог положаја, требале увек да заједнички бране морнарице двеју савезничких држава (а не само једна од њих). Узимам овде за пример само питање граница ове једне европске државе, која је имала срећу да према Немачкој, главном непријатељу, има једну једину границу отворену. Скоро не ни већу него што је такву границу имала бедна Југославија према тој истој Немачкој, 1941. године!</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Већ само овакво питање будуће државне границе било је довољан разлог да се идеал уједињења сматра веома компликованим. Скупштина у Нишу је 1914. објавила да ће Србија ратовати и за ослобођење Хрвата и Словенаца, верујући да ће то ови радосно поздравити, али ни оног дана у Нишу ондашњи државници нису тим мислили и на уједињење, које је већ много сложенији проблем, као што се видело и на другим примерима европских држава. Србија је узимала обавезу да и својом крвљу брани сутра, и то против две велике силе, своје нове суседке, Немачке и Италије, западне границе, дигнуте већ до Триглава и до Муре! Зар то није био апсурдум.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Питамо се да ли се ондашња наша влада питала: шта Срби у замену и сами добијају за такву тешку обавезу против великих сила? Како таквој обавези одговара хрватски и словеначки унос у тај општи капитал, у то заједничко државно остварење? Скоро ништа, ко имало познаје истински случај са овим питањем. У војничком погледу, (нашто је Србија највише полагала), нико није смео мислити да ће са осећањима која су Хрвати увек имали према Србима, а нарочито оним са каквим су ушли били у државну заједницу, и са мешањем католичанства и аустријанштине, битних духовних оријентација хрватских, икад Хрвати гинути уз Србе, ма на којем фронту, и према којем било непријатељу. Већ првих дана уједињења, Хрвати су врло искрено у Загребу истицали да се никад не би борили за српске границе у Јужној Србији или на Тимоку.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Уопште, ни о каквим заједничким херојствима нису Хрвати дали да се говори широм целе њихове земље. Они су окретали чак на смешно српску ратничку историју, славу српске војске, која је била слављена као херојска и од свих непријатеља, а не само од пријатеља. Не признавајући да је ишта Србија допринела ослобођењу њихове земље, један хрватски министар, др Крајач, повикао је једном цинично у Скупштини, и то кратко након уједињења: “Реците нам колико кошта та крв коју сте пролили за Хрватску, да вам је платимо…”.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Никакве ни економске користи није имала Србија, ни српски народ око ње, удружујући у заједничку државу богате српске земље са пасивном Далмацијом, пасивном Словеначком, и за 1/3 пасивном Хрватском… Никакав њихов производ, ни природни ни индустријски, није био Србији неопходан, пошто је Српска Земља имала све исте природне производе и сама у изобиљу; а индустријске је могла јевтиније набавити из Мађарске и Италије. Међутим, Хрватска своју индустрију није могла продати ни у Италији, ни у Мађарској, пошто су обе индустријски богатије; а могла их је продати само српским аграрне.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Тако треба разумети цветање индустрије хрватске, и дизање Загреба до велеграда, пошто што она земља није рађала више под управом Београда него под управом Пеште и Беча… Тако и разумевајте изградњу Сушака, и велики процват Сплита. – Међутим, Хрватска није престајала са кукањем да је покрадена, ни онда кад је српска Војводина, једна од житница Европе, сама плаћала 52% целокупног државног пореза. Шта више Хрватска мало што није упропастила државу већ сутрадан по нашем уједињењу, са лакоумошћу која је превазилазила и сав цинизам ондашњих хрватских вођа.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Већ првих дана је Загреб позивао народ да не иде у војску. За аграрну реформу, коју је Београд дрзнуо да решава, (иако то никад нису хтели ни Мађари, ни Аустријанци, ни Турци, и која је увек непопуларна ствар), Хрвати су објавили своје протесте са највећим клеветама против Срба. И онда када је ту реформу спроводио Павле Радић!… На све европске конференције које су се где држале у оно време – у Паризу, Версаљу, Трианону и Рапалу – из Загреба су ишли меморандуми тражећи хрватску републику. Радић се у младости казивао Југословеном, – чак и Србином, сматрајући, иако нетачно, да су то два имена истог народа. (“Ја сам Србин који говори хрватски” викао је једном приликом овај љубитељ каламбура). Али у 50-ој години је пошао да руши монархију, и ствара републику у којој би он постао претседником. –Духовни бојкот Загреба против државе, био је нечувен. Радић, који је певао химне Фрањи Јосипу за живота Царевог, одржао је један плачеван некролог у Сабору кад је дошла вест о Царевој смрти; и заједно са осталим члановима Сабора гласао да му се у Загребу дигне споменик…</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Повика из Загреба против неспособног чиновништва и корупције, било је стварно само повика која је постојала свугде по Европи после рата, повика против општег зла.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Хрвати су бојкотовали државни зајам, а последица тога је био пад наше валуте, и милијардама губитка. Хрвати су бојкотовали и праводобно изграђивање железница, што је нанело такође огромне штете, и још већи пад валуте. Али не само огромне штете Србима, на које се гађало у њиховим богатим крајевима, него и против Хрвата, у њиховим убогим земљама, неразвијеним и пасивним… Промена њихове аустријске круне у ондашњу државну монету, српске динаре, у сразмери 1:3, направило је једну незакониту трговину са нашом валутом, јер нису мењане само употребљаване и прљаве хиљадарке хрватских сељака, него и вагонима новоувезене кријумчарене хиљадарке загребачких банкара, из Пеште и Беча преко Муре у Хрватску.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Правећи овакву саботажу држави, Радић је био окривљен и затворен, (уосталом врло неполитички, и доста ступидно), али кад се он вратио затим у ондашњи радикалски Београд, прва му је мисао била да оде да благодари Краљу, и ушао у Двор пољубивши, на очиглед свију, десни стуб Дворских врата. Србијанци су ово сматрали својом победом. Међутим, нешто доцније, исти Радић је тражио од чланова своје велике странке да нико не оде на откривање Штросмајеровог споменика у Загребу, како се не би правила забуна између његове политике, искључиво деструктивне, и Штросмајеровог “југославизма”, тобож конструктивног.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Др Влатко Мачек је пошао истим путем, кад је, пре мало година, тражио да промени своје име Југословенска Академија Наука у Загребу, коју је тако назвао Штросмајер да би је направио бар њеним самим именом, ако не и значајем својих академика, централом на југу словенском. Мачек је тражио да се не зове више Југословенском Академијом, него Хрватском. – Додајмо овој историји “југославизма” загребачког још један факат. Кад су 9. априла 1940, неки поштоваоци Штросмајера хтели дати опело у Загребу за спомен 35-годишњице смрти ђаковачког добротвора, монсињор Степинац, бискуп загребачки, тог се дана нашао на путовању, да не би узео учешћа у прослави Штросмајера, чије се име доводило, – иако погрешно, – у везу са “југославизмом”, главним принципом државе Југославије.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У таквом расположењу Загреба према држави Југославији, дошло је дакле и пролеће 1941, кад је требало највеће духовне заједнице међу члановима Једне државе, па поћи заједно на границу против непријатеља. И то не непријатеља Бушмана и Хотентота, или Лапонца и Самоједа, него Германа, који је у Загребу свагда имао пријатеље; и против Италијана, које су Хрвати увек мрзели, само зато што су их ови презирали. Хрватски официри су били већ спочетка спремани за прелазак непријатељу на фронту чим се овај буде појавио. Само су врло слаби мозгови међу Србима могли веровати да хрватски официри стоје срцем ближе Београду него Загребу, и српској војсци ближе него својим онамошњим породицама.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Да је неко запитао творце Југославије у Паризу, (изузимајући Трумбићев Југословенски Одбор), да ли би пристали на државу која би онако доживела издају на великом делу свог фронта, и у првом окушају југославенског патриотизма; а затим још и покољ пола милиона српске нејачи, не верујем да би се онда ико био решио на такву свирепу авантуру, као што је био 1. децембар 1918.<br />
<br />
Извор: <a href="http://www.scribd.com/doc/19857175/Jovan-Ducic-Verujem-u-Boga-i-Srpstvo">http://www.scribd.com/doc/19857175/Jovan-Ducic-Verujem-u-Boga-i-Srpstvo</a></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-72532536835269059822013-05-23T17:11:00.002+02:002013-05-23T17:12:36.966+02:00Лик са „Забавниковог” новчића - Јован Дучић<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<a href="http://2.bp.blogspot.com/-dcFsdg5KUdA/UZ4rbEjEEII/AAAAAAAAA3Y/DgHgxmsT9AM/s1600/04-03.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em; text-align: justify;"><img border="0" src="http://2.bp.blogspot.com/-dcFsdg5KUdA/UZ4rbEjEEII/AAAAAAAAA3Y/DgHgxmsT9AM/s1600/04-03.jpg" height="320" width="107" /></a><br />
<div style="text-align: justify;">
<b>Песника Јове надахнуће </b></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<i>Умео је и смео да воли не спутавајући осећања. Није ни чудо што је љубави оставио своје најлепше стихове.</i></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Јован Дучић био је човек који привлачи пажњу. Где год се појавио, постајао би тема о којој се прича и нагађа. „У Београду, спомиње вас цео свет”, написала му је једном Исидора Секулић. Чиме је Дучић то заслужио?</div>
<div style="text-align: justify;">
Пре свега својом поезијом. Једни су је величали, други ниподаштавали, да би се на крају сви сложили да је баш Јован Дучић тај који је српску поезију уздигао на висину на којој никада дотле није била. Већ као млад песник увидео је да без упознавања других култура не може много тога да се учини. Отишао је у Париз и Женеву, тамо дипломирао права и после десет година вратио се с поезијом пуном природе и љубави. Кад је постао дипломата, јавност је помно пратила извештаје о сусретима, пријемима и осталим Дучићевим пословима које је као представник државе обављао готово тридесет година у Истанбулу, Софији, Риму, Атини, Каиру, Мадриду, Лисабону, Будимпешти, Букурешту - где је био први југословенски амбасадор. Из Сједињених Америчких Држава, где је отишао уочи Другог светског рата, стизале су вести да је на челу организације српске дијаспоре, што се није допало власти. Свему набројаном треба додати да се Дучић истицао и својом појавом и понашањем господина па је био радо виђен гост на забавама угледних породица. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Па ипак, без обзира на сву заинтересованост јавности за Дучићев живот, о њему се не знају многе основне чињенице. На пример, не зна се да ли је рођен у Требињу (данашња Босна и Херцеговина) 5. фебруара 1871. године, годину дана касније, или можда 1874. године као што је сам тврдио. Чак није сасвим сигуран ни дан и месец рођења, зато што се помињу и 15. јун или 15. јул.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Не зна се са сигурношћу ни о Дучићевим љубавима, извору и разлогу његових стихова. Претпоставља се да је Магдалена Николић била највећа и једина права Дучићева љубав. Међутим, и све остале, а није их било мало, оставиле су траг у његовим песмама.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Госпођице Маго!</b></div>
<div style="text-align: justify;">
По једној верзији, Јован Дучић је упознао Магдалену Николић у јесен 1894. године на балу у тек саграђеном хотелу „Дрина” у Бијељини и већ се почетком новембра тајно верио, а по другој, њихов први сусрет збио се на забави поводом славе Свети Сава, на којој је Магдалена рецитовала Змајеву песму „Светли гробови”. Дучић је тада био млади амбициозни учитељ и песник, а Магдалена је тек завршила Трговачку школу. Била је лепа, из угледне семберијске породице, а о њој се старао деда Перо Живановић па је зато у њеном имену уз очево презиме додато и дедино. Али, кратко су били заједно. Већ 10. јула 1894. године одлуком Земаљске владе у Сарајеву Дучићу је забрањено да ради као учитељ у српским школама у Босни и Херцеговини јер су у преметачини његовог стана нађене две песме које нису биле по вољи аустроугарској власти: „Отаџбина” и „Ој Босно”. Дучић је морао да оде из Бијељине. Једини посао који је могао да нађе био је у школи манастира Житомислић код Мостара.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Одатле готово свакодневно пише Магдалени. Жали се на усамљеност међу манастирским келијама и не скрива љубомору: „Гђице Маго, оканите се друштва. Само тако ћеш ме одбити и нећеш чути за ме више. Поред Бијељине бих прошао а не би ти се свратио. Одговори ми ко вам је још у кући. Је ли онај апотекар?” Покушавајући да се извуче из манастирске изолованости, заноси се мишљу да студира филозофију у Грацу или Бечу. Школовање траје четири године, али, иако би то за њега била „највиша срећа”, како објашњава својој Маги у писму, студира само једну годину како би што мање био удаљен од ње. Пита је: „Можеш ли ти чекати мене, или желиш ли поћи за другог, то ти знаш. Заклели смо се једно другом, па заиста ја осећам да бих био проклет да погазим ријеч.” Међутим, у новембру јој пише да је био у Мостару код својих и да се добро провео на забави Српског пјевачког друштва: „На забави сам сједио до једне госпође, одавде, Мостарке. А помисли ко је то био? Она што је на слици била, она Даринка, она лепотица. Сјећаш ли се оне слике? Ето, до ње сам сједио. Мој стари севдах. Али каква је данас да је видиш. Промијенила се, омршавила, ослабила. Она два ока ко двије свјетиљке, које тек што се нису угасиле. Али је још увијек лијепа, мила.”</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://4.bp.blogspot.com/-koortN12du4/UZ4tmvPKViI/AAAAAAAAA34/tINjMH72dZg/s1600/04-05_velika.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://4.bp.blogspot.com/-koortN12du4/UZ4tmvPKViI/AAAAAAAAA34/tINjMH72dZg/s1600/04-05_velika.jpg" height="320" width="233" /></a>Идуће године Дучић ће прећи у Мостар - добио је место учитеља - и наставити да се дописује с Магдаленом. Она је тада и сама писала песме. С временом, њихова љубав се расплинула. Дучић се није никада женио, а ни Магдалена се није удала. Зарекла се да никад више неће изаћи из куће. Живела је од успомена и једине срећне тренутке налазила је у читању писама и песама човека кога је волела. Како је и желела, на њеном надгробном споменику пише: „Мага Николић-Живановић, 1874-1957, сама пјесник и пјесника Јове Дучића прво надахнуће”. Тако је Магдалена, барем натписом на гробу, озваничила своје место у Дучићевој поезији. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Уочи Нове 1902. године, Јован Дучић је у Паризу упознао Берту. Састали су се „пред кафеом као и обично”. Дучић је успео да је уведе у своју мрачну собу „без много наваљивања”. „Ја је чврсто загрлих и пољубих, спремајући се да скочим и сломим њен отпор. Тражила је да упалим лампу, али чим то учиних, силом је бацих на кревет. Одупирала се на такав начин да ме је то још више храбрило. Ипак, на крају схватих да је била чврсто решена да се не да. Чак ме је вређала како бих је пустио.” Растали су се пола сата пре поноћи заказавши састанак за сутра, а Дучић је затим отишао код пријатеља на дочек Нове године. Да ли је Берта девојка због које је у то време написао стихове: „Када је познах, небо беше мутно./ Врти су мрели с болним нестрпљењем.”</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Госпођицу Сизиемску упознао је децембра 1904. године у Женеви. На основу његових дневничких записа, сазнаје се да је тада имала двадесет година а Дучић тридесет или тридесет три (зависи кад је рођен), да је била Јеврејка и да је похађала хемијску школу. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://4.bp.blogspot.com/-c-ik9eDcsMY/UZ4uSLCqjWI/AAAAAAAAA4A/7jdPXHUdSjk/s1600/04-06_velika.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://4.bp.blogspot.com/-c-ik9eDcsMY/UZ4uSLCqjWI/AAAAAAAAA4A/7jdPXHUdSjk/s1600/04-06_velika.jpg" height="320" width="222" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Пољупци Зизиеме</b></div>
<div style="text-align: justify;">
О првим данима у јануару идуће године читамо у Дучићевом Дневнику: „Она је постала моја потреба, мој сан, мој циљ. Осећам поред ње младост, страст, чежњу за никада невиђеним ноћима и пољупцима. Воли ли ме? Можда не.” Неколико дана касније, након њене неузвраћене љубавне страсти, Дучић записује да је „њена пасивност била одвратна”. Па ипак, шаље јој поклон - јастук од злата. Нешто касније, да ли због поклона или нечег другог, Дучићева упорност је награђена: „Вечерас лежим носећи на устима још влажне пољупце Зизиеме. Како сам богат и како чувам лакомо и љубоморно то неочекивано благо.” Једног од наредних дана дошла је код Дучића, први пут, по подне после школе. Уживали су уз чај, колаче и бомбоне - послужење које је припремио заљубљени Дучић.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
„Празник моје љубави. Она ме љубила у чело, ја сам је љубио у уста.” Међутим, крајем марта Зизиема је открила да воли другог, па је Дучићу вратила поклоне: златни јастук, свилену мараму с његовим именом, писма и фотографије. „Она ме није волела. Она никог не воли”, тешио се остављени Дучић. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://1.bp.blogspot.com/-QsJKU5_Vbqk/UZ4vMqJGBwI/AAAAAAAAA4Q/uZrrAY9Wklk/s1600/04-07_velika.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://1.bp.blogspot.com/-QsJKU5_Vbqk/UZ4vMqJGBwI/AAAAAAAAA4Q/uZrrAY9Wklk/s1600/04-07_velika.jpg" height="236" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
На светосавској забави 1908. године вајар Симеон Роксандић и географ Јован Цвијић упознали су Дучића с Јованком Јовановић, супругом инжењера Танасија Тодоровића и мајком трогодишњег дечака и једногодишње девојчице. Јованка је била изузетно лепа. И, без обзира на то што је двадесет година старији Танасије није испуштао из вида, родила се љубав између ње и Дучића. Трајала је наредне две године, болна и страсна. „Тајна”, једна од песама надахнута том везом, завршава се стиховима:</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
„И тако две наше љубави очајне,/ Огрнуте лажју вечитом и ниском,/ Стоје немих уста у дну наше тајне / Два црна пауна на зиду старинском.”</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Из ове романсе родио се син Јовица. Танасију ништа није било сумњиво чак ни после лепоречивог говора који је Дучић одржао на првом рођендану свог сина. А онда се једном Танасије пре времена вратио с пута, и од гувернанте сазнао да му његов млади пријатељ не избија из куће и да је управо с лепом Јованком у шетњи. Уследила је паклена расправа и Јованка је са сином напустила мужа. О томе је 12. децембра 1910. године известио београдски лист „Мали журнал” у тексту „Дучићева љубавна авантура”. У поднаслову је писало: „Јован Дучић, чиновник нашег посланства у Софији, завео је жену једног вишег инжињера, мајку двоје деце, и са њом отпутовао у Софију.” У закључку текста пише да „цела варош и јавно мнење најоштрије осуђују г. Дучића, што је тако морално ниско пао да једну жену, која је дотле била честита и жена и мати, одваја од свога мужа и своје деце.” Дучићеву дипломатску каријеру спасла су његова два пријатеља, Богдан Поповић, један од највиђенијих професора Београдског универзитета, и писац Вељко Петровић, који су заложили свој углед код председника владе и афера је била заборављена. Убрзо након тога Дучић и Јованка су се растали. Она је постала глумица у Загребу и преудала се. Дучићев и Јованкин син Јовица завршио је глумачку школу и у наступу нервне кризе извршио самоубиство пиштољем.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://4.bp.blogspot.com/-2XfQe_hYppw/UZ4wdrp-j-I/AAAAAAAAA4g/TcHaCEjXyi4/s1600/04-08.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://4.bp.blogspot.com/-2XfQe_hYppw/UZ4wdrp-j-I/AAAAAAAAA4g/TcHaCEjXyi4/s1600/04-08.jpg" height="320" width="222" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Тајанствена А.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
Дучићева наклоност према лепим девојкама и женама још једном је довела у питање његову каријеру. По наговору Милутина Јовановића, његовог претходника у српској амбасади у Женеви који је премештен у Берн, извесна госпођа Фогел послала је писмо Министарству иностраних послова у коме тврди да је Дучић завео њену деветнаестогодишњу кћи, и да одбија сваку одговорност због тог чина. Дучић је све решио једним писмом Министарству. Запитао је како је могуће да „једна маникирка пише онако у стилу наше званичне кореспонденције, види се лако из којег места у Швајцарској иду конци ове литературе.”</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Нижу се љубави. Из Дучићеве седме деценије, у Дневнику је остао траг о А. У јануару 1937. године пише да је на великом пријему у римском хотелу „Палас Орсини” играо „са А. Која је била пажљива али расејана.” Након једног од заједничких излета пише: „За половину је А. млађа од мене. Све што ја немам, она има: највеће име, највеће богатство, највећу попустљивост према животу. Она мени завиди на имену које сам лично створио као писац и дипломат, на положају који ми даје богато провођење, на непопустљивости и тврдоглавој борби са животом.” Крајем фебруара за рођендан јој поклања мали будилник: „Нема дражег поклона него што је сат који жени коју волите непрестано куца о вама, који је увече опомиње кад треба заспати и ујутру закуца нови дан.” Следећег дана записао је да је А. отишла у Напуљ с мужем пошто су обоје у свити принцезе. Наредних месеци се дописују. А онда се постепено губи траг лепе А. у Дучићевом Дневнику.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Првог априла 1943. године песник се разболео од шпанске грознице. Умро је 7. априла. Сахрањен је у Герију, у америчкој држави Индијана, где је живео последњих година. Његова жеља да буде сахрањен у родном Требињу испуњена је 22. октобра 2000. године.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Извор: П<span style="text-align: left;">олитикин забавник, </span><span style="text-align: left;">Соња Ћирић</span></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-85538255233448782142013-04-22T15:33:00.001+02:002013-04-22T15:45:00.597+02:00Љубав Магдалене Живановић и Јована Дучића<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://3.bp.blogspot.com/-302L6lGFN_g/UXU-zW05CaI/AAAAAAAAA1I/YMrAi8ojivQ/s1600/Ducic+i+Magdalena.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://3.bp.blogspot.com/-302L6lGFN_g/UXU-zW05CaI/AAAAAAAAA1I/YMrAi8ojivQ/s1600/Ducic+i+Magdalena.jpg" height="262" width="400" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Оно што сваког посјетиоца Бијељине оставља без даха је прича о трагичној
љубави између Магдалене Маге Живановић, прве пјесникиње из Бијељине и
једног од највећих српских пјесника и књижевника Јована Дучића. Кренете
ли трагом ове приче, пут ће вас одвести у улицу Светог Саве, недалеко од
цркве Светог Георгија и некадашње зграде Гимназије, до мале, оронуле
куће обрасле у коров и заборав времена и људи. У овој кући, своју прву и
једину љубав пронашло је двоје младих, Магдалена Мага Живановић и Јован
Дучић. Некада је ова кућа била најљепша у Бијељини, а данас свједочи о
нашој немарности и небризи. Са малим балконом, урушена након пожара и
годинама препуштена сама себи, ова кућа одољева зубу времена и свједочи о
једној великој и трагичној љубави, чекајући да јој врате стари сјај и
да заузме право мјесто које јој вијековима и припада.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У јесен 1893. године Дучић стиже у Бијељину, који је у јулу те године
завршио Учитељску школу у Сомбору. Након тога добио је декрет Земаљске
владе којим се поставља за учитеља Српске основне школе у Бијељини.
Одмах по доласку, смјешта се у кућу познатог трговца Пере Живановића,
заправо његовог зета Јове Николића..</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Тако је унука Пере Живановића и кћерка Јове Николића, Магдалина, звана Мага имала прилику да одмах упозна новог учитеља.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Одмах по доласку, Дучић се смјестио у најљепшу кућу у граду. „То ти је
кућа газда-Пере Живановића. Из протина сокака, како од Дашнице идеш, има
узан сокак што води према Живковића кући. Крај тог сокака ограда је
његова и његов одађжилук, ђе шљиве суши. Отуд се пређе у башчу, из башче
у авлију.“</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Упознавши Магдалену-Магу Живановић, Дучић је био импресиониран њеном љепотом, а временом је упознавао и друге њене особине.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Дучић је са својим вршњацима у Бијељини-трговцима, осталим занатлијама и
ријетким намјештеницима основао драмску аматерску групу која је
припремала и давала позоришне представе разних комада са романтично
националним садржајима, којих је тада нарочито у српској књижевности
било заиста у великом избору и од разних писаца. Ти млади представници
новонастале грађанске класе града тражили су пунији и културнији живот
са личном афирмацијом у култури. И у том смислу била је запажена велика
јавна приредба у великој Сали новоизграђеног Хотела Дрина, на празник
Светог Саве 1894. год. Јован Дучић је припремио највећи дио овог
програма са својим аматерима из града, режирао је трагедију „Светислав и
Милева“ Јована Стерије Поповића и био тумач улоге несрећног Светислава.
Ово се све заснива на реалној претпоставци, јер је Дучић имао посебну
љубав и наклоност према књижевности још док је био у школској клупи. Те
године је процвјетала романтична пјесникова љубав, коју ће цијелог свог
живота носити као незараслу и неугаслу рану на срцу, која је остала све
вријеме младости усамљена и рањена, без исцјељења.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
„Љубав, кашаљ и сиромаштво не могу се сакрити“, писао је Андрић, те се о
љубави између Живановићеве унуке Маге и сиромашног учитеља из Требиња
све више причало. Чаршије је чекала шта ће се догодити и како ће
реаговата чувена породица.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У причањима старијих становника Бијељине, Дучић и Мага су се морали
растати јер он као младожења није одговарао таквој дјевојци. Могло би се
претпоставити да су против Дучића били Магин отац Јово Николић и њен
брат Стево, који је сам покушавао да пише.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У мјесецу новембру Дучић и Мага обећали су се јадно другом. Годину дана
касније у писму Маги Дучић је подсјећа на то: „ Ја ти нисам дао прстен,
али сам ти дао нешто што више вриједи него комадић злата, дао сам ти
ријеч. Прстен је само формалност, а главно је поштена ријеч.“</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Јован Дучић није одговарао њеном богатом оцу који није желио да му се
ћерка јединица уда за човијека из непознате даљине, него је тражио
пријатеља себи равна по богатству и положају. Као добро васпитана
патријахална ћерка, послушала га је и није се удала за Дучића, али ни за
„нађеног“ богатог трговца Брчака, Параносова, кога је отац свесрдно
својој јединици препоручивао.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У мају 1894. год. извршен је претрес Дучићевог стана по налогу Котарског
предстојника Чернија, и том приликом нађене су двије пјесме „Ој Босно!“ и
„Отаџбини“. Ријешењем земаљске владе од 10. јула 1894. год. под бројем
1872 Дучићу се забрањује вршење учитељске дужности на српским школама у
Босни и Херцеговини. Након тога Дучић је напустио Бијељину. Мага је
стегла срце када се растајала од свог вољеног. У једном писму, касније,
Дучић ће јој замјерити што није пустила сузу приликом њиховог растанка,
али лијепа и горда Мага знала је да крије свој бол. Тако су двије
Дучићеве пјесме придоњеле да он напусти Бијељину.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Бијељински Ромео и Јулија су тако заувијек раздвојени, вољом старијих
који су уништили једну искрену љубав: он је остао неожењен, а она
Магдалена Живановић неудата из пркоса због забрањене љубави. Магдалена
Живановић, кћерка богатог бијељинског трговца Јована Николића, несрећна
велика Дучићева љубав остала је у породичној кући у сјеновитом хладу
заборављена и напуштена, усамљена и неповјерљива, у свијету својих
успомена из младалачких дана гдје је проживљела своје дане, испуњена
тугом и болним сјећањем. Вјерна обећању које је пред олтаром дала оцу да
се неће удати за Дучића, умрла је 2. јануара 1956. године у дубокој
старости, у својој 80.тој години живота. Краткотрајни боравак у Бијељини
и љубав према Маги, остаће неизбрисиви и у пјесниковом сјећању. Дубоко
урезане носиће их у свом срцу до краја живота, скривајући тајну о једној
дјевојци и једној љубави. Јер Мага је дио Дучићевог живота, а Бијељина
је легендарно мјесто његове младости. Заметак новог, другачијег Дучића
потекао је из Бијељине. И зато се Бијељина може поносити што је њеним
улицама, једно вријеме корачала таква величина као што је Јован Дучић.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Извор: <span style="text-align: left;">Туристичка организација Бијељина</span></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-83135599273018778202013-03-19T19:28:00.003+01:002014-01-21T18:09:34.935+01:00Бијељински Ромео и Јулија<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://4.bp.blogspot.com/-kTKYeb5JvqI/UUirIxd7NgI/AAAAAAAAAqk/wQfiiy9u334/s1600/Ducic+i+Magdalena.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://4.bp.blogspot.com/-kTKYeb5JvqI/UUirIxd7NgI/AAAAAAAAAqk/wQfiiy9u334/s1600/Ducic+i+Magdalena.jpg" height="262" width="400" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Јован Дучић је један од најзначајнијих српских мислилаца и пјесника,
аутор низа књига поезије и прозе, међу којима су и „Градови и химере“ и
„Благо цара Радована“, академик Српске краљевске академије, дипломата
Краљевине Србије и Југославије у Риму, Атини, Мадриду, Каиру и Друштву
народа, посланик (у рангу који је одговарао рангу амбасадора) у
Будимпешти, Риму и Мадриду, први југословенски дипломата са звањем
амбасадора (у Букурешту), велики родољуб, али и освајач бројних женских
срца у градовима у којим је службовао, заводник који је од једне
заљубљене грофице на поклон добио вилу у центру Будимпеште, коју је
поклонио својој земљи и у којој је и данас амбасада Републике Србије,
човјек који је, прича се, на питање зашто нема кућу у Београду,
одговорио: „Шта ће ми кућа, кад ћу једном имати читаву улицу?“.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Једног јесењег дана 1893. године у Бијељини је, на почетку узбудљивог
животног пута, освануо Јован Дучић. Прво запослење које је нашао након
завршене сомборске Препарандије (Учитељске школе) било је у Српској
основној школи (данашња ОШ „Свети Сава“) у Бијељини.</div>
<div style="text-align: justify;">
Под утицајем југословенских слободарских идеја и таласа националног
буђења који су захватили тадашњу Босну и Херцеговину, Дучић се одмах
укључио у друштвени живот Бијељине, привлачећи пажњу околине како већ
тада богатим духом, тако и херцеговачким стасом и наочитошћу. Врло брзо
по доласку у Бијељину, са вршњацима – трговцима, занатлијама и ријетким
службеницима, основао је аматерску драмску групу која је изводила комаде
национално-романтичарског садржаја.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У то вријеме, средишњи културни догађаји су биле Светосавске академије, а
Академија у хотелу „Дрина“ 1894. године је имала следећи програм:</div>
<div style="text-align: justify;">
<ol>
<li>Говор – Јово Дучић, српски учитељ</li>
<li>Србин, Србин – композиција Хавласа, пјева мушки збор</li>
<li>Вила – Ј. Ј. Змај, декламује Вјера Бугарска, срп. учитељица</li>
<li>Сабљо – пјесма</li>
<li>Свети Сава – пјесма В. Илића, декламује Катарина Новаковић, ученица IV разреда осн. школе</li>
<li>Дует за тенор и баритон, од Ивана пл. Зајца, пјева г. Стево Тодоровић, овдашњи грађанин</li>
<li>Издајици – Ј. Ј. Змај, декламује Павле Чонић, срп. учитељ</li>
<li>Под прозором – пјевају чланови мушког збора</li>
<li>Косовка дјевојка – народна пјесма уз гуслу</li>
<li>„Светислав и Милева“ – жалосна игра у четири радње, представља бијељинска српска омладина.</li>
</ol>
</div>
<div style="text-align: justify;">
Вјероватно на овој Светосавској академији млади Дучић је упознао
Магдалену – Магу Живановић, унуку богатог бијељинског трговца и једног
од најугледнијих Бијељинаца (Магдаленино рођено презиме јој је било
Николић, али је из љубави према дједу преузела његово презиме). Касније
је Дучић овако описивао Магдалену: „Ал' и бјеше ђевојка, рођо мој, да је
не би аман у свој Посавини нашао! Мани се, чоче, ко је није видио, није
му ни око запело за њом.“ Њихови савременици су о младој Магдалени
говорили да је вољела да се последња појављује у колу, јер је држала до
тога да сви на њу обраћају пажњу. Била је увијек лијепо обучена, држећи у
руци при игрању црвену марамицу којом је често махала, а остале су им у
сјећању и њене црвене папуче у којим је играла.<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Између двоје младих убрзо је планула љубав, која је од почетка била
осуђена на пропаст, што ће Јовану и Магдалени донијети ореол бијељинских
Ромеа и Јулије. Крајем 1893. године млади љубавни пар се тајно вјерио
и, вјероватно под Дучићевим утицајем, Магдалена је почела да пише
поезију, поставши тако прва бијељинска пјесникиња. Убрзо је о љубави
Живановићеве унуке и сиромашног учитеља почело да се прича по чаршији и
сви су чекали да виде шта ће се догодити и како ће реаговати Магдаленина
породица.<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Наравно, у то вријеме је било тешко прећи преко класних разлика и
Магдаленин отац није дозволио да му се кћерка уда за сиромашног човјека
из непознате даљине и за њу је тражио прилику равну себи по богатству и
положају. Као патријархално васпитана кћерка, Магдалена га је послушала и
није се удала за Дучића, али је била довољно одлучна да се не уда ни за
„прилику“ коју јој је нашао отац, богатог трговца из Брчког.<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Крају Магдаленине и Јованове је допринијела и сила много моћнија од
бијељинске чаршије и породице Живановић. У мају 1894. године полиција је
извршила преметачину Дучићевог стана и пронашла двије родољубиве пјесме
у којим Дучић, између осталог пјева:</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
„Не трза те ужас бједе, нит' те трза ужас рана,</div>
<div style="text-align: justify;">
Мирно спаваш, мила мајко, тешким санком окована,</div>
<div style="text-align: justify;">
Зарудиће љепша зора, љепшом добу сванут дани...“</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
10. јула исте године Дучић је, на основу рјешења Земаљске владе, морао
да заувијек напусти Бијељину и своју Магдалену. Дописивали су се још
неколико година, а онда су Дучићева писма престала да долазе. Својеврсна
пјесничка преписка је остала забиљежена и на страницама књижевног
часописа „Босанска вила“ у којем су објављиване њихове пјесме.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Магдалена је писала:</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
„Над гранчицом дјено славуј болно јеца,</div>
<div style="text-align: justify;">
Спустила се ноћца тија,</div>
<div style="text-align: justify;">
Ђе поточић тихо бруји, вјетрић пирка</div>
<div style="text-align: justify;">
И гранчицу лако нија:</div>
<div style="text-align: justify;">
Ту уморна душа моја мира тражи</div>
<div style="text-align: justify;">
И у чежњи тебе чека:</div>
<div style="text-align: justify;">
Груди дршћу, усне шапћу, боно, тијо,</div>
<div style="text-align: justify;">
Кад ћеш доћи издалека...?“</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
А Дучић јој је „одговарао“:</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
„Тебе тражим дан кад мине</div>
<div style="text-align: justify;">
И спусти се вео ноћи,</div>
<div style="text-align: justify;">
Кад звјездано небо сине,</div>
<div style="text-align: justify;">
И по тихој, по самоћи,</div>
<div style="text-align: justify;">
Мјесец блиједи кад заплови</div>
<div style="text-align: justify;">
По пучини неба плава</div>
<div style="text-align: justify;">
...</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Тебе тражим слатко лане</div>
<div style="text-align: justify;">
И пламене твоје очи</div>
<div style="text-align: justify;">
И све дане просниване,</div>
<div style="text-align: justify;">
Пробдивене страсне ноћи –</div>
<div style="text-align: justify;">
И веселе, бурне сате</div>
<div style="text-align: justify;">
И јад што ме сјећа на те...“</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Магдалена никад није пребољела растанак са Дучићем и све до смрти, 1956.
године, живјела је у кући своје младости, усамљено и у неповјерењу
према спољном свијету, заборављена готово од свих. Једина утјеха су јој
била безброј пута прочитана Дучићева писма.</div>
<div style="text-align: justify;">
А ни Дучић, и поред небројених љубавних авантура, вјероватно никад није
преболио Магдалену, о којој је често са сјетом причао својим
пријатељима.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
О Дучићевој вези са Бијељином свједочи и једна молба коју је Дучић, као
већ познати књижевник и дипломата, добио од Пјевачког друштва „Србадија“
за помоћ у изградњи дома за потребе Друштва: „На првом мјесту, у овоме
идеалном, друштво је слободно да Вам саопшти да би жељело и да би било
срећно, ако види да Ваш дом 'Србадије' буде сазидан и назван 'Задужбина
песника Јована Дучића'“, стоји, између осталог, у писму упућеном 1937.
године.</div>
<div style="text-align: justify;">
На маргини писма Дучић је записао: „Послао 6. децембра 1937. године
прилог од 1.000 дин. Молио да неизоставно назову свој дом именом великог
пјесника Филипа Вишњића, њиховог најближег земљака“.<br />
<br />
<div style="text-align: right;">
<i>При изради текста о љубави Магдалене Живановић и Јована Дучића, између осталог,</i></div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<div style="text-align: right;">
<i>
кориштени су подаци из књиге "Корзо старе Бијељине" Слободана Петровића.</i></div>
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Извор: <span style="text-align: left;">Званична презентација општине Бијељина</span></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-39568318272905123132012-11-15T13:02:00.000+01:002013-03-19T19:29:35.033+01:00Тамо где је остала Дучићева душа<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://3.bp.blogspot.com/-6Zzi58QymUA/UKTZeu8c5aI/AAAAAAAAAVQ/nPEKc2SyjE4/s1600/Magdalena+i+Jovan.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://3.bp.blogspot.com/-6Zzi58QymUA/UKTZeu8c5aI/AAAAAAAAAVQ/nPEKc2SyjE4/s1600/Magdalena+i+Jovan.jpg" height="262" width="400" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Млади учитељ Јован Дучић у Бијељину је дошао између Велике и Мале
Госпојине 1893. године из Сомбора, чим је завршио учитељску школу.
Стигао је са репутацијом даровитог песника, јер је већ сарађивао у
познатим часописима "Босанска вила", "Нова Зета", "Голуб", "Весник".</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Почео је учитељовати а онда га у тихој варошици стиже право песничко
усудиште - љубав. На Светосавској свечаности у хотелу "Дрина" упознаје
Магдалену Николић, кћерку рано преминулог Јована Николића, о којој се
бринуо њен деда по мајци, познати бијељински трговац Перо Живановић,
чије је презиме касније додала своме крштеном. Под њим је у "Босанској
вили" објављивала своје песме.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Магдалена је била лепа девојка, тек свршена ученица Трговачке школе. И
планула је страсна, лирска и јединствена љубав између чудесне Семберке и
стаситог Херцеговца.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Судбина је хтела да се Магдалена и Јован убрзо, не својом вољом,
раздвоје. Званично је забежено да су полицијске власти у Бијељини, по
налогу котарског предстојника, у мају 1894. године, претресле стан
младог учитеља Дучића, и том приликом нађене су две његове песме "Ој,
Босно!" и "Отаџбина".</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Дучић је одмах морао напустити Бијељину. И своју Магдалену - са којом
се, највероватније, тајно верио претходне године. После прогона из
Семберије Земаљска влада у Сарајеву јуна 1894. године забрањује му
вршење учитељске дужности у свим српским школама у БиХ. Ипак он успева
да добије намештење у манастирској школи у Житомислићу и почиње да се
дописује са својом вереницом Магдаленом. Њихова кореспонденција
настављена је и касније, када је прешао у Мостар, где је од 1895. до
1899. године био учитељ у српској школи. Из Житомислића, 29. новембра
1894. године, песник пише:</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
"Кад сам отишао из Бијељине и пољубио се с тобом а ја сам се зарекао
Богом и животом да моја уста неће пољубити никог више док тебе не пољубе
као своју. Од тог часа, тако ми Бог помогао, моја уста не дотакоше се
ничега а не као што ми ти рече да се ја љубим. А тим сам се чисто
поносио и то ми беше нешто мило..."</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У неким писмима он је назива "једином на свету, рајем у грудима и срећом
сведржећом". Највећи део те Дучићеве кореспонденције сачуван је.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Магдалена се по одласку Дучића закапијала у велику кућу. Много прстију
је било уплетено у ову љубав а испаштали су само њих двоје - ни криви ни
дужни. Никада, изгледа, нису могли једно другом да објасне шта им се,
заиста, све то догодило и зашто је око њих баш све то тако неразумљиво,
непојмљиво. Дучић није дошао својој Магдалени а ни у Бијељину никад
више. А Магдалена га је чекала о много Божића, све до 1956. године,
када се, у дубокој старости, упокојила. Причају, да је годинама, као
сенка, тумарала по тој старинској пустој кући, чекајући Дучића. Да јој
је дошао, можда би му рекла да никада није "наваљивала да се уда".
Посебно не за неког богатог Брчака, нити за Д. К. којег јој Дучић помиње
у једном своме писму.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Чекала га је читав свој век - и није га дочекала. А било је много љубави - на обе стране - а били су млади и лепи.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Кнез песника Јован Дучић - био је Семберац скоро онолико колико је био и
Херцеговац - у равници између две реке танкоћутно је вољен.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
И Магина кућа у Бијељини, као и она знаменита у Верони, има балкон - још
једна сличност између бесмртних љубавника: Ромеа и Јулије. Пре неколико
година, тридесетак метара даље од Магдаленине куће, радници Комуналног
предузећа у Бијељини поткресивали су дрвеће - на месту једне одсечене
гране појавио се јасан и препознатљив лик Исуса Христа. То дрво је сада
постало мало светилиште.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
О великој љубави двоје песника и сада се у овој равници приповеда.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Родна кућа</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У Бијељини, готово у центру града, се и сада налази Магдаленина родна
кућа, доста оронула, нарочито изнутра. У њој је, може се поуздано
закључити на основу њихове преписке, становао и сам песник.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Потврда љубави</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Колико је Магдалена волела Дучића потврђује и споменик на гробљу Пучиле.
На камену је уклесано : "Магдалена Николић - Живановић, 1874 - 1957,
сама песник и песника Јове Дучића прво велико надахнуће".<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Тихомир Несторовић</div>
<div style="text-align: justify;">
26.08.2008. Глас Српске</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-36433398361106656022012-11-14T13:25:00.000+01:002013-02-12T13:46:54.283+01:00Дучићева ненаписана песма<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div class="text_holder">
<a href="http://2.bp.blogspot.com/-sPQEIwMPnWY/UKON7g_OgUI/AAAAAAAAAUs/2yERE7dynL4/s1600/ducic.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://2.bp.blogspot.com/-sPQEIwMPnWY/UKON7g_OgUI/AAAAAAAAAUs/2yERE7dynL4/s1600/ducic.jpg" /></a><br />
<div style="text-align: justify;">
Чини нам се да она, хајдегеровски одређена једна, једина велика песма исијава у Дучићевим лирским циклусима у којима се проговара о метафизичким темама</div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Тумачења</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Равно сто година након појаве Дучићеве збирке Песме (1908), свакако наше најзначајније песничке књиге из прве деценије двадесетога века, нема сумње (а током протеклих деценија и те како их је било) да је њен аутор један од највећих уметника српског стиха. Гледан у целини, његов песнички опус је богат и импресиван, метричка виртуозност и језичка софистицираност у претежнијем броју песама је задивљујућа.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ипак, над тим опусом лебди једно непријатно питање: која је и где је Дучићева велика песма, она препознатљива, незаобилазна, коју би на помен Дучићевог имена понајпре призвала у свест велика већина читалаца и критичара? Склони смо наиме, никако без разлога, да поједине песнике, оне које називамо класицима, и то махом Дучићеве савременике, везујемо за њихове велике, вероватно и најбоље песме, оне око којих се попут поетичког језгра или мотивског магнета окупљају сва друга њихова остварења, песме које су не само незаобилазне у сваком антологијском избору, него су постале, независно од времена када су настале, врхунска, репрезентативна остварења нашег језика и уметности.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
И критичари, говорећи о овим ауторима, обично почињу или своја тумачења завршавају промишљањем тих великих песама, које су углавном и најзахтевније за разумевање – то је Santa Maria della Salute у поезији Лазе Костића, Можда спава за Диса, Светковина Симе Пандуровића, Искрена песма Милана Ракића, а код Црњанског вероватно поема Стражилово. Која би онда била та песма у Дучићевом опусу? Сагласности код тумача и читалаца изгледа да нема – неки би издвојили Јабланове, други вероватно програмски сонет Моја поезија или можда неку од познијих рефлексивних песама попут Повратка, Путника или Натписа.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Као прилог тврдњи да ово питање није нимало произвољно, већ, напротив, задире у срж не само доживљаја и разумевања Дучићеве, него и поезије уопште, стоје два важна аргумента – први, аутопоетички, који је формулисао сам Дучић у једном од својих есеја, и други, херменеутички, који је неку деценију након нашег песника образложио један од најбољих тумача природе песничког језика, филозоф Мартин Хајдегер. Фасцинантан је и неочекиван сусрет Дучићевог и Хајдегеровог размишљања о ненаписаној песми, с тим што први говори из визуре песника а други из перспективе читаоца и тумача. На крају свог бриљантног есеја о Милораду Митровићу, данас полузаборављеном песнику са измака деветнаестог века, Дучић, у духу симболистичке поетике, опширно пише о томе како заправо сваки песник никада не испева своју најлепшу песму. У сталној борби за праве речи које би својом евокативном снагом и музичким струјањем продрле до оног најдубљег у запретеној људској духовности, песник никада не стигне да оствари ту „основну, битну, свеобимну, сверешавајућу” песму. „Зато је”, закључује Дучић, „трагање свих песника за ненаписаном песмом нешто трансцедентно, што и њега самог надвисује и натпева”. Иако уопштени, ови искази несумњиво проистичу из ауторовог личног стваралачког искуства, односно из аутопоетичке свести о (неминовном) изостанку управо своје велике, свесадржавајуће песме. Завршен у својој коначној верзији пред ауторову смрт у Америци 1943. године, есеј о Митровићу објављен је постхумно у књизи Моји сапутници 1951, две године пре појаве познатог Хајдегеровог огледа Језик у песми, о стваралаштву Георга Тракла. У духу своје филозофије, Хајдегер заснива особени херменеутички приступ поезији. Тумачити поезију неког аутора заправо значи трагати, некада и несвесно, за његовом кључном, свесакупљајућом и свепрожимајућом песмом која увек остаје неизговорена. Тумачећи поезију стално се морамо кретати од исказаног ка скривеном, од присутног ка одсутном, од сваке појединачне песме ка оној једној, јединој која стално измиче и тек каткад проговори и зазвучи у неком од стихова и строфа.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Али од којих то строфа и песама треба поћи да бисмо стигли до обриса Дучићеве, овако схваћене, ненаписане песме? Иако у његовим бројним програмским песмама можемо наћи исказе попут оног да су стихови „ехо речи што се нису рекле”, чини нам се да она, хајдегеровски одређена једна, једина велика песма исијава у Дучићевим лирским циклусима у којима се проговара о метафизичким темама, о тајанственом односу овостраног, у коме човек тренутно јесте, и оностраног простора, из кога је потекао и у који се поново враћа. То су понајпре Вечерње песме, настајале (као и Јутарње и Сунчане песме) махом током двадесетих година прошлога века, којима се придружује збирка Лирика из 1943. године (објављена у Питсбургу управо на дан песникове смрти). Ту су најуспелије и најдубље Дучићеве песничке слике. Оне припадају поетици наслеђа симболизма, о којој у истоименој књизи говори Сесил Баура, тумачећи поезију Валерија, Рилкеа и Јејтса где се, као и код позног Дучића, „признаје да негде лежи тајна бића, чији покушај разоткривања песми често даје тон и смисао молитве”. Не само обраћање лирског субјекта Богу или анђелу, него и често присуство упитних форми у синтаксичко-интонационој структури ових Дучићевих песама („Који је сат у свемиру? / Дан или поноћ, шта ли је?” или „Ко чека на међи? О та / највећа тајна што траје”) или пак учестало завршавање реченица троструком тачком, даје Међи, Чекању, Тајни, Путнику или Химери ауру нуминозног, наглашено усмерава кретање песничких слика од чулног, предметног света ка ономе што ту предметност превазилази, ономе што је у исти мах и извор и ушће свеколиког постојања.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Драма бића које у себи носи божју искру, али ипак не може да проникне у противуречну суштину свога творца коме се на крају поново враћа, присутна је у свакој појединачној песми, али њено разрешење, њен први и последњи чин остају непознати. Мноштво питања свој одговор има у оној сверазрешавајућој неизговореној песми. Тајна човековог постојања постепено се у своди на тајну саме речи чије је изговарање краткотрајни прекид између два ћутања. Песнички изговорене речи чувају у Дучићевим позним стиховима нешто суштински неизговорено што остаје „иза међе”, у простору оне једне и једине песникове песме која остаје ненаписана. Та песма постоји у свемоћном и свесадржајном чистом безгласју универзума наслућеном у песми Међа:</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
„Знам, чува безгласна жица</div>
<div style="text-align: justify;">
Све звуке неба и света,</div>
<div style="text-align: justify;">
И црна поноћна клица</div>
<div style="text-align: justify;">
Све боје сунчаног лета...”</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Предраг Петровић</div>
<div style="text-align: justify;">
Политика, објављено: 19.04.2008.</div>
</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-35108693679341737842012-11-13T12:12:00.001+01:002012-11-13T12:12:32.223+01:00Благо цара Радована - О пријатељству<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://3.bp.blogspot.com/-WIqPHivhigk/UKIrAFvk0RI/AAAAAAAAAUU/HIdXH0x8pCU/s1600/67817_1489469764761_1474492033_31031020_6713128_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="287" src="http://3.bp.blogspot.com/-WIqPHivhigk/UKIrAFvk0RI/AAAAAAAAAUU/HIdXH0x8pCU/s1600/67817_1489469764761_1474492033_31031020_6713128_n.jpg" width="400" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
(Одломак)<br />
<br />
Људи не смеју остати сами са собом. Жена је најбољи спасилац од
Чамотиње. Људи се не жене толико из љубави и физичке потребе, колико из
црне досаде, не зато да с неким поделе задовољство и срећу, које се
нерадо деле, него да поделе досаду. И жена изневерава мужа више из
досаде него из перверзије, као што њој то исто ради и њен човек.<br />
<br />
Због досаде човек мења кућу, улицу, варош, земљу. Из досаде мења
лектиру, чак и идеје и принципе. Човек не лови да убија животињу него да
убије своје драгоцено време.<br />
<br />
Сам са собом, врло си близу рђавог човека.<br />
<br />
Човек тражи пријатеље кроз цео живот, и онда када то чини и без доброг
плана и без доброг начина. Ово је често и разлог највећих несрећа, јер
падамо на лажне пријатеље који су опаснији од непријатеља зато што носе
маску на лицу и нож у рукаву.<br />
<br />
Пријатељство има три мотива: пријатно, добро, корисно. Зато има и три
врсте пријатељства: из дружељубља, из доброљубља и из користољубља.<br />
<br />
Лакше се измире људи завађени после битке или непријатних дела, него
после речи у којима је било увреда. Рђаво дело је нестало онога часа кад
се преко њега прешло, јер се рђаво дело може поправити добрим делом;
али се ружне речи не могу исправити лепим речима. Људи иронични били су
често људи пуни духа; њима су се увек дивили више него што су их волели.
Иронија, међутим, погађа већма онога чије је она оружје него и саму
жртву.<br />
<br />
Треба непријатеља задужити ма чим било. И оно што у људима постоји
зверско, не може се укротити никаквим поклонима, колико се то може
укротити лепом речју. Уосталом, никад човек према човеку није праведан,
ни кад воли ни кад мрзи.<br />
<br />
Највећма се воле они људи који имају исте врлине а највећма се мрзе они који имају исте мане.<br />
<br />
Пријатељство се задобија пажњом већма него икаквим херојским доказима.
Треба волети без обзира да ли смо одмах вољени у замену. И увек дати
нашем пријатељу предност у заслугама тог пријатељства, а никад га не
ставити у подређен положај, у којем би се осећао дужником<br />
<br />
Добро је избегавати чест сусрет са непријатељем, али и са пријатељем. А
за услуге боље се понекад обратити непријатељу него пријатељу. Има
случајева где смо од непријатеља направили пријатеља само тим што смо му
дали прилике да нас обавеже. Човек природно воли оног коме је учинио
добро, јер онда у том другом човеку има нешто и од његовог дела и од
његове лепоте.<br />
<br />
Нико не воли несрећне, и свако избегава убоге. Млади иду само за срећним, а старци беже само од несрећних.<br />
<br />
Глупост је највећи непријатељ зближавања међу људима; глупост је
неумитни фактор непријатељства јер је извор свих неспоразума и заблуда.
Глупак не верује да уошпте мудрост постоји. Увек се нађу два глупака да
се један другом диве, и увек се нађу глупа жена и глуп човек да се
пољубе у уста. Глупак се наслања на глупака, као слепац на слепца.<br />
<br />
Непријатељи, то су често само наши прерушени пријатељи, које од нас дели
само какав неспоразум или предрасуда. Половина ваших непријатеља мрзе
вас само зато што мисле да их ви прежирете, и раде вам зло за леђима,
мислећи да бисте то њима и ви учинили ћим бисте могли.<br />
<br />
Ми немамо срећу да себи бирамо ни непријатеља ни пријатеља. Непријатељи
нас сами пронађу и први нападну, а пријатељи увек дођу случајно.<br />
<br />
Никад нас ни новац не усрећи, колико нас усрећи обична љубазност других
људи. Има безбројно срећа које иду улицама и тржиштима. Топао поглед и
љубак осмех наших познаника, усрећава и охрабрује више него материјална
помоћ.<br />
<br />
Зато на једном месту каже Платон да животиње имају урођени инстинкт
пријатељства и непријатељства. Сократ говори Глаукону: "Можеш лако
видети такав инстинкт код пса, а то је једна висока особина те
животиње". Глаукон: "Какав инстинкт?" Сократ: "Да лаје на оне које не
познаје, иако му нису учинили никакво зло; а да се удвара онима које
познаје, иако му нису учинили никакво добро. Зар се ниси дивио оваквом
инстинкту у пса?"<br />
<br />
Има пријатељства врло чистих и искрених, али која ипак нису интимна.
Руска интимност је продукт средине и климе. У Русији су ноћи безмерне и
дани кратки, степе непроходне, шуме непрелазне, реке непобедиве. Пред
таквим феноменима у природи, људи се скупљају у заједнице, у дуге
вечеринке и посела, где се прибију једно уз друго да би били весели, и
окупе се у заједнички рад да би одолели ветровима и просторима. Нигде
нема таквог друзељубља, а зато нема нигде ни те доброте и љубави човека
за човека.</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-48034129864262078382012-11-12T13:34:00.004+01:002012-11-12T13:34:42.246+01:00Благо цара Радована - О жени<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://2.bp.blogspot.com/-n_lJnR-lceU/UKDsWFdHywI/AAAAAAAAAT4/jV0a5aKOnwM/s1600/untitled+8.bmp" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="300" src="http://2.bp.blogspot.com/-n_lJnR-lceU/UKDsWFdHywI/AAAAAAAAAT4/jV0a5aKOnwM/s1600/untitled+8.bmp" width="400" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
(Одломак)</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Жене почињу бивати дубоко милосрдне тек кад су и саме дубоко несрећне, у
срећи су бездушне и пустоглаве, сасвим обратно од човека који је добар
само кад је срећан.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Код жена је урођено да вара на мало и на велико, свесно и несвесно,
намерно и ненамерно, а врло често и без икакве зле намере, и чак сасвим
често из најбоље намере: у највише случајева, само да би се већма
допала. Али једна жена само вреди колико воли, а она вара и када
највећма воли. Има жена које никад не кажу лаж, али никад не кажу целу
истину.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Жена воли човека док јој верује. И онда када га не воли, она тражи да
јој ипак верује. Не воли се бранити ни кад је крива; и хоће да има
илузију да је држите за добру и кад то није. Кад је не држите за добру,
она верује да је више не држите ни за лепу. А њој није довољно ни да
изгледа лепа, него хоће да буде и једина лепа. Кад жена треба да се
почне бранити, она се не брани, него престане да воли и почиње да мрзи.
Зато, не објашњавај се, него или узми или остави. Дубоко је увређена кад
је праве кривом, а није крива; а још је више увређена ако јој кажу да
је крива када то одиста јесте. Жена нема осећања одговорности као ни
дете; и она се брани сузама, а не разумевањем. Али и када моли за
опроштење, то не знаћи да признаје кривицу, него избегава грубе сцене.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Брак се најчешће састоји од једног лажова и једног насилника. Жене када
лажу, оне увек лажу на крупно и тотално; и кад имају да сакрију ситницу,
жене негирају и све друго што је с том ситницом у вези, и то брзо,
одлучно и коначно. Није нигде била, није никога видела, није ништа чула;
не познаје уопште особу за коју је везују зли језици; није било ничег.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ако хоћете да вас жена воли, треба јој дати прилике да вас сто пута слаже, и да увек изгледа као да то не видите.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Жена је и иначе увек једно биће за себе и за цео свет, а друго за човека којег воли.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Никад не питајте жену да вам каже нешто од своје прошлости. Ниједна не
воли да има прошлост, нити јој даје какву цену; а ако вам крије
прошлост, то није зато да њу не сачува за себе, него да вас не изгуби.
Ако хоће да прећути прошлост, то је и зато што је жена према прошлости
одиста равнодушна, јер жена по природи није романтик. Жена не подноси
спомен. Она бездушно све крије јер не жели да има очи ни на чему што
није у вези са човеком којег воли у том тренутку. Жена живи с дана на
дан.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Само људи велике углађености и артисти у животу направе од љубави
неисцрпни извор своје радости или своје туге. Лирски песник говори о
својој љубави озбиљно као о створењу света. И данас је више на земљи
самоубистава због пропале љубави, него због пропалог имања или пропале
части. Просечни човек увек воли више жену него љубав. Код жена је сасвим
обратно: ретко је којој жени довољан само човек, и која не чезне да
буде вољена. Истина, много се на свету мање мисли о љубави него што
изгледа. Љубав на свету одрзавају само жене и песници.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Човек воли љубав - бол, а жена воли љубав - радост.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Први знак да једна жена одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна жеља да добије дете од човека којег воли.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Више за жену вреди један добар каламбур него најдубља Њутнова истина. За
њу више вреди човек духовит него дубок, и а више блистав него духовит.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Свака жена је досадна осим оне коју волимо. Међутим, жени није досадан
него само онај човек који јој се не диви, или који је не жели, или који
се не диви макар њеном укусу, или се не интересује бар њеним псетом.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Најлепша је жена у љубави она за коју кажемо да је лепа а не знамо зашто.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Лепота физичка, то је неоспорно једна племенита човекова врлина.
Уосталом, телесна лепота је само спољни израз виших унутрашњих човекових
лепота, јер лепота није никад била особина зликоваца и неваљалих жена;
и, неоспорно, увек поред физичких лепота у истом човеку борави још
неколико било душевних или духовних квалитета првог реда. Има одиста
најлепших очију које не умеју погледати и најлепших усана које се не
знају осмехнути. Обе ове велике и неопредељиве лепоте су нематеријалне,
јер су искључиво душевне. Леп поглед и леп осмех немају чак ништа
заједничког са бојом очију или формом уста. Осмех, то је зора и свитање
тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Да вас жена воли женски, морате с њом поступати мушки.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Човек заљубљен одмах мисли како да своју срећу подели, а жена мисли како
да своју срећу удвостручи. Жени није довољно да добије највише од
човекове среће, него да што више отме од човекове слободе. Јер јој је
сношљивија њена беда него човекова слободан, пошто је човекова слобода,
одиста, извор свих жениних неправда и несрећа.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ако и животиње могу да мисле, онда оне имају о нама извесно, исто мишљење које имамо ми о њима.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Много је мање љубави на свету него у литератури; у једном роману има више љубави него у једном великом граду.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Постоје два могућа брака: брак за младе и за младост, и други за старе и
за старост. Први да се подели срећа и обест, а други да се подели
несрећа и болест. За један прође време врло брзо, а за други је увек на
време. Паметан се човек ожени на време. У младости је брак ствар љубави и
спола, а у старости је ствар слабости и страха од самоће.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Жена је, ипак и неоспорно, највећа илузија човекова. Не постоји ниједна
срећа која је у стању да домаши радост љубави. Нема веће радости
човекове од оне коју може да подели са једном женом. Нема за хероја
ниједног правог тријумфа ако не може да свој победнички мач спусти пред
ноге жене коју воли.</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-10109366405324080342012-11-11T12:04:00.003+01:002012-11-11T12:04:54.281+01:00Благо цара Радована - О љубави<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://4.bp.blogspot.com/-NFblRdB1ha8/UJ-GIFikFnI/AAAAAAAAATg/0XntjTHwWkg/s1600/untitledlove.bmp" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://4.bp.blogspot.com/-NFblRdB1ha8/UJ-GIFikFnI/AAAAAAAAATg/0XntjTHwWkg/s1600/untitledlove.bmp" height="300" width="400" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
(Одломак)</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У љубави се осећа више него што треба, пати више него што мисли, сања
више него што се живи, и каже и оно у шта ни сами не верујемо. У љубави
се нарочито испитује свака појединост, сваки покрет, свака реч, поглед,
алузија. Заљубљен човек је мистик који живи од привиђења, који верује у
чудеса, који не верује нионо што је очевидно, који се бори с фантомима,
који измисли највећи део својих срећа и несрећа, и, најзад, који
изгради планове без сразмера и без логике, сасвим противно свему како би
радио да није заљубљен. А колико заљубљени живе у опсесијама и у
полулудилу, види се тек кад се такви заљубљеници најзад охладе, и
отрезне, и поврате себи. Заљубљени се данас очајно воле, као што сутра
могу да се очајно омрзну без стварног повода, као што су се и заволели
без стварног повода.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ни заклетва заљубљених није за њих имала судску вредност. "Добро пази,
сине мој, да никад свој разум не жртвујеш за љубав једне жене", каже
Креонт у Антигони. А Плутарх, говорећи о Антонију и Клеопатри, пет
векова после таквог Софокловог песимизма, каже о љубави: "Душа
заљубљеног човека живи у туђем телу."</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Заљубљени човек мисли да увек воли први пут, иако је пре тога сто пута
волео; а догађа се чак да верује како је одиста само овај пут истински
волео.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Љубав је најчешће једно велико маштање, јер смо измислили све врлине код
жене коју волимо, и уобразили да су све среће могућне, и закључили да
су све препоне ситне и незнатне. Човек који воли све жене, није заљубљен
у женскост колико је у женскост заљубљен човек који воли једну једину
жену. Да човек одиста воли постојано само једну једину жену, потребна је
машта која иде у привиђење и прелази у лудило. Тако су песници, као
људи од маште, увек били велики страдалници у љубави. Али су песници у
љубави искренији него сви други људи. Анакреон каже: "Ако можеш да
пребројиш лишће у шуми, или песак у мору, онда ћеш моћи пребројати и
моје љубави."</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Љубав је озбиљна и света ствар, али су заљубљеници - зачудо - увек
смешни за све остале људе. Довољно је да вам неко исповеди да је
заљубљен, па да му у вашим очима падне цена.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Жена не зна да поштује, него да воли. Жене не траже ни да ви њих
поштујете, него да их волите. Поштовање за њих значи одсуство сваке
љубави, нешто хладно и из главе, а не нешто преосећајно и из душе. Оне
верују да неког треба најпре волети, како би га затим истински
поштовале, а људи мисле обратно. Жене мисле: где је много поштовања, ту
је мало љубави. Жене имају сталну потребу да буду вољене, и кад оне саме
не воле, и зато се често предају и људима који су им иначе физицки
немили.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Жене почну да љубе само онда кад су вољене, или бар кад мисле да су већ
вољене. Иницијатива љубави увек долази од човека. Жена хоће више да буде
вољена, него да сама воли; и више да је желе, него да је воле. Она не
само да прва не воли, него прва и не бира. Човек јој се може наоко и да
допада, али је ретко да га прва заволи. Жена иде више за љубављу
човековом, него за својом природом. Жена може да се занесе за богаташем
или артистом, за војником или спортистом, за лепим или за умним, али се
најзад дадне, често за цео живот, сасвим друкчијем човеку него каквог је
замишљала и желела. Она увек подлегне јачем, а не лепшем и умнијем, ни
бољем и милијем. Ретко која жена виси о руци човека који је био одиста
човек њеног укуса. Падајући пред јаким а не пред добрим и лепим, жена не
разуме дух него вољу, ни лепоту него намеру.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Никад жена и човек не воле једно друго истом мером; као да је природи
било стало само да депонује негде извесну суму страсти без обзира да ли
ће бити правилно подељена на њих двоје, различне по духу, по души, по
темпераменту, по вољи. Има, уосталом један велики број људи који
апсолутно и не знају за осећање љубави, и то кроз цео њихов живот; а има
их који имају смисла за љубав, али јој не дају никакву особиту цену.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Говорити о љубави, то је већ помало волети. Никад жена не говори о
љубави с неким који јој се не свиђа као човек, и којег никад не би могла
волети или пожелети. Има момената кад прва лепа дискусија о љубави с
једном женом, не значи први леп козерски успех, него већ први љубавни
корак. Жена је у овом погледу слична детету, које се на првом сусрету
баца у наручје једном човеку, а од другог човека се устеже, скоро с
очевидном мржњом, значи опет без сваког знака индиферентности. Има
младих жена које кажу да су с неким младим човеком само пријатељи.
Велика пријатељства, то су овде већ мале љубави. Никад жена није
пријатељ с човеком који није мужјак, и којем се не диви као сполу. Може
један човек бити и мудрац, и песник, и војсковођа, али пре свега мора
бити носилац свог спола.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Човек који не поштује жену, не поштује ни љубав за жену.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Има врло мало света срећног у љубави. Највећи део света кад највећма
воли највећма је љубоморан, и зато је неспокојан и често потпуно
несрећан; јер нема среће без спокојства. Али кад човек не воли, он је
несрећан, јер је непотпун. Љубомора је најбруталнији израз љубави
физичке; уосталом, само су сексуалци љубоморни а једини сентименталци не
знају за љубомору. Сентименталац може да у жену сумња, али он сумња без
гнева и без крајности; а сексуалац жену воли крвнички и може да је
омрзне убилачки, а понаша се према њој разбојнички. У самом погледу
сексуалца пред женом има пуно зверског и насилничког. Љубоморан човек
стварно измисли највећи део својих разлога за несрећу и своју и женину.
Као глад, ни љубав нема очију; али љубомора нема памети. Човек који жену
мучи љубомором, верује да се наплаћује за бол који му је она задала, а
нико га не може уверити да се вара у својој сумњи. Љубомора је зато
један облик лудила. Најбољи доказ, што човек није љубоморан само на
данашњицу, него је љубоморан и на прошлост те исте жене. Довољно је
заљубљеном човеку, који има наклоности за љубомору, да види жену да се
смеје од свега срца, па да не поверује у њену љубав. У ствари, љубав је
једно суморно осећање. "Не тражим да будеш мудра, него буди лепа и буди
тужна", каже песник Бодлер. Љубав направи више несрећних него срећних, и
више беде него радости. Љубав је највеће неспокојство и насиље над
собом и над другима.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Први знак љубави једне жене, то је кад жели да се осами и издвоји из
света. Жена која одмах не напусти своје дотадашње навике, вара и себе и
човека о својој љубави. Један доказ женине љубави, то је култ сваког
васег момента, сваке ваше навике, сваког вашег предмета. Истински
заљубљена жена постаје фетисист. Она, као сврака, чува све што је човек
имао у рукама: његов цветић, слику, оловку, дугме, цигарету, неупаљену
или упола испушену. Она у свему види њега!</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ксенофонт је, напротив, говорио да је љубав ствар слободне воље, јер кад
би лепота имала суверену снагу, она би била лепа за сваког. Ватра,
вели, опржи сваког, јер је у природи ватра да опржи; међутим, у једну се
лепоту заљубе једни, али други поред ње прођу равнодушни. Ако љубав
зависи од наше слободне воље, зашто не престану да воле они који би
хтели да престану; напротив, плачу од бола и робују љубави, чак и они
поносни људи који иначе сматрају ропство за највеће зло; и радо се
лишавају због љубави нечег чега се иначе никада нису хтели одрећи; и
носе своју љубав као болест или оков; и живе у страху да не изгубе само
оног ког воле.</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-8873216967523856592012-11-10T13:25:00.000+01:002012-11-14T13:31:05.628+01:00Благо цара Радована - О срећи<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://2.bp.blogspot.com/-eNHFdeYVA7A/UKOO_aItoUI/AAAAAAAAAVA/6BeP3lj6fWs/s1600/untitled1.bmp" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="300" src="http://2.bp.blogspot.com/-eNHFdeYVA7A/UKOO_aItoUI/AAAAAAAAAVA/6BeP3lj6fWs/s400/untitled1.bmp" width="400" /></a></div>
<span style="text-align: justify;">(одломак)</span><br />
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Свака филозофија је тужна. Ако говорите дуже о срећи, ви ћете се
напослетку осећати помало несрећним. Ужаси живота постану једним делом
наше судбине само ако се у њих нарочито удубљујемо.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Није тачно речено да је сваки човек ковач своје среће; тачно је,
напротив, да је човек увек сам ковач своје несреће. Ако су среће
случајне, несреће нису случајне. За сваку нашу несрећу крива је или наша
лакоумност, или наша гордељивост, или наша глупост, или нас порок. Зато
човек кроз цео живот чини себи самом више зла него добра. Што успемо
својом памећу, покваримо нашом ћуди; али што успемо нашом добротом,
упропастимо нашим пороцима; и најзад, што постигнемо својом мудрошћу,
изгубимо нашим темпераментом.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Човек зна само за дубину и горчину несреће коју је сам доживео, као и за
тежину болести коју је сам преболео, али нико не зна несреће ни болести
које други подносе.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ми смо истински добри само кад смо истински срећни. Несрећа квари срца и
руши карактере. Ретко је било људи који су одолели отровима несреће и
продужили да воле друге људе. Сиротиња је највећа несрећа зато што
отрује човека таквим мржњама, а једна велика напаст човекова, то је што у
несрећи добије рђаво мишљење о људима и погуби пријатеље.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Извор несреће човекове лежи у његовом егоизму: у томе што хоће да увек
други ради за њега. Бегање од рада и напора, то је највећи мотив борбе у
људском друштву. Не мучити се сам, а зарадити богатство, и постићи
велико богатство, да би тиме постигао највећу сигурност; и то пре свега
сигурност да ни доцније неће морати правити напор, пошто је напор
највећа горчина људске судбине!</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Људи могу да несебично воле, али ретко несебично мрзе. Свака мржња је
страх или завист. Мржња је најчешће страх, јер човек не мрзи него само
онога кога се боји. Човек одиста храбар не мрзи него презире. У осећању
мржње има унижења за нас саме, а у презирању има поноса и уверења да смо
бољи и виши од онога кога презиремо, и да можемо без њега, и да смемо
против њега.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Најбеднији је човек који живи у мржњама на друге људе; тај се први исече
ножевима које је сам изоштрио. Мржње расту као пролетање воде. Платон
је говорио: "Љубав умирује људе и стишава буре на мору; љубав успављује
ветрове." – Мудрац нема мржња. Наше мржње шкоде нама више него нашем
противнику. Говорите рђаво о неком човеку пола сата, и ви сте после тога
несрећни и отровани; а говорите пола сата о њему добро, и кад то не
заслужује, и ви постанете мирни и блажени, чак и поносни на лепоту
својих осећања, или бар на лепоту својих речи. Ако вам је неко учинио
зло, сачувајте се да га не омрзнете, јер ће вас та мржња стати још
једног новог губитка и новог неспокојства и од непријатеља тренутног и
случајног можете направити злотвора сталног и убеђеног. Укрстите мачеве и
побијте се, али не из мржње према непријатељу, него из поштовања према
себи.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Несрећа је што нико не мери срећу према себи и својим потребама, него
према другом, и то према најсрећнијима. Живот је једна неизмерна логика и
хармонија, а пошто су природа и живот једно исто, не постоје ни у
животу апсурдуми и аномалије. Све је на свету везано једно за друго, па
су везане и срећа и несрећа у људској судбини. Кад из корпе румених
трешања што се не да извући само једна трешња, а да се прстом не закачи и
извуче одједном више њих, тако иду и среће и несреће увек у серијама –
трешње здраве и трешње отроване стављене заједно у једној кобној корпи.
Сваки је човек по неколико пута у животу добијао осећање коначне
пропасти, као да га је изневерило тло под ногама, крма на броду, узде на
бесним коњима. Али се сваки уверио у то да је после серије срећа
долазила серија несрећа, и обрнуто. У самим моментима очајања, човек не
мисли да поред његове несреће скоро, укорак иде и срећа. Среће и
несреће, то су бели и црни коњи који трче у истом правцу, блиско и
напоредо, тако да час промакну бели поред црних, а час црни поред белих.
Тако иде целог живота, који је сав саздан од такве утакмице белог и
црног. Зато човек истовремено преживљује срећу и несрећу, и онда кад за
то и не зна. Нема апсолутне несреће и апсолутне среће, и зато их обе
истовремено проживљујемо.</div>
<div style="text-align: justify;">
Манија свих људи је да усвајају туђа мерила и за свој сопствени живот.
Права срећа човекова биће ако постигне своје ослобођење од других људи; а
ослободити се, то је најпре одвојити своју судбину од пресије туђих
примера, дајући свом животу печат своје сопствене природе и својих
укуса.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Две су праве и највеће човекове несреће; немати здравља и немати
пријатеља. Међутим, и из једног и другог има излаза: човек или прездрави
или умре, а са пријатељима или се измири или добије нове пријатеље.
Част је најтеже понова задобити ако се једном изгуби. Зато су сви други
губици само лични, а овај погађа породицу и земљу; а ако је посреди
велики човек, она погађа и његову идеју. Сократа су после пресуде хтели
да откупе ученици, или да му помогну да побегне, али је он радије испио
отров, говорећи своје последње побожне речи: "Треба жртвовати једног
петла Ескулапу." Другим речима: смрт је оздрављење.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Највећи број људи не знају шта хоће, а велики број људи не знају ни
колико могу. Најређи је случај човека који зна шта хоће и колико може.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У великој несрећи треба све несреће поновити у памети, како би се
очеличили за дане кад једном црни коњи измакну исред белих. Треба овде
рећи: "Ако сам мудар, нисам млад и леп; ако сам богат, нисам здрав; а
ако сам и мудар и здрав, нисам богат."</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Несумњиво, људству највише несреће праве глупаци. Највећа је беда што
глупак не зна да је глуп, као што ни рђав не зна колико је рђав; а свет
би можда био спашен када би глупаци знали каква су несрећа за
човечанство.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Више човеку загорчавају живот несреће којих се боји да не дођу, него оне
које су већ дошле и од којих већ пати. Од свих несрећа човек се највише
плаши сиротиње, које је, међутим, најмање човеково зло. Ми целог живота
нешто чекамо, а надати се, то је помало очајавати.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Никад човек не може да каже онолико мудрости колико може да прећути
лудости, чак и глупости. Једино ћутање може да прикрије код човека
страсти које су најнасртљивије и најштетније: сујету, лакомост,
мрзовољу, осветљивост, мизантропију. Једино ћутање може да сачува човека
од последица које могу да му нанесу тренутна и несмотрена расположења, и
нагле и непромишљене импулсије.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Богатство је, неоспорно, половина људске среће на земљи. Највећи степен
среће то је независност, а богатство је ипак човеку пут да дође до своје
слободе. Човек богат, то је човек независан бар од људи. Чак и здравље и
памет купују се или одржавају новцем.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Све беде међу људима то су несреће које учини човек самом себи, или
ураде људи један другом. У природи нема срећа и несрећа, него има само
смрт или живот. Човек је највећа штеточина на земљи.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Од свега што је човек посејао, ништа није рађало брже него мржња.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Праведност је једно краљевско осећање, и човек показује праведност често
више ласкајући себи, него волећи другог. Најбољи људи су они који су
према себи најстрожи, и који опросте другом и оно што никад не би
опростили самом себи. Сви људи имају исте мане, али немају исте врлине; у
томе је и сва разлика између великих и малих људи. Људе треба судити по
њиховим врлинама, а не по њиховим манама; међутим, по врлинама нас
оцењују само наши пријатељи, а наши непријатељи нас оцењују само по
нашим манама</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Велика несрећа човекова јесте што живот почиње младошћу, а свршава
старошћу: јер би живот био неизмерно савршенији да, напротив, почиње
старошћу, а свршава младошћу. Не знамо да смо млади кад смо млади. Ми
сазнамо шта је младост тек онда кад нас је напустила.</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-86163206934506001312012-11-09T16:16:00.000+01:002013-07-23T17:25:04.078+02:00Јован Дучић - Дубровачки арцибискуп<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
Под плочом у цркви окана шарених,</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
У митри, под тешким покровом од злата,</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
Спи млад с грбовима племићским по стени,</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
Арцибискуп Марин, свети потестата.</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
Још је папски прстен на руци што клону</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
Од младих госпођа љубљена толико;</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
И давно се више не чу на амвону</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
Он, ког сви гледаху а не слуша нико.</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
Жене не верују од кад њега није,</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
И с плачем одстоје његова опела —</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
Где мужеви плате по молитве двије:</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
Једну за мир душе, другу за мир тела.</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
Путниче, када се опет вратиш дому,</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
И у топлој срећи и јаду студену,</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
Ти прислужи светом Марину; и к тому </div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
Љуби свога ближњег и његову жену.</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-68624943867381046522012-11-08T13:56:00.002+01:002013-07-23T17:29:16.753+02:00Јован Дучић - Дубровачки сенатор<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
Госпар Сабо, племић, некад ђак Болоње,</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
Увек с пером ноја и новом периком,</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
С рухом од велура пуног фине воње,</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
И с мачем што виси лепше него иком.</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
Многе своје мисли бацио је семе,</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
И храбро је бриге пребродио многе:</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
Пола века опште носио је бреме,</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
И толико исто носио је роге.</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
Једну ноћ вратив се из Великог већа,</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
После речи које све знаше да плене,</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
При пламену двеју догорелих свећа</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
Откри љубавника у ложници жене.</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
Отад госпар Сабо снуждено корача,</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
По Страдуну који жагори у тмуши:</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
Код куће је љута обесио мача,</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: center;">
А на улици је обесио уши.</div>
</div>
</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-37912127119054634572012-11-07T16:42:00.000+01:002013-07-23T17:29:39.445+02:00Јован Дучић - Дубровачки барок<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: center;">
Села је за стари бели пијанино,</div>
<div style="text-align: center;">
Док у врту споро пада мрак и киша.</div>
<div style="text-align: center;">
Камин осветљава гоблене и ино;</div>
<div style="text-align: center;">
Осећа се мирис ружа и слаткиша.</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
Слуша седу госпу самац у те сате</div>
<div style="text-align: center;">
Стари кнез Геталдић, њен љубавник први.</div>
<div style="text-align: center;">
О врату му виси крст Анунцијате,</div>
<div style="text-align: center;">
Међ прстима бурмут узбуђено мрви.</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
Пре триест година... гле и песма иста!</div>
<div style="text-align: center;">
И кнез изљубивши њене очи обе,</div>
<div style="text-align: center;">
Понуди јој руку (традиција чиста!)</div>
<div style="text-align: center;">
Минуше за застор од спаваће собе.</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
А опрезно тада за њима, у часу,</div>
<div style="text-align: center;">
Два мала и бела Амора с камина</div>
<div style="text-align: center;">
Направише једну невољну гримасу...</div>
<div style="text-align: center;">
Док мрак с кишом пада, сетно, врх џардина.</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-22978069792738067782012-11-06T13:13:00.001+01:002013-07-23T17:29:55.362+02:00Јован Дучић - Дубровачки епитаф<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: center;">
Oва стара кућа са грбом старинским,</div>
<div style="text-align: center;">
С балконом на Страдун, где миришу саде</div>
<div style="text-align: center;">
Године и трулеж ходницима ниским,</div>
<div style="text-align: center;">
Беше некад кућа кнеза Паска Заде.</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
Паско Заде беше алхимичар; даље,</div>
<div style="text-align: center;">
Познат питагорист, звездар, морепловац,</div>
<div style="text-align: center;">
Ђак славног Ванини. — Пучанин, син шваље,</div>
<div style="text-align: center;">
Поста племић умом, а кнезом за новац.</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
Летописи кажу: Беше мудрост сама...</div>
<div style="text-align: center;">
Сто годишта живље за музе и паре...</div>
<div style="text-align: center;">
Но сласт женског тела не позна, од срама</div>
<div style="text-align: center;">
Умре... сед ко овца, мален као јаре...</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили</div>
<div style="text-align: center;">
Кнез... и тако даље, успомене јасне!</div>
<div style="text-align: center;">
Једини од људи с ким су увек били</div>
<div style="text-align: center;">
Сви мужеви добри и све жене часне.“</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-2294833085876426212012-11-05T13:51:00.000+01:002013-07-23T17:30:42.929+02:00Јован Дучић - Дубровачки карневал<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: center;">
Огроман карневал, као море шумно,</div>
<div style="text-align: center;">
Просу се на Страдун; и ни трен да мине,</div>
<div style="text-align: center;">
Сипљу већ у битци што поче безумно</div>
<div style="text-align: center;">
Конфети, пољупци, цвеће, серпентине.</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
Смех, клицање, жагор од хиљаде маска.</div>
<div style="text-align: center;">
И затим, наједном, једна тренут тиха:</div>
<div style="text-align: center;">
То домино (песник) госпођама ласка</div>
<div style="text-align: center;">
С две-три љупке строфе и фриволна стиха.</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
Жагор. Затим опет два домина млада</div>
<div style="text-align: center;">
Казаше дијалог пун несташне шале.</div>
<div style="text-align: center;">
Заигра јеђупка, нага... А мрак пада;</div>
<div style="text-align: center;">
Свет с клицањем пали шарене ферале.</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
Али кад глас стиже да умрије Ката,</div>
<div style="text-align: center;">
Млада удовица, вест бејаше кобна:</div>
<div style="text-align: center;">
Све улице беху пусте за по сата...</div>
<div style="text-align: center;">
И све покри туга и тишина гробна...</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-41028209913911692922012-11-04T12:38:00.001+01:002013-07-23T17:30:58.902+02:00Јован Дучић - Дубровачко вино<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: center;">
Море непомично, мирно као срма,</div>
<div style="text-align: center;">
Лежаше пред вртом. Само млаз фонтана</div>
<div style="text-align: center;">
Прска. Док из модрог лаворовог грма</div>
<div style="text-align: center;">
Вири блудно лице мраморнога пана.</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
Чу се страсна свирка. Затим друштво цело</div>
<div style="text-align: center;">
Јави се у врту; сва су лица њина</div>
<div style="text-align: center;">
Била раздрагана; све беше весело</div>
<div style="text-align: center;">
После доброг ручка и перфидног вина.</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
И почеше игре, све с нежним дар-маром,</div>
<div style="text-align: center;">
Извесна пометња наступи у чину:</div>
<div style="text-align: center;">
Ту капетан псалме цитира са жаром,</div>
<div style="text-align: center;">
А доминиканац свира мандолину...</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
Госпођица Ана де Доце, већ седа,</div>
<div style="text-align: center;">
Чувена са строгих врлина и тона,</div>
<div style="text-align: center;">
Окружена јатом дама, приповеда</div>
<div style="text-align: center;">
Једну плаву причу из Декамерона.</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-759182538987678893.post-72412963988474560122012-11-03T16:32:00.001+01:002013-07-23T17:37:23.065+02:00Јован Дучић - Дубровачки пастел<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: center;">
Господин Бартоло, властелин с Посата,</div>
<div style="text-align: center;">
Doctor іn utroque и ђак Саламанке,</div>
<div style="text-align: center;">
С чипкастом кô пена јаком око врата,</div>
<div style="text-align: center;">
Отменог морала, ћуди врло танке.</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
Познат је философ, љубавник над свима,</div>
<div style="text-align: center;">
И песник, кад треба. Госпар Бартолео,</div>
<div style="text-align: center;">
Победилац срца и на двобојима —</div>
<div style="text-align: center;">
Једног дана спази да је постô бео.</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
Докле још у своме прслуку од свиле</div>
<div style="text-align: center;">
По које писамце опази да има,</div>
<div style="text-align: center;">
И малу мараму, ко зна које виле,</div>
<div style="text-align: center;">
Пуну пољубаца и пуну парфима.</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
Хтеде да се снужди и да сузе распе,</div>
<div style="text-align: center;">
Но беше у журби. Брзо он је сео:</div>
<div style="text-align: center;">
„Госпођо контеса, ноћас... кад све заспе,</div>
<div style="text-align: center;">
Доћи ћу. Addіo, cara. Бартолео.“</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/17036316756539075013noreply@blogger.com